Kad vid izda, srce vodi

Njemu se život pre nekoliko godina preokrenuo, postao mu je teži, mučniji, dani su mu postali mutni, magloviti, noći još mračnije, nakon postavljene dijagnoze "Choroideremie", genetske i progresivne bolesti koja u većini slučajeva, na kraju, dovodi do slepila. Dejanu je vozačka dozvola oduzeta, samim tim i mogućnost zaposlenja. Rešenje je pronašao u jednoj očnoj klinici, gde su mu lekari dali nadu da je bolest moguće držati pod kontrolom i da će moći da nastavi da vodi normalan život, kao i da se bavi sportom koje mu znači mnogo u životu - a znači mu sve.

Dejan je i nedavno, kao svih ovih godina, bio protagonista važne trke u biciklističkom kalendaru - u organizaciji francuske "Amaury sport organisation" (A.S.O.) koja je organizator "Tour de France", najprestižnije biciklističke trke na svetu, u Bukureštu je vožena trka "L’Etape Romania by Tour De France".

Inače, niz trka u sklopu ove organizacije namenjene amaterima voze se u 29 zemalja širom sveta i kvalifikacione su za glavni događaj sledeće 2025. godine u okviru najveće trke na svetu "Tour De France".

Na stazi dugoj 77 kilometara u sjajnoj atmosferi i odličnoj organizaciji takmičari biciklističkog kluba Velo iz Novog Sada su bili sjajni.

L'Étape du Tour de France

Najveći uspeh postigla je Teodora Savić Popović kja je zauzela prvo mesto u kategoriji žena, dok je junak ove priče Dejan Nikitić zauzeo 38. mesto u svojoj uzrasnoj kategoriji.

Članovi biciklističkog kluba Dubl Danijel Radvanji osvojio je 68. poziciju, dok je Jovo Bogdanović ostvario 40. mesto u svojim uzrasnim kategorijama.

Teodora Savić Popović je osvajanjem prvog mesta ostvarila pravo da reprezentuje svoju državu na kraljevskoj etapi "Tour de France 2025". učešćem na trci koja se prethodno vozi za amatere na istoj relaciji.

Ostali takmičari su svojim rezultatima stekli pravo učešća na glavnom "L’Etapu" koji će u julu sledeće godine pratiti nekoliko etapa "Tour de France" uključujući i onu kraljevsku koja taj naziv nosi kao najteža etapa na trci po konfiguraciji terena.

"Prvo i osnovno kada smo se odlučili da nastupimo u Bukureštu još u maju mesecu dogovor je bio idemo tamo da uživamo i da se trkamo pa šta bude. Trenirali jesmo ali niko nije očekivao nikakav rezultat jedino je dogovor bio da svako da 100 posto pa za šta bude dovoljno", kaže Dejan Nikitić za B92.

Nije mu bilo svejedno iako "u nogama" ima bezbroj trka. Ova je, ipak, bila nešto što nije iskusio do sada. Zbog zdravstvenih poteškoća izazov je bio veći, veliki kao planina da se osvoji za Dejana.

Ali volja je bila jača od svih izazova.

"S obzirom na moju bolest i stanje, kao i činjenicu da sam osoba sa invaliditetom, da, bilo mi je malo frka iako sad već imam dosta trka iza sebe, ali nikada nešto ovako ozbiljno. Startovao sam sa koleginicom iz kluba Teodorom Savić Popović i neki naš plan je bio da vozimo zajedno dokle možemo pa ako izdržimo do pred kraj da onda i ostanemo zajedno. Ono što je meni bilo u glavi je činjenica koliko je start na ovakvim trkama važan i koliko je bitno da se bude što više napred zbog bezbednosti pre svega. Znao sam da će se krenuti odmah iz pete brzine što kažu, i tako je i bilo. U prvih tridesetak kilometara sam uspeo da nas povučem napred i do kraja trke smo ostali u tih nekih par vodećih grupa i završili sa sjajnim rezultatima iako nismo bili ni svesni. Za mene lično najteži je bio jedan deo trke u drugom krugu u dužini od par km gde me je uhvatila jaka kriza, ali sam zahvalan koleginici iz kluba koja mi nije dala da posustanem u momentima kada sam puštao i otpadao od naše grupe", prepričava Dejan iz prve ruke kritične momente sa trke u Bukureštu.
 

L'Étape du Tour de France

Dodaje da je sve kasnije, kako se trka bližila kraju, sve bilo lakše, postignuti rezultati bili su iznad svih očekivanja. 

Za Dejana, ipak, najvažnija je ona borba koju vodi svakodnevno, van staze, borba da vidi. Da raspozna, da izoštri slike. Kako je danas, godinama posle postavljene dijagnoze, priča za naš portal.

"Iskreno, nije najsjajnije. Danju je korektno, noću dosta slabije vidim. Ako ostane ovako kako je sada ja ću biti srećan jer mogu da funkcionišem koliko toliko normalno".

Ne odustaje uprkos teškoćama. Čelična volja je tu, snaga, upornost takođe, strast prema biciklizmu pumpaju adrenalin ovom Novosađaninu, čije srce, kad vid izda, pronalazi put do malih životnih trijumfa.