Godina za nama u bojama Srbije

FIBA

Posle zlata Novaka Đokovića dugo smo čekali na medalju, a sve do 9. avgusta brojali smo suze, poraze i oproštaje, umesto medalja.

Tone emocija akumulirane su miks zonama na raznim pariskim borilištima i dvoranama, a i pre zlatnih medalja  streljačkog tandema Zorana Arumović - Damir Mikec i tenisera Novaka Đokovića, nismo imali najidealnije dane za srpske sportiste, ali je period od 4. do 9. avgusta imao je posebnu težinu, jer je bio rezultatski i psihički poguban.

Toliko neočekivanih poraza, ranih eliminacija, izgubljenih "sigurnih" odličja, koja su bila upisana u bilans i pre puta u Pariz, režirali su dane tuge.

Dok smo se radovali Đokovićevom zlatu i nadali se da će ovo biti okidač za berbu medalja, stigao je hladan tuš.

Basketaši Srbije eliminisani su u četvrtfinalu i jedna već upisana medalja je otišla niz vodu.

Pravo niotkuda jedan od favorita za zlato morao je ranije da pakuje kofere, a suze Strahinje Stojačića i krik nemoći u miks zoni oslikavali su bol i razočaranje što cilj nije ostvaren.

Dane suza nastavile su džudistkinje Milica Žabić i Marica Perišić, koje su za malo ostale bez medalja u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji.

Sa Marsovih polja taj talas prebacio se na Sen Deni, gde je uplakana i povređena Angelina Topić morala da odustane od finala skoka uvis.

Profimedia

Uplakano i istovremeno nasmejano lice mlade atletičarke najavilo je krah naše atletike na OI, jer je samo koji dan kasnije Ivana Španović ostala bez prilike da se bori za olimpijsko zlato.

Bez obzira što je bilo poznato da ima problem sa povredom, neverica je zavladala kada se operacionalizovala činjenica da se atletska kraljica nije krunisala na Olimpu.

Ni tu nije bio kraj, a novi šamar realnosti udario nas je tog 6. avgusta, kada su odbojkašice Srbije svoj olimpijski san završile u četvrtfinalu. Još jedno najavljivano zlato nije bilo naše, a Arena Sud bila je preplavljena suzama naših devojaka.
 

OKS/Ivica Veselinov

Nedugo zatim Srbiji čekala je nova tura plakanja, jer su Nevena Jovanović i Tina Krajišnik odlučile da se oproste od košarkaške reprezentacije.

Devojke koje su bile sinonim za ženski košarkaši tim porazom od Australije rekle su zbog nacionalnom timu, dan pošto je u reprezentativnu penziju otišla Maja Ognjenović.

Vrhunac svega bila je utakmica košarkaša Srbije i SAD, gde su izbranici Svetislava Pešića bili na korak od istorije i olimpijskog finala.

Savršena košarka protiv američkog tima omogućila je 37 minuta sna, ali su Amerikanci za 180 sekundi ugasili nadu da možemo da se borimo za zlato.

Bilo je toliko lepo, ali i toliko nerealno, pa smo videli koliko je teško poraz pao Ognjenu Dobriću, Bogdanu Bogdanoviću i Aleksi Avramoviću, čije su se oči takođe caklile od slane tečnosti.

Suze i srebro Aleksandre Perišić

OKS/Ivica Veselinov

Silno je želela zlato, ali je na kraju uplakana Aleksandra Perišić morala da se zadovolji "samo" srebrom.

Aleksandra je stala u finalu, uzela je srebro, ali suze su bile njen način da pokaže koliko joj je žao što nije uzela zlato.

Jecala je, gutala knedle, lice se crvenilo dok je dobijala to srebro. To su bile one najiskrenije klinačke suze kada misliš da se ceo svet srušio što nisi uspeo u svojoj nameri.

U kategoriji do 67 kilograma naša tekvondistkinja izgubila je od Mađarice Vijane Marton, ali s obzirom da Aleksandra ima 22 godine, njeno vreme tek dolazi, a misija za Los Anđeles već je počela u režiji njenig trenera Petre Butale Kovačić.

Srpski tekvondo je nastavio lepu tradiciju osvajanja medalja na OI, od Londona 2012. do Pariza, osvojeno je pet medalja - dva zlata, dva srebra i jedna bronza.

Bronzana Srbija ukrala šou na svečanoj ceremoniji

Profimedia

Voljom žreba odlučeno je da košarkaši Srbije prvi meč u grupnoj fazi igraju protiv SAD, a meču u Lilu  Svetislav Pešič i njegova četa nisu tada pokazali sve karte.

Izgubili su na startu OI, a po dolasku u završnicu, koja se održavala u pariskom Bersiju, u neverovatnom polufinalu bili su tako blizu da uzmu skalp ekipi Stiva Kera i odu u borbu za zlato.

Prethodno je Srbija u četvrtfinalu posle velikog preokreta pobedila Australiju i zakazala novi duel sa Amerikancima.

Na kraju, Srbija je uzela bronzu, a Amerikanci su u finalu pobedili domaćina Francusku za novo olimpijsko zlato.

Svečena ceremonija dodele medalja prošla je u znaku naših košarkaša, koji su ukrali šou čak i olimpijskom pobedniku.

Znala je četa Svetislava Pešića kako da proslavi olimpijsku bronzu, nisu se naši košarkaši štedeli u slavlju, a sve to bilo je i te kako vidljivo u dvorani Bersi, kada su žurku nastavili u veselom raspoloženju i na samom pobedničkom postolju.

Vaterpolisti nas vratili u život i postali bogovi

Profimedia

Vaterpolisti Srbije plasmanom u finale prekinuli višednevnu agoniju i obasjali srpski tim lučom trijumfa.

Bilo je i ovde suza, ali konačno radosnica, jer je Strahinja Rašović veoma emotivno doživeo plasman u brobu za olimpijsko zlato.

Niz njegovo lice slivali su se mlazovi protkani ponosom jer je njegov tim uspeo kada je malo ko verovao u njega i tako Srbiji osigurao treću medalju.

Vaterpolisti Srbij postali su olimpijski šampioni treći put u nizu, nakon što su u finalu u Parizu pobedili Hrvtasku, aktuelnog šampiona sveta (13:11).

Ekipa Uroša Stevanović pokazala je da dostojan naslednik trofejne generacije našeg vaterpola, koja je osvojila sve što se osvojiti može, a fenomenalnom igrom u finalu uspeli su da obezbede za Srbiju 17. zlatnu medalju u istoriji na svim takmičenjima iz isto toliko odigranih finala.

Dušan Mandić postao je najtrofejniji srpski olimpijac sa četiri medalje, jer uz tri zlata ima i bronzu iz London iz 2012. 

Uz Mandića, Sava Ranđelović i Nikola Jakšić takođe su bili akteri sva tri olimpijska finala, a kako reče selektor,  u Los Anđelesu napadaju i Kevina Durenta, koji jedini ima četiri najsjajnije medalje sa OI.