Sinovi Hiperboreje

U završnici pred nama imaćemo sudar dva sveta, teniskog severa i juga.

S jedne strane, topla, južna strana kontinenta, u vidu Đokovića (Srbija) i Alkarasa (Španija), na drugoj, onoj hladnijoj su Norvežanin Kasper Rud i Nemac Aleksandar Zverev.

Jeste, Saša je dete ruskog podneblja, razume se to, ali je oficijelno državljanin Nemačke, rođen u Hamburgu. Svejedno, dete je uslovno rečeno "severa".

O onim južnjacima smo već pisali i šta nas očekuje u tom sudaru generacija i temperamenata, ali da vidimo šta to ima gore, na onoj hladnijoj strani.

Uostalom, ko su ti teniski Hiperborejci?

U sredu smo na terenu, u četvrfinalima, imali trojicu sinova Hiperboreje - Zvereva, Runea i Ruda. Isplivali su dalje Zverev i Rud, mladi Rune moraće na lizanje rana, nazad u domovinu Hamleta.

Da krenemo od Zvereva. Poetska je pravda da je taj momak ponovo u polufinalu Rolan Garosa.

Prošle godine, setite se onog užasa od trenutka, kada je proklizao, iskidao ligamente desnog stopala, polufinale protiv Rafaela Nadala u jednoj tesnoj borbi, završio je u suzama.

Trebalo je Saši vremena da zacele rane i spolja i iznutra. I da prikupi tu vatru za povratak nazad - bogovi tenisa su mu bili naklonjeni, ali toga ne bi bilo bez strahovitog rada, strpljenja, planiranja i upornosti u teniskoj porodici Zverev.

"Još nisam završio turnir, došao sam da bih dogurao daleko", rekao je posle pobede nad Argentincem Ečeverijem u četiri seta.

Gromovitog servisa, strahovitih udaraca, ima dovoljn o oružja da naškodi bilo kome ko se nađe sa druge strane mreže. Dugo se čeka taj potpuni bljesak Zvereva, da vidimo može li to da bude ovog vikenda.

Njegov adut je rasterećenost, može da igra bez pritiska protiv Kaspera Ruda, koji će pokušati da pobedom "odbrani finale" iz prošle sezone. Ne treba sumnjati da ćemo gledati gromovit meč - obojica su dobro naelektrisani za borbu, biće tu teniskih varnica.

U okršaju Runea i Ruda, imali smo sudar dva Skandinavca, što je poslednjih godina bio pravi raritet u svetu tenisa.

Nekada su severnjaci vladali terenima od Melburna do Njujorka - počevši od hladnog kralja Borga, preko visprenog Matsa Vilandera, do kraja voleja Stefana Edberga. Svi Šveđani, svi brojevi jedan, svi u tom večitom teniskom panteonu.

Tada su se Švedi počesto rugali svojim najbližim susedima, Danacima i Norvežanima, kako su oni teniska druga liga za njih. I vidite kako su se stvari posle samo tri decenije suštinski izmenile. Danci i Norvežani biju bitke među sobom, švedskim Vikinzima ni traga ni glasa!

Mats Vilander, sa kojim sam više puta razgovarao na tu temu "švedske oseke" u svetu tenisa (i Tomas Enkvist, takođe), nije umeo da objasni zašto je to tako, osim da je njegova domovina oduvek bila kolevka hokeja, zimskih sportova i rukometa, pre nego tenisa. Jednostavno, nisu adekvatno spremali naslednike, kao što to čine recimo Španci, gotovo fabrički. Nije bilo naslednog sistema i to je to.

Srbija je najbolji primer kako uslovno rečeno jedna teniski netradicionalna zemlja može da iznedri velikog šampiona, i čini se da su i drugi do poprilično dobro shvatili.

Vilander je ovih dana, u kolumni za Ekip, sjajno primetio kako je ovo Rolan Garos koji se ne osvaja na tipičan, defanzivan, linijaški način. Njegovom oku nije promaklo pomeranje unapred, u fazu agresive, ofanzive, igra je za važan milisekund ubrzana, tako da zaista imamo lep kontrast stilova.

Možda je meč Runea i Ruda, simbolično, dve skandinavske rune, to najbolje pokazivao. Koliko često smo ih gledali kako idu napred, na mrežu? Koliko puta je hazardu skloni Rune trčao napred u stilu Stefana Edberga i kratio poene besprekornim volejima?

Koliko puta je Rud, koji ima sjajan šljakaški pedigre i odličnu taktičku potkovanost, trčao napred i na isti način dobijao poene? Mnogo. Ako je ovo pokazatelj da će ova generacija koja dolazi, pomeriti tenis u smislu ofanzive, više voleja, više raznovrsnosti, onda to toplo pozdravljam! Jer ne zaboravite, ovo nije Vimbldon, gde bi tako nešto trebalo da se radi više. Ovo smo gledali na najsporijoj podlozi, na šljaci Pariza.

Razmišljao sam i simbolički - koja runa je Rune? Koji ga drevni skandinavski simbol najbolje predstavlja?

Onako, na prvi pogled, on je Ur - simbol koji je sinonim za sirovu snagu, fizičke atribute, brzinu, nekontrolisan potencijal. Onako hirovit i gromovit, po liku mladog Boga Odina, zaista predstavlja gejzir neiscrpnih mogućnosti. I baš kao gejzir - nikada ne znate koju visinu će doseći taj njegov slap. Ovaj polufinalni bio je nedovoljan za Ruda. Ali ne sumnjam, taj dečak sa licem bebe, doguraće daleko uspe li da sredi svoj čudesno divlji temperament. Ili ko zna, ako ga upregne mudro u svoju korist, što da ne? Mekinrou ništa nije falilo!

Ipak, tu je još nešto, ne manje bitno - forhend, koji ima izvesnih tehničkih nedostataka, zbog kojih nema dovoljno dobru kontrolu udarca. Reći će neko, neoprostivo za ovaj nivo. I kad tome dodate želju da udarac bude jak, neodbranjiv, eto izvora neiznuđenih grešaka u kojima je plivao, naročito u prva dva seta protiv Kaspera.

S druge strane, Rud je runa Feoh koja simboliše bogatstvo, obilje, strpljenje za postizanje ciljeva. On je daleko kontrolisaniji i mirnijeg, melanholičnijeg temperamenta od kolerika Runea. Zato je bilo interesantno pratiti duel te dve drugačije vrste svetla sa severa.

Obojica su već u samom vrhu, dakle, nema više dileme - svež dah u svet tenisa stigao je sa norveških fjurova i danskih ostrva.

Koliko će ovi momci moći daleko, dokle će stići u poređenju sa svojim skandinavskim teniskim precima, pokazaće vreme.

Jasno je da su i jedan i drugi ozbiljno prisutni i da današnjem tenisu daju jednu drugu, kompleksniju notu i igru prijatniju za oko.

Toplina juga ili svežina severa. Eto, to je završnica muškog singla na Port D'Otoju. I obilje zanimljivih nijansi i magneta za teniske sladokusce.

Ide vikend, smestite se udobno u fotelju, i spremite se. Užitak je garantovan.

Autor: Zoran Kecman