Ima čip u mozgu koji mu čita misli – zahvaljujući Ilonu Masku

Ovaj tridesetogodi&scaron;njak iz Arizone, paralizovan posle nesreće 2016. godine, prihvatio je eksperimentalnu proceduru u nadi da će doprineti nauci, bez obzira na rizike.&quot;Ako uspem, pomažem. Ako ne, naučiće iz toga&quot;, izjavio je on.Noland je 2016. doživeo nesreću pri ronjenju i ostao paralizovan od vrata nadole. Strahovao je da nikada vi&scaron;e neće moći da se &scaron;koluje, radi ili igra video-igre.&quot;Izgubi&scaron; kontrolu nad sopstvenim životom. Privatnost ne postoji, zavisi&scaron; od drugih za sve&quot;, rekao je za BBC.Ipak, Neuralink mu je dao tračak nade. Čip u njegovom mozgu funkcioni&scaron;e kao interfejs između uma i računara, detektujući električne impulse koji nastaju kada poku&scaron;a da pomeri ruku. Ti signali se prevode u digitalne komande, omogućavajući mu da upravlja kursorom na ekranu - samo mislima.Kad se probudio iz anestezije, prvi put je pomerio pokazivač na ekranu zami&scaron;ljajući pokret prstiju. &quot;Bilo je neverovatno, kao naučna fantastika. Kad sam video kako moji neuroni rade na ekranu, shvatio sam - ovo je stvarno&quot;.Ilon Mask i pažnja javnostiIako nije prvi ovakav uređaj, Neuralink je u centru pažnje zbog svog osnivača, Ilona Maska. Mnogi stručnjaci pozdravili su ovaj poduhvat kao &quot;značajan iskorak&quot;, ali upozoravaju da treba vremena da se proceni njegova prava vrednost.Sam Mask nije bio previ&scaron;e rečit kada je Neuralink objavio vest o implantu, samo je na dru&scaron;tvenim mrežama napisao: &quot;Početni rezultati pokazuju obećavajuću detekciju neurona&quot;. Međutim, Noland kaže da je Mask u privatnim razgovorima bio daleko entuzijastičniji.&quot;Mislim da je bio uzbuđen koliko i ja&quot;, rekao je. Ipak, ističe da Neuralink ne vidi kao &quot;Maskov uređaj&quot;, već kao naučni alat koji bi mogao promeniti život mnogima.Ralf Liebhold / Shutterstock.com&quot;Ovo ne bi smelo da bude moguće&quot;Danas, Noland koristi implant za igranje &scaron;aha i video-igara &ndash; ne&scaron;to &scaron;to je mislio da nikada vi&scaron;e neće raditi. &quot;Sada pobeđujem prijatelje u igrama. To ne bi smelo da bude moguće, ali jeste&quot;.Međutim, tehnologija nije bez mana. Jednom prilikom, zbog tehničkog problema, izgubio je potpunu kontrolu nad računarom. &quot;To me je jako uznemirilo. Mislio sam da možda vi&scaron;e nikada neću moći da koristim Neuralink&quot;. Problem je re&scaron;en softverskim pode&scaron;avanjima, ali taj incident osvetlio je potencijalne izazove i ograničenja ove tehnologije.Stručnjaci, poput profesora Anila Seta sa Univerziteta u Saseksu, upozoravaju i na pitanje privatnosti. &quot;Ako omogućimo pristup moždanim aktivnostima, otvaramo put ka uvidu u na&scaron;e misli, uverenja i osećanja. To je poslednja granica privatnosti&quot;.Profimedia/JLPPABudućnost čipova u mozguNeuralink nije jedina kompanija koja razvija ovu tehnologiju. Firma &quot;Sinkron&quot; već testira manje invazivni uređaj, &quot;Stentrojd&quot;, koji se implantira kroz krvne sudove i pomaže osobama sa motornim oboljenjima.Za Nolana, međutim, Neuralink je samo početak. Nada se da će jednog dana moći da koristi čip ne samo za računar, već i za upravljanje invalidskim kolicima, pa čak i humanoidnim robotima.Ipak, postoji jedan neizvestan detalj - Nolandov implant je deo &scaron;estogodi&scaron;nje studije. &Scaron;ta će biti nakon toga, jo&scaron; nije jasno.&quot;Jo&scaron; uvek znamo tako malo o mozgu. A ovo nam pomaže da naučimo mnogo vi&scaron;e&quot;, zaključuje on.

Ima čip u mozgu koji mu čita misli – zahvaljujući Ilonu Masku

1 Komentari