1968 – Umalo jugoslovenski praznik u Rimu

Čini se da je sreća bila ključni faktor zbog čega je domaćin Italija, stigla do svoje prve titule.Format takmičenja je bio izmenjen. Umesto nokaut sistema u kvalifikacijama, formirane su kvalifikacione grupe. Jugoslavija je za rivale imala Zapadnu Nemačku i Albaniju.SR Nemce su &bdquo;plavi&ldquo; dobili sa 1:0, u gostima je bilo 3:1 za Nemačku. Obe reprezentacije su pobedile Albaniju na svom terenu, međutim u Albaniji je samo Jugoslavija slavila (sa 2:0), dok su Nemci odigrali bez golova, pa je prvo mesto u grupi osvojila ekipa koju je sa klupe vodio Rajko Mitić.Fazu po grupama preskočila je i Engleska, uprkos činjenici da je na Vembliju izgubila od &Scaron;kotske sa 3:2. Sovjetski savez je u svojoj grupi bio prejak za Grčku, Finsku i Austriju. Italija nije imala previ&scaron;e problema sa Rumunijom, &Scaron;vajcarskom i Kiprom.&Scaron;panci su uspeli da pobedom nad Čehoslovačkom dođu do najboljih osam. Bugarska je bila superiorna u konkurenciji sa Portugalom, &Scaron;vedskom i Norve&scaron;kom, dok je Mađarska bila bolja od DR Nemačke, Holandije i Danske.U osmini finala, Jugoslavija je zgromila Francusku sa 5:1 na Stadionu JNA, posle marsejskih 1:1, golovima Petkovića 2, Musemića 2 i Džajića. Sovjetski savez je uprkos porazu u Budimpe&scaron;ti od 2:0, uspeo da na Lužnjikiju savlada Mađare sa 3:0. Italija je bila bolja od Bugarske, a Engleska od &Scaron;panije. Za domaćina zavr&scaron;nog turnira izabrana je Italija.U prvom polufinalu u Napulju, Italija je nakon bacanja novčića obezbedila plasman u finale. Rivalu Sovjetskom savezu, ostalo je da žali zbog besmislenog pravila, koje je u to vreme bilo na snazi. Na stadionu &bdquo;San Paolo&ldquo;, posle 120 minuta igre, bilo je 0:0.Drugo polufinale između Jugoslavije i Engleske, bilo je po mnogo čemu, epsko. Sa jedne strane svetski &scaron;ampion željan ujedinjenja titule sa Čarltonom, Murom, Harstom, a sa druge mlad sastav ambiciozan i moćan, iako je nedugo pre toga pretrpeo smenu generacija. Mesto de&scaron;avanja, Firenca...Već na početku utakmice Mitićev tim zadesio je peh, jer je Ivicu Osima te&scaron;ko povredio Vilson, a kako tada nije postojala mogućnost zamene, &bdquo;plavi&ldquo; su nastavili sa deset igrača.Nije bilo velikih prilika ni sa jedne strane. Poluvreme je zavr&scaron;eno 0:0, a kako se meč bližio kraju, &bdquo;plavi&ldquo; su postajali svesni da protiv svetskog &scaron;ampiona ipak ne&scaron;to mogu da naprave.Tri minuta pre kraja utakmice, Holcer je izneo loptu sa sredine terena, prosledio je Musemiću na levo krilo. On je primetio Džajića u kaznenom prostoru i uputio fenomenalan centar&scaron;ut.Kapiten je sjajno primio loptu na grudi i potom je zario iza leđa slavnog Gordona Benksa. Do kraja meča, Maleri je dobio crveni karton. Jugoslavija je stigla do svog drugog finala.ProfimediaFinale je odigrano na jednom od najlep&scaron;ih stadiona toga vremena, čuvenom rimskom &quot;Olimpiku&quot;. Gledalaca 90.000...Rajko Mitić je za taj meč izveo sledećih 11: Pantelić, Fazlagić, Damjanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Petković, Trivić, Musemić, Aćimović i Džajić.Njegov kolega Ferućo Valkaregi je izabrao ovaj tim: Zof, Burgnič, Faketi, Ferini, Guarneri, Kastano, Domengini, Julijano, Anastazi, Lodeti i Prati.&quot;Plavi&quot; su bili puni samopouzdanja posle eliminacije svetskog &scaron;ampiona. Na pas Trivića, Dragan Džajić postiže vodeći gol za Jugoslaviju. Vođstvo je moglo da bude ubedljivije da je sudija Dinst svirao penal posle prekr&scaron;aja Ferinija nad Pavlovićem.&quot;Plavi&quot; su bili superiorni skoro do samog kraja meča. Deset minuta pre kraja utakmice, Paunović je faulirao Lodetija, mada mnogi akteri smatraju da prekr&scaron;aja nije bilo. Domengini je izjednačio iz slobodnog udarca, na tribinama delirijum...I u produžecima je jugoslovenska selekcija bila nadmoćnija, ali Zof nije bio savladan. Bila je to jedna od najboljih reprezentativnih mečeva svih mogućih Jugoslavija, pa i njenih &quot;derivata&quot;. Zof je kasnije izjavio &quot;Nismo zaslužili remi&quot;.U ponovljenoj utakmici, dva dana kasnije, &bdquo;plavi&ldquo; su bili preumorni. Bilo je dosta problema sa povredama. U odnosu na tim iz prve utakmice, Ho&scaron;ić je zamenio Petkovića, dok je sa druge strane, Valkaregi promenio pola ekipe. Igrali su:Zof, Burgnič, Faketi, Salvadore, Guarneri, Rosato, Domengini, Macola, Anastazi, De Sisti i Riva.Riva u 12. i Anastazi u 31. minutu, doneli su Italiji titulu evropskog &scaron;ampiona. Dragan Džajić bio je najbolji strelac &scaron;ampionata...

1968 – Umalo jugoslovenski praznik u Rimu

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

1968 – Umalo jugoslovenski praznik u Rimu

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest