Zoran Gajić: "Gradićemo naš sportski muzej u Surčinu"

Gajić je u razgovoru za &quot;Novosti&quot;, govorio o aktuelnim temama, a jedna od njih je Evrospka nedelja sporta u Srbiji.Ministar je nedavno izneo zabrinjavajuće podatke o zdravlju i fizičkoj (ne) aktivnosti najmlađe populacije. &Scaron;ta država namerava da uradi?&quot;Tada sam, pomalo &scaron;aljivo, naglasio da smo mi u stvari odavno već u Evropskoj uniji. Jer, delimo sa njima zajednički problem. On se zove akinezija: prilično zapostavljena fizička aktivnost, ukočenost ili neaktivnost određenog ili grupe mi&scaron;ića. Da bismo krenuli napred i sa ponosom ostali nacija prepoznatljiva po sportu, moraćemo da potenciramo fizičko vaspitanje kod najmlađe populacije sve do zavr&scaron;etka rasta osobe. Drugi segment u ovoj, svojevrsnoj strategiji, jeste bavljenje vrhunskim sportom, samim tim i osvajanje medalja, a treći je rekreativno bavljenje sportom.&quot;Pročitajte sve o Ligi &scaron;ampiona i pokažite svoje znanje! Tipujte sve rezultate Lige &scaron;ampionaKoliko je, u stvari, &scaron;kolski sport u Srbiji važan segment i koliko država, odnosno ministarstvo, mogu da urade na tom polju?&quot;Kada pričam sa mnogim ljudima o sistemu obrazovanja u Srbiji, uporno ponavljam jednu možda i bitniju stvar, a to je vaspitanje. &Scaron;kolski sport je izuzetno važan segment u na&scaron;em dru&scaron;tvu. Jednostavno je, reč sport u stvari znači - pobeda! Vodeći računa o pravilnom obrazovanju, ići ćemo jo&scaron; brže napred ukoliko vratimo u realnost pojam vaspitanja&quot;, rekao je Gajić za &quot;Novosti&quot;.Sa kakvim ste se izazovima, možda i problemima, susreli kada ste postali ministar sporta?&quot;Pre svega, u Ministarstvo sporta sam do&scaron;ao sa velikim iskustvom. Imao sam sreću da i tajming bude dobar. Iskustvo sa sportskog terena, pa i rukovođenje Odbojka&scaron;kim savezom Srbije mi je izuzetno značilo. Osećam veliku odgovornost kao ministar sporta, jer usko sarađujem sa čak 85 sportskih saveza i pet važnih sistema u okviru fizičke kulture i vaspitanja onih najmlađih. Osim toga, akademsko iskustvo koje sam stekao kao predavač na četiri fakulteta, a posebno ono koje imam sa klupe odbojka&scaron;kog trenera su bili veoma dragoceni. Potpuno su mi poznati problemi srpskog sporta. Od infrastrukture, preko kontakta sa ljudima, do finansiranja. Detaljno sam upućen u proces pobolj&scaron;anja sportske infrastrukture, a sa ponosom tvrdim da sportskim savezima nikada u istoriji nije bilo bolje &scaron;to se tiče finansiranja svih njihovih potreba. Problema imamo sa klubovima, a 174 lokalne samouprave bi trebalo da naprave najkvalitetniju strategiju razvoja sporta u svojim sredinama. Na lokalu imamo ozbiljne probleme u finansiranju sporta!&quot;U javnosti, pa i sa samog državnog vrha se sve če&scaron;će čuju primedbe da dva najveća kluba samo vade pare &quot;iz državnog ćupa&quot;. Kakva je po vama sudbina Partizana i Crvene zvezde?&quot;Da tu odmah budemo jasni... Radi se samo o četiri kluba u ovoj državi. To su fudbalski i ko&scaron;arka&scaron;ki klubovi Crvena zvezda i Partizan. Njima ide najvi&scaron;e novca! Svi ostali, pa čak i u njihovim sportskim dru&scaron;tvima su u dramatično te&scaron;koj situaciji, osim časnog izuzetka džudo kluba Crvena zvezda koji na krilima entuzijasta ima uslove i rezultate koji su sjajni. Ovaj moj zaključak je potpuno jasan, ali vrlo nepravedan prema ostalim klubovima. Gledam interese srpskog sporta i zanima me apsolutno svaki klub u ovoj državi. Uvek nagla&scaron;avam da je nepo&scaron;teno da se priča o malim ili velikim klubovima. Za mene je veliki klub Student u kojem je rastao Ivan Miljković. Za mene je veliki klub u Bileći gde je stasala Tijana Bo&scaron;ković, Borac iz Čačka koji je iznedrio Dragana Kićanovića i Željka Obradovića. To su za mene veliki klubovi. I treba naglasiti da je u individualnim sportovima situacija sa finansiranjem, logično, prilično lak&scaron;a.&quot;Deo karijere ste proveli u Rusiji. Danas su sportisti iz ove zemlje (i ne samo oni) skrajnuti pod uticajem politike?&quot;To je čist politički udarac. Pričamo o Rusiji, velikoj zemlji u svakom pogledu. Svi vodeći naučnici iz oblasti sporta, jo&scaron; od doba SSSR pa do danas su svoja znanja preneli na Zapad. Ovo &scaron;to se de&scaron;ava sa sportistima iz Rusije tumačim na vrlo simboličan, pa i emotivan način. Od davnina su ratovi zaustavljani dok se ne održe Olimpijske igre, a danas čovečanstvo srlja u propast zbog onoga &scaron;to se kreira u nečijim glavama. Lično sam žrtva sportskog embarga. Kao trener Vojvodine sam bio pun entuzijazma, nisam želeo da izađem iz dvorane &quot;Spens&quot;. Zbog zločinačke agresije na moju zemlju bio sam primoran da odem i van nje sam radio 24 godine.&quot;Du&scaron;an Milenković/StarsportDa li mislite da su neki na&scaron;i sportisti na poslednjim Olimpijskim igrama u Parizu (bokseri, džudisti i rvači) bili na neki način &quot;žrtve&quot; ovakvog odnosa prema ruskim sportistima?&quot;Gledao sam uživo bokserski meč Natalije &Scaron;ardine. Pokradena je! I vidi se da je to nekakav sistemski odnos prema ljudima rođenim u Rusiji. Uprkos tome &scaron;to imamo svoje ljude u raznim svetskim sportskim federacijama.&quot;Vi ste čovek odbojke. Kako komentari&scaron;ete činjenicu da je mu&scaron;ka odbojka na velikoj prekretnici u Srbiji? Da li je to istina i da li postoji razlog da se upali neka vrsta alarma?&quot;Problem postoji i to već dugo. Nažalost, stvar je jednostavna kod nas u Srbiji. Dečaci hoće da treniraju ko&scaron;arku, a devojčice odbojku. To je već dugo izbor dece i roditelja. Dakle, malo je dečaka koji hoće na odbojku. Generacija, Atanasijevića, Kovačevića i Jovovića je, nažalost, možda i poslednja koja je bila sjajna i trofejna. Odbojka&scaron;ki savez Srbije poku&scaron;ava u 43 grada akcijom &quot;Moj prvi smeč&quot; da animira 4.000 dečaka, osnovaca, da se upoznaju sa lepotom ovog sporta. Ipak, svestan sam da to nije dovoljno.&quot;Da li će Srbija uraditi ne&scaron;to vi&scaron;e na planu organizacije ili izgradnje sportskih muzeja?&quot;U okviru predstojećeg &quot;Ekspa 2027&quot; predložiću da se u tom grandioznom projektu i kompleksu pojavi i Muzej srpskog sporta. Mislim da je dobijanje organizacije &quot;Ekspa 2027&quot; veći uspeh nego da smo osvojili zlatnu medalju u ko&scaron;arci na poslednjim Olimpijskim igrama. Zapamtite, mi smo jedina zemlja na svetu uz SSSR koja ima olimpijske &scaron;ampione u fudbalu, ko&scaron;arci, odbojci, vaterpolu i rukometu... Pla&scaron;im se samo da će nam biti mala cela ona povr&scaron;ina za &quot;Ekspo&quot; da pokažemo čime se sve ponosimo u istoriji na&scaron;eg sporta. Ogromna bi to građevina bila, jer je ogromna istorija na&scaron;eg sporta. Korist bi bila i vaspitna. Neka deca koja pate od akinezije budu inspirisana trofejima na&scaron;ih sportista. Gledam iz posebnog ugla i na obavezu služenja vojnog roka. U tih 75 dana vojne obuke je mnogo bitniji segment patriotskog vaspitanja mladih ljudi.&quot;Predstavljamo vam na&scaron;u novu igru &ndash; Euroleague SelektorKako danas, dva meseca posle zavr&scaron;etka Olimpijskih i mesec dana po zavr&scaron;etku Paraolimpijskih igara u Parizu doživljavate nastup, kao i broj medalja?&quot;Nekoliko detalja je tu bitno. Prvo, premije za osvojene medalje su posebna priča i tu zahvaljujem i predsedniku i Vladi Srbije. To je po&scaron;tovanje ljudi koji se bave sportom, ali jo&scaron; važnije, poziv mladima da se njime bave. U Parizu smo želeli deset medalja, ma&scaron;tali o 13, bili zadovoljni sa sedam ili osam, ispalo je pet. Svi su se borili, bilo je i nepravdi. Specifičnu težinu imaju Novakova i medalja ko&scaron;arka&scaron;a. Vaterpolisti su nas izuzetno obradovali, kao i Zorana i Damir. A, Aleksandra je napravila rezultat u koji su mesecima pre Pariza ona i njeni iz tekvondo porodice verovali, rekli da ona sigurno osvaja medalju. To nije lako, jer je najteže osvojiti već osvojenu medalju.&quot;Postoji li danas jo&scaron; jasnija strategija na&scaron;ih sportskih saveza i sportista prema savezima i sportistima tzv. Kosova?&quot;Srpski sport je u opasnosti ako ne sledi pravila Međunarodnog olimpijskog komiteta i svetskih sportskih federacija. Nažalost, onog momenta kada su dobili priznanje od pomenutih institucija, oni su dobili i legitimitet da se takmiče. Godinama smo sprovodili instrukcije kako da se na raznim borili&scaron;tima odnosimo prema sportistima iz te lažne države. A, onda smo dobili upozorenje da će sve na&scaron;e selekcije biti suspendovane ako tako nastavimo. Sport je bio prva linija u kojoj su želeli da prikažu sebe kao takozvanu državu&quot;, zaključio je ministar Gajić.

Zoran Gajić: "Gradićemo naš sportski muzej u Surčinu"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Zoran Gajić: "Gradićemo naš sportski muzej u Surčinu"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest