Petak, 29.12.2023.

18:18

Srpski fudbal u 2023: Godina (ne)uspeha

Najvažniji srpski fudbalski kolektivi, klubovi i reprezentacija, iza sebe su ostavili uzbudljivu i sadržajnu godinu u kojoj su, ruku na srce, više razočarali nego što su dali razlog za optimizam.

Izvor: B92

Default images
Foto: Starsport/

Plasman reprezentacije na Euro posle 24 godine rezultat je koji se ima poštovati, uspeh kojem se nema šta prigovoriti, ne sme se osporiti, valja samo aplaudirati.

To je jedna strana medalje tog ostvarenja i glavni utisak koji prevladava kada se posmatra samo sa rezultatskog aspekta.

Druga strana, ona koja je, ipak, upadljivija i kod mnogih se nameće kao prva asocijacija na odlazak reprezentacije u Nemačku - Srbija je jedva prošla jednu od najslabijih grupa.

Sličan osećaj je prisutan i kada je reč o rezultatima srpskih klubova u Evropi u 2023. godini - dobra polazna tačka (sa pet klubova u tri takmičenja) i krajnje poražavajući ishod. Istorijski loš. Nezaboravan i neprijatan..

Superliga kao baza srpskog fudbala nije ponudila ništa više nego što nam pruža do sada. Superliga je definicija stagnacije.

Domaće takmičenje je u godini za nama donelo manje-više sve ono što gledamo svih prethodnih sezona: dominaciju jednog kluba, potpunu nezainteresovanost navijača, suludu trenersku vrtešku, nagoveštaj buđenja drugog najvećeg kluba, te organizacionu, infrastrukturnu i kvalitativnu stagnaciju kada se takmičenje sagleda iz svakog mogućeg ugla.

U nastavku smo se podsetili upravo ovih momenata, kako je za srpski fudbal protekla 2023. godina posmatrana kroz prizmu Fudbalskog saveza/reprezentacije, učešća klubova u Evropi i Superlige.

Džajić seo na čelo FSS, Piksi vezao drugo veliko takmičenje

"Zli jezici" ili samo oni skloni realnijem, objektivnijem sagledavanju i ispodpovršinskom razumevanju stvari, prebaciće Piksiju da su igra i forma "Orlova" u strmoglavom padu od Katara i to je istina od koje selektor ne sme da beži i, kako se čini, i ne beži, ali egoistično je ne priznaje već vešto pokušava da anomalije maskira rezultatom koji mu je kroz kvalifikacije, istine radi, krojila i sreća.

Dok je rezultata, miran je, i na klupi i u očima dela javnosti.

A javnost je bila preneražena u martu ne toliko zbog činjenice da je vremešnom Draganu Džajiću dato da rukovodi Fudbalskim savezom već zbog načina na koji se odigrala izborna Skupština i sve što joj je prethodilo.

Nemanja Vidić je "ispao iz trke" za predsednika jer je sam povukao kandidaturu dan pred izbornu Skupštinu, ubeđen da ovo ipak nije ambijent, ni trenutak, u kojem može da ostvari pobedu.

Nastavio je da se bavi srpskim fudbalom iz pozicije posmatrača pa je tako "video" da se veliki novac zarađen u proteklom periodu od UEFA i FIFA nagrada nedomaćinski troši na plate zaposlenih i zaslužnih u Savezu.

Prozvanim se našao i selektor Stojković koji je i ranije, ali i u novogodišnjem intervjuu za B92.net, odgovorio nekadašnjem kapitenu Mančester junajteda.

"Što se tiče Nemanje Vidića, uz svo moje poštovanje prema njegovoj igračkoj karijeri... On ima svoje ambicije o ideji da postane prvi čovek fudbala, izabrao je svoj put, kako i zašto, to je njegova stvar i ne mešam se. Niti pomažem, niti odmažem. To su stvari koje mene apsolutno ne dotiču. U tom intervjuu koji je dao, ja nisam bio tema, jer nema razloga da budem. Ali, pominjanje tih finansijskih stvari totalno je deplasirano i vrlo pokazivanje nepoštovanja. I morao sam da odgovorim. Nisam hteo da ga napadam, već da kažem javnosti da to što je izjavio – nije istina. Ja znam šta je istina. A iznošenje takvih stvari i, uopšte, govoriti o finansijama je neprimereno. Nije lepo... To je prostakluk. To su stvari o kojima se ne govori", rekao je Piksi u velikom intervjuu za B92.net.
Foto: Starsport/Srdjan Stevanovic
Valja podsetiti da je FSS u 2023, posle pune dve godine dobio predsednika. Za jedinog kandidata od prisutnih 79 delegata u Kući fudbala u Staroj Pazovi, za Džajića je glasalo 78.

Turbulencije i borba za prevlast su postali redovna pojava unutar fudbalske organizacije.

Desile su se, sećamo se, i pre Svetskog prvenstva u Kataru. Sličan scenario ponovio se i u godini važnih kvalifikacionih borbi za Euro. Reprezentacija na kraju, nije trpela, realno nije ni smela to sebi da dozvoli u konkurenciji Litvanije, Crne Gore, Bugarske i Mađarske, u grupi u kojoj je bilo dovoljno biti i drugi.

Igrački, kao i u Kataru, reprezentacija je najviše podbacila u odbrani svog gola (deset primljenih golova) i čini se da će nam upravo taj segment igre i dalje biti najveća boljka dok Piksi insistira na posedu i ofanzivi.

"Mi nemamo te klasične bekove, desne i leve. U toj percepciji, odlučio sam se da igramo u sistemu koji je prilagodljiv i koji će nam dati ono što možemo, a to je da taj ofanzivan deo bude na nivou. Ljudi se odlučuju na osnovu onoga šta imaju, kakav profil igrača imaju i kako želite da izgledate, koji stil fudbala da gajite. Generalno, to je sistem koji je izuzetno ofanzivan i koji daje mogućnost da iskoristite te prostore po strani, gde su ti intervali vrlo slobodni", objasnio je svoj taktički pristup i filozofiju na kojoj insistira Stojković u razgovoru za B92.net.

Dakle, i u Nemačkoj ćemo gledati ofanzivnu Srbiju, da li onu koja je naučila i da se brani ili onu koja i dalje to ne radi na najvišem nivou - videćemo na Euru.

U međuvremenu, pred Piksijevim očima pojavili su se neki novi klinci, očvrsli, stasali, deca iz dijaspore, koji bi, zašto da ne, već na Euru mogli da budu integrisani u seniorski tim. Pre svih zadnji vezni Bajerna Aleksandar Pavlović (19) i stoper Milana Jan-Karlo Simić (18) koji je u godini na izmaku zabeležio i debi za seniore "rosonera" i gol prvenac na istoj utakmici.
Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic
Koliko zaista može ovaj tim i da li Piksi ima kapacitet da koriguje sve što je bilo loše u Kataru i kvalifikacijama najviše će pokazati mečevi protiv Engleske, Slovenije i Danske, koje nam je žreb dodelio za rivale na Evropskom prvenstvu. Grupa, reklo bi se, idealna da vidmo gde smo i da li zaista, pod aktuelnim selektorom, umemo da igramo na najvišem nivou protiv najboljih evropskih reprezentacija.

Pojedinačno, i u ovoj godini najjače je sijao Aleksandar Mitrović koji je, osim što je nastavio da "teroriše" protivničke golmane u dresu reprezentacije, svoj golgeterski potencijal, transferom iz Fulama, stavio na raspolaganje saudijskom Al-Hilalu gde, sa Kristijanom Ronaldom rame uz rame, vodi bitku za najboljeg strelca lige.

Letos je zajedno sa saborcem iz reprezentacije Sergejem Milinkovićem-Savićem napustio evropski fudbal i pridružio se megalomanskom projektu, dosad nezabeleženom u fudbalskom svetu.

Iako je bilo skepsi da je svoju karijeru ubacio "u rikverc" prelaskom u Saudijsku Arabiju, Mitrović nesmanjenom žestinom trese mreže u pustinji, a podjednako je efikasan i za selekciju Srbije.

Za kraj godine, FSS je nagradio one koje je jedino i mogao za doprinos u 2023, najzaslužnije za jedini uspeh srpskog fudbala u ovoj godini - Mitrović je pokupio trofej namenjen najboljem igraču za ovu godinu, a Piksi pehar namenjen najboljem treneru za godinu na izmaku.

Srpski klubovi u Evropi – fijasko!

Godina 2023. ostaće crnim slovima upisana u almanahe srpskog fudbala.

Pet klubova Superlige na 28 utakmica je pretrpelo 25 poraza i doneli nam tek jednu pobedu, i to je sve što ima da se zna i da se misli o tome gde nam je mesto na Starom kontinentu.

Podatak da su više pobeda zabeležili predstavnici Farskih Ostrva i BiH, takođe dovoljno slikovito prikazuje gde smo u ovom trenutku u odnosu na ostatak Evrope.

Nismo na dnu ali mu se neumitno približavamo.

Ovakav bilans, prirodno, doveo je do srozavanja nacionalnog koeficijenta pa smo tako sezonu, koju smo počeli na 13. poziciji na UEFA listi, završili na 19. mestu

To je dovelo i do toga da više nećemo imati direktnog predstavnika u Ligi šampiona, a samo još naredne sezone sa pet klubova "napašćemo" grupnu fazu evro takmičenja.

Jedinu evropsku pobedu ove godine, još u avgustu, doneo nam je Partizan. Nekako je i očekivano da se ta jedina pobeda desila protiv najslabije rangiranog tima na UEFA listi koji je stajao na putu nekom srpskim timu, azerbejdžanskog Sabaha (2:0).
Foto: Starsport
Grupnu fazu, pored Partizana, nije dočekala ni Vojvodina, dok su TSC, Čukarički i Zvezda iz kola u kolo brojali samo poraze u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi Konferencija.

Uprkos najvećim ulaganjima u igrački i trenerski kadar, Zvezda se, najblaže rečeno, nije proslavila, što je, na kraju jedne zaista loše polusezone na oba fronta, dovelo do smene trenera Baraka Bahara.

Niko nije očekivao da srpski šampion može nauditi prvaku Evrope Mančester sitiju i Lajpcigu, ali su se već protiv Jang Bojsa kovali pobednički planovi. Velika očekivanja raspršena su u dvomeču sa Švajcarcima u kojima su ogoljene sve mane tima koji je pretendovao na "proleće u Evropi".

Iz perspektive TSC-a prva evropska sezona u grupnoj fazi evro takmičenja, uprkos poslednjem mestu u grupi i nekim ubedljivim porazima, nikako se ne može okarakterisati kao potpuni fijasko.

Naprotiv, bilo je i svetlih momenata poput remija sa Olimpijakosem (2:2), bez ikakve dileme istorijskim, jer je osvojen prvi evro bod kluba koji, iz godine u godinu, postavljenog na zdravim temeljima, raste i razvija se u pravom smeru.

O tome kako se Čukarički predstavio u Evropi dovoljno je samo reći da je u osam mečeva upisao svih osam poraza.

Superliga – Zvezdina šesta titula i buđenje Partizana

Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic
Letos, Zvezda je u svoje vitrine unela još jednu šampionsku titulu (šestu uzastopnu) u večitoj borbi sa Partizanom za kojeg se tih dana, nakon košmarne sezone, a posebno nakon prelaznog roka, verovalo da tek na jesen neće biti ni blizu da poremeti planove za nove šampionske ambicije crveno-belih.

Ali, samo nekoliko meseci od najslabije sezone u istoriji samostalne države - četvtog mesta i deficita od 25 bodova u odnosu na Zvezdu, Partizan je polusezonu završio ispred svih!

Uzlet Partizana je, bez ikakve dileme, i najupečatljiviji momenat fudbala u Srbiji u godini koja je na izmaku. Crno-beli su takođe "zaslužni" za još jedan veliki rezultat koji se desio u Humskoj ove jeseni - debakl od TSC-a (4:0). Taj podvig se gostima piše kao najznačajniji u njihovoj istoriji igranja u eliti i najjače je odjeknuo ove jeseni.

Bio je to momenat najveće rezultatske krize Duljajevog tima. Nisu crno-beli blistali posle rekordnog niza od 13 pobeda, pa su derbi, nakon još posrtanja, čekali sa dva boda manje od Zvezde i delovalo je da im protiv komšija nema spasa, da sledi konačan slom za kraj jeseni.

Međutim, Zvezda ostaje bez pobede u Humskoj i dalje, makar do naredne jeseni, jer već sedam godina ne ume, ne zna, ili može biti i da joj se ne da da slavi na terenu najvećeg rivala. Jednostavno, nema ni sreće.

Zasluženo, Partizan je u dinamičnoj utakmici odneo pobedu (2:1) i ipak pokazao da sve što je napravio ove jeseni, do derbija, bio plod dobrog, požrtvovanog, kvalitetnog rada Igora Duljaja sa onim sa čime je bio prinuđen da radi. Mateuš Saldanja, ali ne samo on, pokazao se kao pun pogodak kluba i otkrovenje polusezone iz redova jesenjeg prvaka.

Brazilac je na odmor otišao sa oreolom prvog strelca lige sa 14 golova.

Trenerska vrteška bez kraja – Lazetić nedodirljiv

Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic
Suluda smena trenera superligaških klubova nastavljena je i ove godine - čak 15 ih je smenjeno samo od početka sezone.

Redom su još od kraja avgusta menjali Radnički 1923, Spartak, Radnički Niš, Vojvodina (dva puta), Novi Pazar, Železničar (dva puta), Čukarički (dva puta), Mladost Lučani, Napredak i Radnik (dva puta), Crvena zvezda.

Jedini klubovi koji su počeli sezonu i završavaju je sa istim licima kao glavnokomandujućima na klupi su Partizan, TSC, Voždovac, Javor i IMT.

Neslavan trend, nema sumnje, nastaviće se i na proleće.

U ovom kontekstu trener TSC-a Žarko Lazetić i sam klub su najsvetliji primeri s obzirom na to da bez prekida sarađuju već duže od dve godine.

Za to vreme u Superligi smenjeno je više od 40 trenera.

Odlazak najboljih srpskih golgetera lige

Foto: Starsport/Dusan Milenkovic
Od nastavka sezone Superliga će biti siromašnija za dvojicu igrača koji "u nogama" imaju 20 golova raspodeljenih na ravne časti - Borisava Burmaza (Voždovac) i Miloša Lukovića (IMT).

Obojica će dobre igre naplatiti transferima, jedan već jeste, u lige koje imaju bolju platežnu moć negoli srpski klubovi i Superliga.

Burmaz je već završio transfer u rumunski Rapid (navodno će Voždovac dobiti 400.000 evra), dok će "mali" Luković, prema poslednjim informacijama, put Francuske.

Tamošnji mediji u petak su objavili vest da je Strazbur naredni klub golgetera IMT-a i biće to, ako se realizuje, istorijski trenutak za novajliju u Superligi pošto će, kako se navodi, zaraditi pet miliona evra od prodaje svog najboljeg igrača.

Više para od transfera igrača ove godine, od ostalih srpskih klubova, zaradila je jedino Zvezda koja je prodala Strahinju Erakovića ruskom Zenitu za sedam miliona evra.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

24 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

18 h

Podeli: