Milošević: Voleo bih da Krstajić ostane selektor, ali...

'Orlovi' su takmičenje završili već u prvoj fazi, iako su na otvaranju savladali Kostariku, ali su onda usledili porazi od Švajcarske odnosno Brazila za treće mesto u grupi.

"Nisam ni razočaran, nisam ni oduševljen, a svakako da ne mogu da budem ravnodušan. Ne bih smeo, uostalom kao ni niko od nas u Savezu. Moj odgovor se nalazi negde na sredini, između tri spomenute stvari. Bilo je dobrih stvari, bilo je i onih manje dobrih, ali, generalno gledano, mora se reći da je cilj bio da se prođe grupa, pa se može smatrati da nismo rezultatski sproveli plan u delo. Isto tako, mora se istaći i da su postojali objektivni razlozi zašto nismo prošli dalje", počeo je priču Milošević.

Posebno bolan bio je poraz od Švajcaraca u drugom kolu, ispostavilo se, presudnom po sudbinu našeg tima. Džerdan Šaćiri doneo je u 90. minutu preokret i trijumf 'Sajdžijama', ali se dugo govorilo i o nedosuđenom penalu za naš tim pri rezultatu 1:1.

Nemački arbitar nije Feliks Brih nije želeo da pogleda ponovljeni snimak, a to mu je, kako prenose nemački mediji, bio i poslednji meč na ovom Mundijalu.

"I bez odluke da više ne sudi u Rusiji smo znali da će se to desiti, jer su nam određeni ljudi iz FIFA indirektno priznali da ta utakmica bila dosta sporna kada je u pitanju suđenje, pa i sama VAR tehnologija je zakazala. Nažalost, mi nemamo preveliku vajdu od toga – osim toga da možemo da kažemo da je Srbija ponajviše oštećena od svih ekipa na Svetskom prvenstvu. ispostavilo se da je upravo taj meč bio ključan za naš dalji plasman i u dobroj meri odredila našu sudbinu. Ali neka ne bude i to opravdanja, a ja pokušavam i nastaviću to da činim – da budem realan. Mislim da je ekipa odigrala dovoljno dobro i da je uz malu dozu sportske sreće, na stranu suđenje i nepravdu, mogla da se kvalifikuje u narednu fazu. Opet, možda nismo imali ni dovoljno snage, a ni kvaliteta, u pojedinim trenucima utakmica i delovima igre kako bismo u tome i uspeli...".

Nacija je još jednom ostala razočarana kada je u pitanju "najvažnija sporedna stvar na svetu", ali Milošević ne smatra da je javnost bila ravnodušna posle eliminacije kako su pojedinci ocenili.

"Ne mislim da su naši ljudi ravnodušni... Kao što sada razgovaram s vama novinarima i sa kolegama iz struke, tako često razgovaram i sa 'običnim' ljudima, pa gde god da se nađem tema je uglavnom fudbal. A, ono što primećujem jeste da 99 od 100 ljudi kaže da im je važno samo da se reprezentativci bore, odnosno da sve drugo mogu da shvate i prihvate. Sada, na ovom Svetskom prvenstvu imamo kuriozitet da je Srbija najviše pretrčala kilometara u grupnoj fazi od svih ekipa, čime se pobija malopređašnja kritika. Kada je tako, ostaje nam da analiziramo onaj stručni deo – koliko je tu bilo kvalitetnog trčanja, koliko je to uticalo na kvalitet same igre".

S druge strane, najveći je broj onih koji, osim smene selektora Slavoljuba Muslina, koji je selekciju i doveo do Rusije, čelnim ljudima najviše zameraju na iznenadnoj smeni dugogodišnjeg kapitena Branislava Ivanovića.

"Zaista nisam primetio da li je postavljanje Aleksandra Kolarova donelo nešto negativno ili pozitivnosamom timu, ali smatram da je cela ta priča poprilično predimenzionirana, pošto je bila zanimljiva tema za medije i za javnost. Sve to nije poremetilo odnose u ekipi, tokom priprema i vremena koje smo proveli u Rusiji, dok ja mogu da potvrdim da je na svakom treningu atmosfera bila sjajna. Maksimalno su ozbiljno prilazili obavezama. Što se Baneta tiče, ja sam razgovarao s njim baš tada kada se sve to desilo, zamolio sam ga kao potpredsednik da ostane miran i da radi svoj posao. Sve je to naš posao, ja sam 12 godina bio deo državnog tima i vrlo dobro znam kako šta funkcioniše, pa isto tako morate biti svesni da ćete nekada biti i zakinuti i odstranjeni – možda i nepravedno, ali ne možete sebe nikada da stavljate ispred ekipe. Ja lično to nikada nisam radio, pa sam dao sebi za pravo da to i od drugih tražim. Istovremeno, ne mogu da grešim dušu, možda je Bane bio i pogođen time i zato se držao donekle po strani, ali ni na koji način nije stvarao negativnu energiju i išao u određeni ekstrem. Ali, nije samo on u pitanju jer je bilo još nezadovoljnih igrača posle svake utakmice – svaki put imate jedanaest njih koji igraju i dvanaestoricu koji ne igraju. To je i dobro jer nam ni ne trebaju igrači kojima je svejedno, samo što ta ljutnja mora da ima postavljenu granicu koja ne sme da se prelazi. Sve u svemu, nije bilo skandala kakvim smo bili svojstveni u prošlosti".

Odmah posle otvorenih kritika na manir i način rada čelnih ljudi Saveza, na udaru se našao i selektor Mladen Krstajić koji je bez trenerskog iskustva seo na klupu nacionalnog tima, posle uloge asistenta u stručnom štabu.

"Mladen Krstajić je sam odlučivao i sve odluke donosio je sam, odnosno u saradnji sa stručnim štabom. Počev od spiska za Mundijal, pa do utakmica u Rusiji – nemojte uopšte sumnjati kada je to u pitanju. Čuo sam i ja razne priče po 'čaršiji', o raznim spoljnim faktorima i raznoraznim uticajima, ali, ponovo, lično mogu da garantujem da mu nije niko drugi sastavljao tim. Iz prostog razloga jer sam sve vreme bio prisutan, a i znam koliko je nezgodan po tom pitanju, isto koliko i ja. A ja znam koliko sam nezgodan. Jesmo mi pričali i konsultovali se oko raznih stvari, ali je on bio taj koji je birao taktiku i tim, i uvek je njegova bila poslednja. Da li je sve bilo kako treba analiziraćemo u narednim nedeljama, naravno ne samo učinak i rad Mladena Krstajića već kompletan ciklus u prethodne dve godine jer je ono što nas čeka narednog septembra (kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020) jeste izuzetno važno. Da uradimo detaljnu analizu, donesemo određene odluke i što spremniji dočekamo početak novog ciklusa. Moje mišljenje je da ne bih imao ništa protiv da Mladen ostane selektor, posle ogromnog iskustva ovog leta, a i ja sam se oduvek, dok sam obavljao i funkciju direktora, uvek zalagao da imamo kontinuitet jer bez dugoročnosti i planiranja nema rezultata. Sledi analiza svega, kao što sam i rekao, pa da sačekamo dve-tri nedelje, da bih onda mogli konkretno da kažemo šta će se dešavati".

Poseban deo u celokupnom procesu zauzima i priča oko Sergeja Milinković-Savića, ofanzivca Lacija za koga su evropski velikani spremni da izdvoje i više od 100.000.000 evra, kao jednog od glavnih faktora zbog čega je došlo da razmimoilaženja u mišljenima vrha Kuće fudbala i nekadašnjeg selektora Muslina.

Opšta ocena je da je, osim duela sa Kostarikancima, dvadesetrogodišnji Sergej mogao da pruži daleko više, ali je, isto tako, prve minute sa kolegama iz veznog reda – Nemanjom Matićem i Lukom Milivojevićem – odigrao upravo protiv Kostarikanaca, pa se ne može smatrati da krivica nije samo njegova, iako je svoju igru na Mundijalu ocenio sa 7,5-8.

"Za ocenu prvi put čujem, ali ću probati da budem njegov advokat u ovom trenutku. Pre svega je on predstavlja ogroman potencijal i zaista neću da govorim o ciframa koje se uporno spominju. One su basnoslovne, takve kakve su, a ja ne ulazim u lične interese i ko se time bavi i zašto... Mi smo pre četiri godine već znali šta imamo u njemu, što je pokazao na Svetskom prvenstvu za mlade na Novom Zelandu, kada smo postali prvaci sveta. Tada je proglašen za drugog najboljeg igrača, iako je, po meni, bio najbolji. Njegov učinak u Rusiji nije na nivou na kom je mogao da bude, ali i za to ponovo ima objektivnih okolnosti. Pre svega jer nije u dovoljnoj meri poznavao tim pošto je suviše kasno priključen, niti je ekipa mogla da na pravi način da iskoristi njega i kvalitete koje poseduje. S druge strane, pritisak koji nosi sve to oko transfera i količina novca koji se spominje predstavlja ogromno psihičko optrećenje za njega i to ne sme da se zaboravi. To je teško i za ozbiljne, poslovne ljude, a ne za fudbalera. Njegov odnos prema dresu je bio fenomenalan, nikada ni na trening nije došao 'podignutog nosa', da glumi neku zvezdu koja je u milionima, već je bio spreman i uradio je sve zadatke koji su bili postavljeni pred njega. Koliko je to bilo kvalitetno podložno je diskusiji, dok je potpuno druga priča koliko je bilo realno očekivati od njega da uradi nešto više", dodaje Savo i osvrće se na situaciju u vezi debija Aleksandra Mitrovića za reprezentaciju:

"Isto tako sam se, pre dve-trii godine, svađao sa 'pola' Srbije u vezi Aleksandra Mitrovića, ovog istog koji je danas prvi napadač reprezentacije, objašnjavajući ljudima zašto treba da imamo strpljenja, zašto moramo da ga sačekamo, trpimo i isforsiramo... Ne želim da zvučim ni prepotetno ni arogantno, ali to i jeste moj posao – da ih 'vidim' pre vas, medija, običnih ljudi i navijača. Isto ono što sam tvrdio, tvrdim i sada i Srbija će tek da upozna pravog Sergeja. Naravno, ne samo njega, hvala bogu, već i Andriju Živkovića, Nemanju Radonjića, Nikolu Milenkovića... Njih sedmorica, osmorica su već tu i tek dolaze. Niko nije precrtan, svi su nam potrebni i oni od 33 i 34 godine, samo ako su najbolji na svojim pozicijama", zaključio je Milošević uz konstataciju da se Nemanja Matić sigurno neće povući iz nacionalnog tima.