Vizaž

Mudro je to primetio Skajs Sports u večeri kada je Ibrakadabra rekao konačno zbogom Kalču i nagnao nas sve na razmišljanja. O trajanju i prolaznosti.

Nešto mi govori da će tako biti i kad Novak Đoković bude rešio da reket okači i klin, da će se tenis povući od Novaka Đokovića, ali do toga, nadamo se, ima da gledamo još dosta Novakodabra epizoda.

Pre svega, sad smo tu, kako Francuzi šarmantno u onom refrečniću reklamiraju svoj turnir, "u najepšem periodu u godini". Krajem maja i početkom juna, kada su svi nekako zaljubljeni, posebno u tenis.

Nije teško zaljubiti se u tenis na takvom mestu kao što je Rolan Garos i posebno još kad ga igraju vrhunski majstori igre.

Zašto pominjem Ibrahimovića? Zato što je on jedan savršen primer vrhunskog trajanja u jednom sportu, ali i podsetnik da svaka karijera, ma koliko ona bila veličanstvena, ima svoj kraj.

Niko na to ne treba da nas podseća - i sami to vidimo.

Sećamo se Novaka, kao sada Alkarasa, golobradog, kada je krčio sebi put ka neslućenim visinama; vidimo ga sada sa sedmogodišnjim sinom Stefanom u naručju, kako ga strpljivo uvodi u tajne svog zanata.

Svako vreme ima svoje prioritete, pa i Novakovo vreme. Da, on juri i dalje te rekorde, ali tu je sada i Stefan, tu je Tara, tu je porodica, a tenis je oduvek bio tu. I dalje je Novak u tom metrou, na stanici Port D'Otoj nedaleko od kompleksa u Bulonjskoj šumi. Ali drugačiji, iskustvom prožeti Novak, jedini preostali Mohikanac zlatne teniske ere. Još na terenu.

17 - Defeating Juan Pablo Varillas, Novak Djokovic holds a record of 17-0 in the R16 at Roland-Garros. Djokovic has surpassed Rafael Nadal for the most men's singles wins at this stage of the event in the Open Era. Longevity.#RolandGarros | @rolandgarros @atptour @ATPMediaInfo pic.twitter.com/rmvTZpQ4C4

— OptaAce (@OptaAce) June 4, 2023

Pojedini medijski poslenici ipak su počeli da podvlače crtu ispod dostignuća Novaka Đokovića, ali čini se da malo žure.

Sedamnaest puta u četvrtfinalu u Parizu? Šta je to ako ne dokaz kvaliteta i trajnosti.

Još jedan prilog uspešnoj trajnosti - onaj spiker na "Šatrijeu", pokazivao je kolegama sa Eurosporta spisak toga šta sve mora da nabraja kada predstavlja Novaka publici uoči svakog meča.

Verujte, čovek se preznoji dok sve to izgovori, nije to lako! Ali zamislite onda koliko je bilo "lako" sve to ostvariti na terenu, kroz bezmalo dve decenije isijavanja kvaliteta brenda Đoković.

Zamislite!

Početkom druge nedelje, mnogo toga je jasnije: Ono što se na početku naziralo, sada se već jasno može opipati i tu smo, na korak od meča sezone, sudara generacija titanskih proporcija.

Ostalo je da i jedan i drugi načine još taj iskorak unapred, zagaze na taj stepenik više i Pariz će, ako već sada nije, teniski proključati.

Da li je Alkaras stvarno već sad broj jedan ili se Novak i dalje za sve pita? Da li je ovo trenutak istinske smene generacija, ili će Novak to odložiti na koji mesec, godinu, dve, tri? Dok ne podeblja sve rekorde?

Nikada u tenisu ne smete biti neoprezni i trčati pred rudu, jer i jedan i drugi pred sobom imaju ozbiljne testove u četvrtfinalu. Cicipas ide na Alkarasa, ubitačni server Hačanov na Novaka. No, opet, nekako se nameće da smo sve bliži finalu pre finala, koliko god i Novak i Karlitos bili oprezni s floskulama "da idemo korak po korak".

Zrno po zrno, pogača, pobeda po pobeda i eto nama skorog spektakla.

Alkaras je plima sa juga Španije koja brzo osvaja - topao, vedar kao letnji dan, dečački nasmejan, već sa 20 čaroban i teniski potkovan kao vrhunski šampion, onaj koji diže publiku sa sedišta.

Lakoća kojom igra je nešto posebno; kod Nadala u Alkarasovim godinama bilo je više siline, ratobornosti. Kod Alkarasa je to sve prefinjenije, leptirastije, rađeno kao po mustri Rodžera Federera, a opet novakovski mudro, začinjeno matematičkim racijom, šahom na terenu. I sve u nekoj maestralnoj brzini, pokreta, misli, deluje kao Petar Pan koji se očas stvori s jednog na drugi kraj terena. Prosto, osvaja vas.

Na drugoj strani, imate Novaka koji poput iskusnog teniskog božanstva, kao nekakav teniski Zevs u 36. godini pravi teniska čuda - dovoljno je mlad da još ne smeju da ga otpišu, a toliko je iskusan da od toga prosto zaziru još u svlačionici, i pre nego se pojave na terenu.

Evo Cicipasa - on sa Novakom nije ovde igrao od onog finala 2021. godine, ali jasno primeti:

"Iznenađenja, to su te stvari. Svakom se dešavaju. Većini nas se dešavalo u ranim kolima i učili smo kako da ih izbegavamo i kako da napravimo sigurnu mrežu iz koje možemo dodati više rizika u našim kasnijim mečevima. Nešto što Novak Đoković radi jako dobro na grend slemovima. Ne bih rekao da slemove počinje igrajući neverovatan tenis, već sasvim dovoljno da prođe prvih nekoliko kola", primetio je Grk.

Novak je uradio tačno to - istestirao se, zagrejao pogone, pokrenuo mašineriju prve nedelje, sve besprekorno, bez izgubljenog seta. A opet da oseti kako reaguje na uspone i padove, na određene zahteve igre, na svojstva prirode, jer je neugodan vetar tokom cele nedelje bio saputnik igrača na terenima na zapadu Pariza.

I nikad se u Parizu ni na šta sa sigurnošću ne može računati - vreme može biti i gore, a to menja stvari. Možete i da podbacite, manje ili više. Protivnik može da odigra meč života.

Šta Cicipasu treba da reši za njega (do sada) nerešiv rebus Alkarasa (0-4 skor)?

Nešto da iz koloseka izbaci mladog Španca, koji počevši od servisa, pa već od drugog udarca ne čeka - on diktira vektor poena, kako će se igrati. Cicipas, ma koliko već dokazan kao klasa na šljaci, moraće da ima nešto više, nekog keca iz rukava, koji se sada, teško nazire.

Jer Alkaras, već do sada ima 17 pobeda protiv igrača koji neguju jednoručni bekhend! Što će reći, leže mu.

Kao i Hačanov što mora da nađe ključ za Đokovića, koji vodi ubedljivih 8:1 i ima sedam uzastopno dobijenih duela, među njima i jedan iz Pariza, 2020. godine, u tri seta. Sada, ovako "budnog" Novaka, teško da će uhvatiti na spavanju. Ali da pričekamo.

Ono što znamo je da će publika u Parizu, dođe li do tog meča Srbina i Španca, biti u većini na strani mlađeg.

Hiroviti pariški auditorijum je takav - u dnevnim listovima protekle nedelje, pa i na samom Rolan Garosu, lamentiralo se nad sudbinom francuskog tenisa, koji eto tačno 40 godina nema svog šampiona u muškom singlu, od uvek akrobatski raspoloženog Janika Noe koji je te 1983. godine srušio šampiona Matsa Vilandera.

Francuzi imaju besprekoran kvantitet, izbacuju igrače kao na traci, mnogo ih je u sto najboljih, ali igrače nedovoljnog kapaciteta pluća da dosegnu samu stratosferu i onda, priklanjaju se drugim idolima.

A Španci su od zapada Pariza, posebno od 2002. na ovamo napravili svoju tenisku koloniju - samo pet puta od tada nije se dogodilo da Kup Musketara završi u rukama njihovih teniskih matadora (Kosta, Ferero, Nadal).

I sa Alkarsom, nadaju se, imaju savršen pelcer da se ta "kolonizacija" nastavi.

Parižanima to ne smeta. Njihov turnir je elementarno hispanizovan već drugu dekadu sa tek po kojim slavljem u zastavama druge boje, osim žuto-crvene.

Zato Novak Đoković ima misiju plus - ako bi neko mogao biti brana tome, istinski test za Alkarasa, onda je to Novak. Posebno jer ova, pariska žurka ne bi bila kao ona jedina prethodna sa njima kao akterima, u Madridu 2022. u dva dobijena seta.

Ovo je maraton, tri dobijena seta. Na najtežem turniru za osvojiti.

Nedelja je otuda bila i savršen primer igre pre igre, Novak je dobio meč sa 6:3, 6:2, 6:2 protiv Variljasa, Alkaras izašao odmah potom i kopirao ga protiv Musetija, kao pod indigom u stilu - možeš ti? Mogu i ja.

O izjavama posle meča, skoro identičnim - Novak, "najbolji meč ove nedelje", do Alkarasa, "moj najbolji meč turnira", ne treba trošiti reči.

Šta Cicipas i Hačanov misle o tome, na njima je da pokažu i pokušaju da turnir učine još zanimljivijim.

Rafael Nadal možda nije tu i njegova senka lebdi nad Parizom, namiguje mladom nasledniku, ali nije Rafa sasvim spokojan.

Jer kako kaže onaj natpis na tribini na "Šatrijeu", "pobeda pripada najupornijima".

Koliko god oni brujali, onaj Novakov izraz lica posle čudesnog poena, ta ekspresija kako bi Francuzi rekli "vizaž", trebalo bi da im bude na umu. I njegove reči:

'Ajte, da vas sad čujem...

Autor: Zoran Kecman