"Novo ekonomsko čudo"

Nekada&scaron;nja članica &quot;PIGS&quot; i &quot;PIIGS&quot; (Portugal, Italija, Irska, Grčka, &Scaron;panija), kojoj su se severnjaci podsmevali 2012. godine i smi&scaron;ljali podrugljive akronime, sada te iste severnjake uči kako se vodi velika privreda.I londonski The Economist priznaje da je do pre desetak godina &Scaron;panija bila &quot;sinonim za ekonomski neuspeh&quot;, a da sada analiza brojki ba&scaron; tog lista pokazuje da je pobednik 2024. godine. Donedavno su banke bile &quot;na grbači&quot; države i sklone propadanju ako ih ta ista država ne spasi, a mladi su se iseljavali u Nemačku i Latinsku Ameriku ili su protestovali protiv mera &scaron;tednje i nedostatka posla.Nekada su zgrade i aerodromi ostajali napola izgrađeni, a sada je u 2025. godini &Scaron;panija na putu da postane najuspe&scaron;nija privreda &quot;bogatog sveta&quot;.Cifre ne lažu &ndash; privredni rast, inflacija, nezaposlenost, fiskalna politika, performanse berze &ndash; sve je to pomno sračunato u svetskim centrima za analizu privreda i &Scaron;panija je (neočekivani) lider.Sveukupni ekonomski rast i tempo otvaranja novih radnih mesta teče brže nego u Americi, koja je uvek dinamična po tom pitanju i čijoj robusnosti uvek zavidi ceo svet. To delimično ima veze i sa povratkom turizma na velika vrata &ndash; &Scaron;panija je 2024. imala rekordnih 94 miliona posetilaca i sada se takmiči sa Francuskom, koja je zabeležila 100 miliona, da bude najveće svetsko inostrano turističko sredi&scaron;te.Četvrta po veličini ekonomija evrozone jeste iskoristila povratak turizma posle pandemije koronavirusa, ali to nije sve, jer potpuno je nemoguće da je neko tako lako prerastao Nemačku, Francusku, Italiju i Veliku Britaniju, zabeleživ&scaron;i povećanje BDP-a od 3,2 odsto pro&scaron;le godine. Nasuprot tome, nemačka privreda se smanjila za 0,2 odsto u 2024, dok je Francuska porasla za 1,1 odsto, Italija za 0,5 procenata, a Velika Britanija za očekivanih 0,9 procentnih poena.Zanimljivo je da su dobro pro&scaron;le i Grčka i Irska, jo&scaron; dve članice nekada&scaron;njeg nelaskavog kluba &quot;PIIGS&quot;, a dobro su poslovali i Danci, pre svega zbog pomame za novim lekovima za mr&scaron;avljenje firme Novo Nordisk. No, &Scaron;panci su to uspeli da urade dinamičnom i izbalansiranom politikom. Zanimljivo je da je &Scaron;panija bila &bdquo;zaslužna&rdquo; za čak 40 odsto ukupnog privrednog rasta evrozone.Finansijske usluge, tehnologija i investicije bili su faktori koji su pomogli &Scaron;paniji da se vrati iz dubine pandemije, kada se BDP u jednoj godini smanjio za 11 odsto. Dug u odnosu na BDP pao je sa 120,3 odsto u 2020. na 107,7 odsto pro&scaron;le godine, daleko brže nego u drugim velikim ekonomijama. U čemu je tajna i koje lekcije &Scaron;panija može da da ostatku Evrope?Prvi čas predavanja sastojao bi se od toga da se Evropa mane Trampovske feti&scaron;izacije proizvodnje i njenog vraćanja na svoju teritoriju. &Scaron;panija se koncentrisala na usluge. Ona dodu&scaron;e ne dobija energiju od Rusije već iz Afrike, i nije tako pogođena uni&scaron;tenjem Severnog toka i sankcijama Rusiji, ali svejedno &ndash; proizvodnja je opala i u &Scaron;paniji kao i u Nemačkoj (ne&scaron;to manje). No, tu je turizam kao spas.&Scaron;panija takođe sve vi&scaron;e izvozi konsultantske usluge i tehnolo&scaron;ko znanje. Neturističke usluge porasle su sa oko 5,5 odsto BDP-a pre pandemije na 7-8 odsto, kaže banka BBVA, a precizno beleži The Economist. I u Srbiji je bolji uspeh postigla domaća IT industrija koja je izvezla svoje usluge, nego subvencionisanje malo plaćenih proizvodnih poslova na kojima smo godinama insistirali.Najveća zemlja Iberije ostala je i otvorena. Nekada su mladi napu&scaron;tali &Scaron;paniju, a sada dolaze u nju. Od 2019. godine radna snaga u zemlji rođena u inostranstvu porasla je za oko 1,2 miliona (1,1 milion samo do 2022. do 2024), uglavnom iz Latinske Amerike (Kolumbija, Venecuela i Meksiko predvode ovaj trend). Ovde dolazimo do igre brojki jer ekonomija &Scaron;panije jeste sedam procenata veća nego 2019. godine, ali svega tri procenta iznosi uvećanje kada ga prilagodimo povećanju broja stanovnika.Ipak, i Kanada i Britanija su takođe preplavljene imigrantima, ali im BDP po stanovniku pada, a u &Scaron;paniji raste. Za &Scaron;paniju to i nije neki problem jer je prilično &quot;prazna&quot;, dok je Britanija zemlja sa ogromnom gustinom naseljenosti.&Scaron;panija ulaže novac u nacionalni železnički sistem (već ionako jedan od najboljih na svetu), zone niske emisije u gradovima, kao i u industriju električnih vozila i subvencije za mala preduzeća. Njen proces modernizacije je potpomognut sredstvima za oporavak nakon pandemije iz programa EU Next Generation.&Scaron;panija bi trebalo da dobije do 163 milijarde evra do 2026. godine, &scaron;to je čini najvećim primaocem ovih sredstava pored Italije.Ali, &Scaron;panija mudro investira novac. Proizvodnja zelene energije u zemlji se vidi kao jo&scaron; jedan povoljan faktor, ne samo za garantovanje električne energije, već i za podsticanje investicija. &Scaron;panija ima drugu po veličini infrastrukturu obnovljive energije u EU, prema podacima do kojih je do&scaron;ao BBC.I poslednje &ndash; ne zatvarajte vrata Kinezima. &Scaron;panci ne smatraju, kao Tramp i neki u Evropi, da su Kinezi glavna pretnja, već &ndash; &scaron;ansa. Kineske firme su investirale mnogo. Na primer, Stellantis i CATL, kineski proizvođač baterija, najavili su jo&scaron; 10. decembra da će izgraditi novu fabriku baterija u Saragosi. Chery International, kineski proizvođač automobila, izabrao je Barselonu kao lokaciju za svoju prvu evropsku proizvodnu fabriku, navodi The Economist.&Scaron;panija je, dakle, putokaz kako se Evropa može izvući iz krize &ndash; evropskim putem, ne upadajući u desničarenje, ksenofobiju i antikinesko raspoloženje. Otvorena za sve, napreduje brže od drugih, te je MMF predvideo rast od 2,9 odsto za 2025. godinu, opet najveći u evrozoni. Uprkos žalbama zbog preteranog turizma, nezaposlenosti ili visokih cena stanovanja &ndash; &Scaron;panija daje nadu za budućnost. Ne samo Evrope.

"Novo ekonomsko čudo"

4 Komentari