Uzalud vam, zaista, titula ako ne znate gde je Moskva!

Oskar Tabarez, El Maestro, Učitelj, selektor Urugvaja, koji danas od 16 sati u Nižnjem Novgorodu igra čevrtfinale Svetskog prvenstva protiv Francuske, je čovek koji je zaslužio naklon do poda. Ne samo ljudi u Urugvaju, oni su mu već zahvalni na svemu, već celog fudbalskog sveta.

Dok Argentinci vode polemike da li će Lionel Mesi dostići slavu Dijega Maradone, a Ronaldova sujeta „pršti na sve strane" zbog činjenice da Juventus u njegovoj 33. godini želi da ga plati „samo" sto miliona evra, dok Brazilci strahuju da li će srpski sudija Milorad Mažić da „odradi posao za FIFA", a Hrvati da li će nadmašiti generaciju iz 1998. godine, Učitelj ima pametnija posla.

On je uputio otvoreno pismo prosvetnim radnicima s ciljem da se izbore za obećanih šest odsto iz državnog budžeta za prosvetu.

„Ničemu nam neće služiti titula prvaka sveta, ako naša omladina ne zna gde se nalazi Rusija ili zašto je u francuskoj reprezentaciji toliko igrača koji su rođenbi u Arfici ili su im roditelji iz Afrike. Ništa nam neće vredeti titula ako naša deca ne budu verovala u ono za šta misle da treba da se bore i ako ne veruju da imaju obećavajuću budućnost. Ovo je trenutak da se ispuni obećanje o ulaganju 6% budžeta u obrazovanje. Pevajte našu himnu glasno, mi ćemo vam se odužiti, a oni će morati da ispune svoje obećanje – 6 % iz budžeta za obrazovanje", napisao je između ostalog Tabarez, koji je i sam pre trenerske karijere radio kao učitelj.

El Maestro je Ururgvaj vodio u dva navrata. Prvi put od 1988. do 1990, a drugi put je seo na klupu 2006. godine i evo već 12 godina uspešno radi svoj posao. Godine 2011. je trijumfovao s Urugvajem na Kopa Amerika, godinu dana ranije bio je četvrti na svetu u Južnoj Africi, a Urugvaj je igrao polufinale prvi put posle 40 godina.

Učitelj ne vodi bitku samo sa protivnicima na svom trećem uzastopnom svetskom prvenstvu na koje je odveo Urugvaj, niti samo sa administracijom i političarima za bolji obrazovni sistem u njegovoj zemlji, već vodi i izuzetno važnu i tešku bitku za sopstveno zdravlje. Njemu je, naime, pre dve godine dijagnostikovana bolest Gilen-Bareov sindrom. To je neurološki poremećaj u kojem imunološki sistem napada sopstvena tkiva perifernog nervnog sistema.

„Ovo je hronično oboljenje, nekada je dobro, nekada loše, ali neću momke da ostavim, tu sam za njih. Nisam imao iskustva s bolovima, jednostavno imam motoričkih problema", rekao je Tabarez.

I pre dijagnostikovanja bolesti lekari su Tabareza upozorili šta će se dogoditi. On je, naime, još 2011. godine pozvao Huana Araja, urugvajskog biznismena koji se uspešno borio sa Gilen-Bareovim sindromom i koji nije u jednom trenutku mogao sam da jede, obuče se ili umije, da održi motivacioni govor reprezentativcima. Tema je bila, naravno, kako se pobeđuje u životu, pa i na fudbalskom terenu.

„Ako u nekom trenutku osetim da me igračo više ne prate, odlazim sa klupa. Na sreću to do sada nisam primetio".

Tabarez je od Urugvajaca napravio tim za poštovanje. Prva stvar koju je pokušao da nametne bila je disciplina. Uporno je igračima ponavljao: „Danas nas 11 ulazi na teren i nas 11 izlazi sa terena!"

On veruje samo u trud, red i disciplinu, jer zemlja koja ima 3,3 miliona stanovnika ne može da rasipa energiju ako želi da se takmiči sa silama kakva je Francuska ili sutra možda Brazil.

Jednom prilikok novinari u Urugvaju su ga pitali: „Maestro, zašto se toliko trudite kada ste tako bolesni?". Tabarez je promenio izraz lica i s ironičnim osmehom uzvratio pitanjem: „Što me to pitate, ne želite da budem prvi trener sa štakama koji je osvojio Svetsko prvenstvo?!"

Tabarez ima svoju fudbalsku „Garra Charrua" filozofiju fudbala i od nje ne odustaje. Charrua ratnici živeli su, inače, na prostoru današnjeg Urugvaja i opisani su kao hrabri borci koji su uspevali da odbrane svoje teritorije od španskih i ostalih osvajača.

Da li će Tabarezov fudbalski brend „Garra Charrua" odbraniti danas svoju „teritoriju" i od Francuza, saznaćemo oko 18 sati.