Kraljica šljake

Ova Amerikanka je u karijeri osvojila sedam titula na Rolan Garosu, na kojem je igrala ukupno devet finala.

U prvom meču za titulu u Parizu u kojem je učestvovala, 1973, bila je bolja od nje legendarna Margaret Kort, dok ju je 11 godina kasnije savladala velika rivalka Martina Navratilova.

Koliko je bila moćna na zemlji govori podatak da je u periodu od 1973. do 1979. imala niz od 125 pobeda zaredom, a u tom periodu izgubila je samo sedam setova.

Bila je ol-raund igračica, prva teniserka sveta ukupno 260 sedmica, a od nje su u ovom pogledu bile bolje samo Štefi Graf (377), Martina Navratilova (332) i Serena Vilijams (319).

Pored trofeja na Otvorenom prvenstvu Francuske, stigla je do ukupno 157 u karijeri, od čega treba izdvojiti posebno još šest US opena, tri Vimbldona, dva Australijan opena, četiri Završna turnira, te čak osam FED kupova sa reprezentacijom Sjedinjenih Država.

Na večnoj listi u broju Grend slem titula deli peto mesto sa malopore spomenutom Martinom Navratilovom (18), a od igračica iz Open ere uspešnije su samo Kort (24), Vilijams (23) i Graf (22).

Evert je tenisom počela da se zanima kada joj je bilo samo pet godina, što ne treba da čudi, ako se uzme u obzir da joj je otac bio trener.

Bila je to porodica posvećena belom sportu, a pored Kris, i njeni brat i sestra mogu da se pohvale da su trijumfovali na Oranž boulu.

Imala je čelične živce, fokus, smirenost, zbog čega su je prozvali "Ledena devojka".

Ipak, pored te hladnoće, koju je negde u to vreme imao i Bjorn Borg, Evert je krasila i gracioznost i lepota, koja je dosta pomogla ekspanziju tenisa u Americi sedamdesetih godina.

Bila je prava zvezda, često nazivana "Mala kul gospođica", koju ste mogli da vidite na televiziji, intervjuima, reklamama, od Roleksa do prehrambenih namirnica.

Ipak, tenis nije trpeo. Neumoljiva i žestoka takmičarka pomerala je granice i rekorde u svoje vreme.

Bila je prva teniserka koja je prešla 1.000 pobeda u singlu, ali i 150 titula, a njen procenat pobeda i poraza (1.309-148) najbolji je u istoriji tenisa, računajući i mušku konkurenciju.

Svoj prvi nastup na Rolan Garosu Kris Evert je imala 1973. godine, kada je kao 18-godišnjakinja stigla do finala. Tamo ju je čekala Margaret Kort, najuspešnija GS šampionka u istoriji.

Imala je Kris 7:6 i 5:3, ali je u gemu u kojem je servirala za pobedu napravila četiri neiznuđene greške i izgubila – i gem i set i kasnije meč.

"Bila sam stegnuta. Nisam emotivno bila spremna da se borim sa tim trenutkom. Margaret je bolje kontrolisala živce od mene. Ali, nisam skrhana. Nisam imala snage da ga završim, slegla sam ramenima, a ovo prvo Grend slem finale je odskočna daska za mene", rekla je Evert posle ovog finala.

I, jeste, bila je odskočna daska. Vratila se godinu dana kasnije, iskoristila neigranje Bili Džin King i Ivon Gulagong – i slavila, bez izgubljenog seta.

U finalu je bila bolja od Olge Morozove, teniserke koja joj je bila partnerka u dublu. Njih dve su osvojile titulu upravo na ovom Rolan Garosu, a Kris je znala njene slabosti, koje je kapitalizovala u singlu.

"Zabavljale smo se u dublu. Znala sam da voli servis-volej, te sam je stoga stalno držala iza osnovne linije. Osećala sam da ću pobediti. Toliko sam trijumfa nanizala da sam zaista bila uverena da niko ne može da me pobedi", rekla je Evert.

Naredne godine su odbranile titulu u Parizu, da bi 1976. Evert, u paru sa Navratilovom, osvojila treću, poslednju Grend slem titulu u dublu. Bilo je to na Vimbldonu.

On this date in 1973, one of the greatest rivalries in sports started in Akron, Ohio.

Chris Evert 🆚 Martina Navratilova. They'd meet 80 times in their careers. pic.twitter.com/g4sRoxIbaR

— USTA (@usta) March 22, 2021

Veliku rivalku, Martinu Navratilovu, Evert je upoznala na Rolan Garosu 1975. godine – i pobedila 2:6, 6:2, 6:1.

"Martina je tada igrala toplo-hladno. Terala me je van terena i na mrežu izlazila nakon bekhend slajsa. Odigrala je sjajan prvi set, ali ja sam bila poznata po tome što sporo startujem", rekla je Evert.

Poput Borga, a zbog "World Team Tennisa", Evert je propustila Rolan Garos u tri navrata, od 1976. do 1978. Postoji opravdano verovanje da bi i tada trijumfovala, sudeći po formi i seriji pobeda na šljaci.

Ipak, odabrala je finansijski unosniju turneju po Americi, zbog koje se ne kaje. Te tri godine titulu u Parizu osvajale su ne toliko poznate igračice.

"Osvojila sam Vimbldon 1976. u singlu i dublu. Bio je to pravi potez što sam odlučila da igram World Team tennis. Doveli smo publiku, igrali svake večeri na stadionima od po 8.000, 10.000 ljudi. Bilo je uzbudljivo. Pomogli smo razvoju sporta. Ne mislim da je Grend slem toliko vredan kao neki, jer postoje druge stvari koje su jednako važne. Naučila sam mnogo o životu igrajući na toj turneji, putujući i družeći se sa drugim ljudima", rekla je Evert.

Pre povratka na Rolan Garos 1979, strašna serija Kris Evert od 125 pobeda zaredom na šljaci, okončana je u Rimu. U taj-brejku trećeg seta pobedu je odnela Trejsi Ostin.

Ona se nije kasnije pojavila u Parizu, a Evert je do nove titule na Rolan Garosu stigla izgubivši samo jedan set i to u osmini finala.

Did you know @ChrissieEvert went undefeated on clay from August 12, 1973 to May 12, 1979.

And she dropped just EIGHT sets in those 125 matches.

Who is the greatest clay court player, Chris Evert or @RafaelNadal ? pic.twitter.com/9KsiGiqild

— Balle et Vert (@BalleetVert) May 24, 2020

Naredne, 1980. godine, Evert je imala nešto većih problema da stigne do titule, ali je ipak uspela.

Prve udare na njenu dominaciju u Bulonjskoj šumi priredile su Mandlikova 1981, uprkos činjenici da je Evert sezonu startovala sa 32 trijumfa, te zemljakinja Jeger 1982. godine.

Dva uzastopna neuspeha probudile su Evert, koja je 1983. godine povratila titulu u Parizu.

Glavna rivalka Martina Navratilova nanela joj je poraz godinu dana kasnije, da bi 1985. i 1986. Evert osvojila svoje poslednje dve titule na Rolan Garosu.

Zanimljivo je da je Čehoslovakinja imala pre tog duela ’85. čak 15 pobeda u poslednjih 16 međusobnih duela.

"Iznenadila sam se što sam pobedila Martinu dve godine zaredom u finalu. Kvalitet tenisa je bio mnogo bolji ’86. Bio je to mnogo čistiji meč. Ta pobeda mi je pokazala da još uvek mogu", rekla je Evert.

Ipak, izgleda da nije mogla. To joj je bila poslednja velika titula u karijeri. Postavila je rekord, osvojivši bar po jedan Grend slem u 13 sezona zaredom.

Do kraja karijere igrala je još samo jedno GS finale, u Melburnu 1988, kada je izgubila od Štefi Graf.

Polako je dolazio novi talas teniserki, koje su imale na umu da skinu staru gardu sa vrha.

"Istina, Gabrijela Sabatini je za mene bila najgora vrsta igračice. Imala je težak top spin, tako da je svaka loptica išla visoko. Držala me je iza osnovne linije, kao i Aranča Sančes Vikario. Tereni na šljaci postajali su sve tvrđi i tvrđi...", rekla je Evert.

Amerikanka je Rolan Garos 1987. završila u polufinalu, porazom od Navratilove, da bi godinu dana kasnije u trećem kolu izgubila od Sančes Vikario u trećem kolu.

Na Rolan Garosu se više nije pojavljivala, 1989. je preskočila taj turnir, odigrala još Vimbldon i US open – i rekla "zbogom".

"Bila sam depresivna što moja igra više nije bila efikasna na šljaci. Nisam igrala Frenč open, trenirala sam za Vimbldon, gde sam izgubula od Štefi Graf. Poslednji US open sam odigrala nešto kasnije, poražena sam od Zine Gerison, nakon što sam pobedila Moniku Seleš", ispričala je Evert.

Uprkos tim poteškoćama na šljaci u poznoj fazi karijere, njen rekord u Parizu ostaće upamćen i na snazi do dana današnjeg.

"Martina je osvojila svoj prvi i poslednjih Grend slem na Vimbldonu, a ja sam to isto uradila na Rolan Garosu. Odrasla sam na šljaci, volela sam da igram na njoj. Prikladno što sam svoju poslednju veliku titulu osvojila u Parizu", objasnila je Evert – "Kraljica šljake".

Autor: Milan Tomić