Ovo su glavni uzroci smrtnih slučajeva na plaži: Nikako ne radite ove stvari na letovanju

&quot;Moramo po&scaron;tovati zahteve vode, &scaron;to znači da moramo znati gde i u koju vodu ulazimo. Potrebno je ići na regulisano kupali&scaron;te gde postoje spasioci. Velika opasnost je &scaron;ok koji nastaje ako naglo uđemo sa sunca u vodu. Tada, dolazi do sužavanja krvnih sudova, porasta pulsa i mogućnosti infarkta. To su velike opasnosti u kojima mnogi izgube život&quot;, rekla je Obradović za K1 i dodala da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila da godi&scaron;nje 18 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja.Doktorka napominje da hronični bolesnici ne smeju da zanemaruju redovnu terapiju, ali i da je važno da na plažu ne idu van preporučenih vremenskih perioda - do 10 sati ujutru ili posle 17 sati popodne, jer je van tog perioda izuzetno vruće.&quot;Ulazak u vodu mora biti postepen, počev&scaron;i od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući na&scaron;u temperaturu temperaturi vode. Tek tada je bezbedno bućnuti, jer nagli ulazak u vodu može biti izuzetno opasan. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, &scaron;to može smanjiti na&scaron;u telesnu temperaturu&quot;, nagla&scaron;ava Obradović.Ona dodaje da osoba kod koje nastupi hipotermija možda neće osetiti hladnoću u vodi, ali će se osećati izuzetno slabo i iscrpljeno, te da ukoliko ne izađe na vreme posledice mogu biti fatalne.&quot;Ako je temperatura vode iznad 22-23 stepena, to je u redu, ali ako je voda hladnija, može doći do hipotermije&quot;, rekla je doktorka. Doktorka savetuje da se nikako naglo ne ulazi u vodu, ali ni u rashlađene prostorije.&quot;To je &scaron;ok za organizam. Dolazi do naglog suženja krvnih sudova, skoka krvnog pritiska i pulsa, &scaron;to može dovesti do pucanja krvnog suda zbog naglog skoka pritiska. Zbog toga nije poželjno ni mlađim osobama ni zdravim ljudima naglo ulaziti u vodu. Isti princip važi i za klima uređaje. Nikako ne biste smeli naglo ulaziti u potpuno rashlađenu prostoriju; pre ulaska treba postepeno prilagođavati organizam&quot;, navodi Obradović.Doktorka ističe da nakon jela ne treba ulaziti u vodu minimum pola sata. &quot;Posle obroka, kafe ili napitaka, pola sata ne smemo ulaziti u vodu, jer na&scaron;a krv ide prema crevima da pomogne u varenju, &scaron;to može uzrokovati pad krvnog pritiska. Moramo voditi računa kada idemo na kupanje, a alkohol je posebno opasan tokom visokih temperatura&quot;, upozorila je Obradović.Ona nagla&scaron;ava da tokom velikih vrućina ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe jer tada organizam želi da otpusti vi&scaron;e toplote tako &scaron;to se &scaron;ire krvni sudovi i znoji se.&quot;&Scaron;irenjem krvnih sudova i znojenjem gubimo veliku količinu tečnosti, zbog čega nam krv postaje koncentrovanija. Sa druge strane, dolazi do pada krvnog pritiska, &scaron;to može izazvati vrtoglavicu i glavobolju, a u ekstremnim slučajevima dovesti do kolapsa&quot;, rekla je Obradović.Istakla je da je u tom periodu UV zračenje najveće, a da je to poseban izazov za malu decu, jer deca do druge godine života nemaju izgrađen termoregulacioni sistem.&quot;Oni se ne znoje, ne mogu da reguli&scaron;u svoju temperaturu, jedino mogu da reaguju tako &scaron;to im se pojavljuje osip po telu, te decu treba ostaviti u zatvorenom prostoru. Iako se mnogi zavaravaju da su pod suncobranom, i pod njim se može potamneti, UV zraci probijaju kroz njega, kao i kroz providnu odeću&quot;, rekla je Obradović.Doktorka nagla&scaron;ava i da najveći broj infarkta se de&scaron;ava tokom letnjih meseci jer je tada krv gu&scaron;ća i često dolazi do stvaranja embolusa, koji uzrokuju infarkte. Spasilac Ivan Milenković istakao je da su, kada je utapanje u pitanju, najrizičniji poluplivači.&quot;Najrizičnija grupa su polu-plivači, oni koji misle da znaju da plivaju. Svi oni mogu da plivaju prsno ili kraul, uz neke modifikacije, i eventualno da zaronjaju, ali čim se suoče sa travom ili velikim talasima, mogu imati probleme. Poku&scaron;avaju da prevaziđu svoje sposobnosti poku&scaron;avajući da pređu veću udaljenost&quot;, rekao je Milenković.On dodaje da su virovi mesta koja su jako opasna i da su karakteristični za tekuće vode.&quot;Teoretski postoji &scaron;ansa da se izvučete iz vira tako &scaron;to treba da uzmete dovoljno vazduha i pustite da vas vir uvuče i izbaci. On ne može da vas zadrži na dnu; kako se sužava, slabi dok idete ka dnu, da bi vas na kraju izbacio na drugu stranu. Bitno je biti svestan da ste upali u vir i izbegavati paniku, &scaron;to je čest problem. Vir može da se pređe povr&scaron;inskim plivanjem, jer ako je povr&scaron;ina tela veća od vira, on ne može da vas uhvati&quot;, obja&scaron;njava Milenković.On dodaje da mladi ljudi često misle da mogu noću da ulaze u vodu i da se tako međusobno dokazuju, neretko pod uticajem alkohola i da su to najče&scaron;ći situacije koje dovode do tragičnih ishoda. Milenković nagla&scaron;ava da s druge strane grč mi&scaron;ića ne može tako lako dovesti do utapanja.&quot;Najbitnije je da kada nas uhvati grč u mi&scaron;iću, sa ostatkom tela održimo ravnotežu, uspostavimo položaj plutanja, smirimo disanje i poku&scaron;amo da istegnemo nogu ili ruku u vodi kako bi grč popustio&quot;, naveo je Milenković.

Ovo su glavni uzroci smrtnih slučajeva na plaži: Nikako ne radite ove stvari na letovanju

2 Komentari