Teodosić: "Hteli su da me se reše – zato i nisam otišao u NBA" VIDEO

Miloš Teodosić je  srpski plejmejker koji nastupa za Crvenu zvezdu i oduvek ga je krasila visoka košarkaška inteligencija.

Zbog toga, kao i zbog impresivne karijere, Teodosić je pozvan u podkast "X&Os chat" sa Edinom Avdićem gde su govorili o brojnim košarkaškim temama.

 

Počeli su priču sa njegovim prvim sezonama u Olimpijakosu, gde je malo falilo da bude pozajmljen.

"Mene je Geršon doveo, a onda je stigao Janulis Janakis koji je imao neki svoj sistem. I ja sam igrao prilično mnogo za nekog 20-godišnjaka. Nismo nikako mogli da se uklopimo nikako i hteli su da me pošalju na pozajmicu... Došlo je to Evropsko prvenstvo i Slovenija gde ostanem jednom sam, drugi put sam, a bilo je priče da su hteli da me se reše i posle te utakmice se sve promenilo. Vratio sam se u Olimpijakos sa mnogo većim pravima, znao sam da neću biti zamenjen na prvu grešku i lakše je tako da igraš na velikom nivou", rekao je Teodosić.

Od koga je Teodosić skidao poteze?

"I nije bilo gde da se gleda u to vreme. Današnja deca mogu da gledaju svaku NBA utakmicu, a ja ne znam da li sam do 16. godine pogledao deset NBA utakmica jer ili nije bilo gde ili je u 4 ujutru i nije bilo gde da vidiš te stvari i dođeš na trening pa probaš kako može, gde će da ode kad je tako baciš i sam si vežbao šta može da prođe", kaže srpski plejmejker.

Srđan Stevanović/Starsport

"Ima tu i do kreacije, pogotovo kasnije kada imaš samopouzdanje i sve, ali ima i do treninga kao kod Vukoičića gde čitaš pikenrol, jer je teško da pas ide unutra, po nekom automatizmu svi idu unutra i pas moraš da ide napolje, pa kad tamo daš pas i odbrana se raširi, unutra je neko sam. Zato i mora da se vežba dok ne dođeš do toga da budeš veliki igrač i imaš neka prava pa to dolazi do punog izražaja"

Treneri vole da kontrolišu svaki napad, kako Teodosić nosi te stvari?

"Vrlo retko sam išao mimo trenerove odluke. Ili ako uradim to, odem kod njega i kažem mu šta sam mislio i šta sam želeo. Imao sam situacije kod Dude, jer on uvek kaže prva dva napada. I ja dolazim posle kod Kazlauskasa i pitam ga nešto, ali on se zbunio i nije navikao na to. Ja to i dan danas pitam trenera šta želi i ako mi ne kaže ja sam pozovem. Što sam stariji više verujem trenerima, jer on sa strane vidi bolje nego ja kada sam unutra. Mogu ja nekad da prepoznam, ali on je taj koji vidi bolje i mnogo puta u karijeri se desilo da je trener u pravu, a ja mislio kontra od toga", ispričao je Teodosić.

Naravno, dotakli su se i Dude Ivkovića koji je imao veliko poverenje u njega...

"Ne znam ni ja zašto, pitam se često što se to dogodilo. Njemu sam zahvalan do neba, nemam reči da to opišem. On je meni dao odrešene ruke sa 22 godine da budem prvi plej reprezentacije i dosta toga da se vrti oko mene i od tog trenutka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom. Ne postoji dan i kada se skupi ekipa Marković, Tepić, Krstić... Ne može da se ne spomene Duda, ispriča anegdota njegovim rečnikom i to je neko ko je nas ne samo trenirao već i vaspitao. On nije bio samo trener. Brinuo je o svakom pojedincu, šta se dešava i u reprezentaciji, klubu i evo ja nisam znao, zvao je gazdu Olimpijakosa zbog mene. To je i drugim igračima radio. Duda je strašan autoritet i dan danas kada pričam o Dudi, ja stojim mirno i sa strašnim poštovanjem. Stvarno je bio takav prema svima nama, njegove pripreme su dva  i po meseca i spremao nas je i za klub i za reprezentaciju. Neće on nama da tempira formu za turnir već treniramo jako jer on želi da u sezonu uđemo spremni. Svi su to prepoznali i ma koliko pripreme bile teške, bilo nam je lepo i drago da svi budemo zajedno"

Olimpijakos 2010. godine je imao veliki budžet...

"Prvih 3-4 meseca nisam znao na čemu sam. U FMP smo Rašić i ja šutirali i vikali da smo Macijauskas, a ja posle toga igram sa njim. Jedan od najboljih šutera sa kojima sam igrao i video sam da to nije nešto specijalno. Navikao sam se i shvatio da sam i ja na visokom nivou i posle toga su bili sjajni igrači, a ja nisam osećao neki pritisak. Najmlađi sam tu i sa malim ugovorom u odnosu na njih pa nisam imao pritisak već sam igrao košarku. Lider je bio Teo Papalukas i meni se dopao mentalitet koji Grci imaju, to se videlo i Spanulis i Burusis kad su došli. Oni šta jedan drugom kažu... To je ludilo. Na terenu se posvađaju, a posle idu na večeru, druže se i sve je super, a to je pravi odnos. To želim da kažem. Na terenu je jedno, a van terena drugo"

 

Starsport

Zašto je otišao u CSKA?

"Duda je bio tamo, pa su vlasnici odlazili i bilo je drame i nazvao sam ga pa mi je rekao da razmislim i rekao sam mu da bih voleo da ostanem... Duda mi je rekao da nije ni on siguran šta će se desiti, ali je rekao da je ponuda stvarna i da se to ne odbija i da ja treba da odem tamo i zahvalio sam mu se, pa sam i otišao", priseća se Miloš.

Kako izgleda derbi Panatinaikos protiv Olimpijakosa?

"Bilo je strašno zanimljivih derbija, počnu u 20:45 i završe se u tri... To je atmosfera vrlo slična Zvezdi i Partizanu, a Grci su... Više pričaju i deru se i generalno onako, ne samo na utakmici pa je atmosfera derbija veoma slična. Nema velike razlike, ali posle toga odem u Moskvu i tamo mi je čak prijalo da četiri godine nema pritiska da se pobedi Panatinaikos. Ja i sada imam to, da ne mogu da spavam pred derbi. Ima igrača koji mogu da spavaju normalno, ali izvrtiš utakmicu 6.000 puta u glavi. Koliko god ja neću da to neko vidi, ja sam takav i meni to pomaže da se skoncentrišem. Gubim fokus kada se ne ponašam tako, iako mi stvara pritisak ja se skoncentrišem"

Jel ima neki ritual pred jake utakmice?

"To su stvari koje meni drže fokus i pažnju da ne bih pola sata pričao o ne znam ni ja čemu i gubio fokus, pa imam te stvari koje radim da bih bio fokusiran za utakmicu. Ne bih sad detaljisao šta i kako... Kada sam bio mali, ja sam plakao non stop. Kada izgubim basket, ja plačem i kad god gubim sam se ponašao tako i odjednom sam prestao i odlučio da ne želim da pokazujem emocije jer to neko može da iskoristi. I rekao sam da više to neću da radim", ispričao je Teodosić.

Kako je izgledalo CSKA i život u Moskvi?

"Generalno tamo sportovi nisu nešto popularni, osim hokeja... Mi imamo po 50 navijača i od toga su 45 porodice. Drugačiji sistem, navijači koji su oko kluba ga stvarno obožavaju i posvećeni su i prate i prijalo mi je to u CSKA jer me je taj pritisak opterećivao. Nije lako igrati u Zvezdi, derbiji, očekivanja i sve to je veliko i stvara strašan pritisak i tamo toga nije bilo. Imali smo drugi pritisak, jer ako se osvoji VTB liga i ne osvojiš Evroligu to je neuspešna sezona. Standardi su bili najviši mogući i to je ta vrsta pritiska. Velika je promena bila jer stvarno u Atini nisi mogao da sedneš negde, a da ti navijači objašnjavaju kako ko treba da igra i šta da radi. Kirilenko je jedini koga prepoznaju, mi dođemo tamo i na aerodromu nas niko ne zna. Vrlo malo ljudi van košarkaškog sveta nas zapravo i zna. CSKA Je bio najorganizovaniji klub. I sada imaju klubovi veliki budžet, a da imaš konstantno velike rezultate je jako teško. Oni su svake godine na Fajnal Foru, za 16 godina 15 F4 turnira i jedino onda kada je Dule bio mislim da nisu otišli. To sem njih niko nema. Svi ulažu, uticajni su, ali tamo je nešto drugačije. Imao sam sjajne saigrače, sve moguće uslove i sve što poželim i za mene je to bio prelep period. Zna da bude hladno, ali Moskva je prelepa", kaže Teodosić.

Srdjan Stevanovic/Starsport

Šut protiv Španije je neko ko uvek priča, a šta se desilo na CSKA - Olimpijakos... Kako je to Olimpijakos dobio?

"Ta je utakmica promenila naše karijere. Da smo tada osvojili i u Londonu bismo imali mnogo više samopouzdanja jer smo godinu dana kasnije imali manje samopouzdanja jer smo opet igrali protiv Olimpijakosa. Pa iako se ekipa promenila to se osetilo. Bili smo dominantni i izgubili možda pet utakmica u celoj sezoni u svim takmičenjima. Došli smo na utakmicu gde imamo 17,19 razlike na desetak minuta pre kraja. Sedimo na klupi Krstić, Kirilenko, Kaun i ja. Nismo znali što ne igramo, ali nas je trener odmarao za finale VTB lige protiv Himkija. Kakvo finale? Ali toliko smo bili dominantni da smo mogli da odmaramo najbolje igrače. I onda Olimpijakos ubaci neke trojke. A Duda je imao to i ranije, kao protiv Španije kada je dao šansu svima i rekao je ko zna da li ćete opet imati šansu da igrate finale i dao šansu svima. To je uradio i ovde. Njemu su i Printezis i Spanulis sedeli na klupi i pustio Kešelja koji je malo igrao i Mancarisa i Slukasa i Papanikolaua koji su imali manje minuta i nisu bili nosioci i počeli su da ubacuju, a nama se obruč smanjio... Mi smo cele godine Kirilenka, koji je strašan igrač i dvaput šutne a ima indeks 30... On je čuvao Printezisa, a ne govorim to jer smo izgubili i sistem F4 je nezahvalan i nepravičan nekako, hajde da igramo seriju od 5 ili 7 utakmica pa ko je bolji neka pobedi i ovako igraš celu sezonu i dođe ti jedna utakmica i..."

Kako objašnjavaš Berlin i finale sa Fenerbahčeom?

"Otvorili smo utakmicu sjajno i imali 20 razlike na poluvremenu, ali, imali smo četiri poraza na F4 i posle tih 20 razlike ne znam ni ko je dao koš. Fener je imao sjajnu ekipu, a mala je razlika tu sad ko je bio bolji. Pola koša, dva razlike, pitao sam se da li je moguće da ću opet da izgubim. Hrijapa je dao što je dao i osvojili smo. Zato i nisam hteo da idem u NBA ranije, hteo sam da osvojim Evroligu i kada smo je osvojili pao mi je teret sa leđa. Uživao sam u toj pobedi. Jer ranije nisam mogao noćima da spavam nakon tih poraza. Mi smo stvarno gubili utakmice u poslednjim sekundama. Stvarno su neke neverovatne stvari"

I ranije je hteo u NBA da ode, ali...

"Hteo sam da probam, mogao sam, imao sam želju... Ja sa mojim agentom malo pričam i to je bio prvi put da sam mu nešto tražio. Rekao sam mu da hoću da odem u NBA i on se iznenadio. A stvarno sam hteo da odem i probam da vidim da li ja to mogu da igram. Da li mogu da se takmičim sa tim igračima? Nisam pogrešio... Trebalo je ranije da odem, a opet da sam osvojio Evroligu ranije i otišao bih. Ja odem u Olimpijakos i potpišem ugovor na pet godina pa odem u CSKA i tamo potpišem na tri... Nisam ni imao nešto konkretno i ljudi su znali da neću da idem dok ne osvojim Evroligu", ispričao je Miloš Teodosić.

Peđa Milosavljević/Starsport

Džimi Batler je rekao da je Teodosić najbolji srpski košarkaš u NBA ligi ikada...

"Nisam to znao... Stvarno mi je žao što nisam otišao ranije jer je taj odlazak u Ameriku promenilo mene kao igrača jer ja nikada nisam individualno radio. Ja i nisam poznat kao neki strašan radnik, ali sam tamo postao strašan radnik. Tamo je sistem takav, uslovi su takvi da ti je lepo da mnogo radiš. Dođeš u halu i doručkuješ, pa malo fizio, pa teretana i onda malo u halu. Ja ne mogu da budem ceo dan tamo i za pola sata mogu da ubacim 100, ubacim 400... I ti postaješ bolji igrač kada redovno pogađaš toliko šuteva na treninzima i stvarno je lepo da budeš tamo u hali. Da sam otišao ranije, moju karijeru bi NBA produžio. To tamo mnogo znači. Ti tamo 10. aprila završiš sezonu i slobodan si sledećih 6 meseci da radiš na svom telu. Mnogo se to oseti sledeće godine. Ubacuješ više, budeš jači... Ovde to nema. Ja sam sa 28 godina prvi put otišao na more. Ti završiš sezonu 17. juna i 30. juna kreću pripreme i to je 12 dana. I tako jedne godine, druge, treće, pete, nemaš vremena da radiš na sebi", kaže Teodosić.

Kako izgleda taj odlazak u NBA?

"Nisam ja razočaran tim iskustvom jer ja nisam mnogo pratio NBA i pratio sam ono što igram. Sada već u ovim godinama pratim sve, a ranije sam pratio samo svoje lige i nisam in gledao NBA, a posle šest meseci sam znao sve igrače i pratio malo koledž... Trebalo mi je jedno sedam dana da naučim jezik. Bio je tu Grifin, Beverli, Galinari, Diandre... Trebalo mi je da im naučim imena i sad dolazi Vesli Džonson koji je igrao u Panatinaikosu i dođe i zakuca preko čoveka. Reko kakvi su ostali kada ovaj skače ovako? Te prve godine mi je bilo lepo, a nije mi odgovaralo što je Blejk bio trejdovan jer smo imali dobru saradnju i udvajali su ga stalno, a mene nisu znali i pomognu s njega pa ja 5,6 trojki ubacim sam. Meni je to bilo idealno. I kada je otišao u Detroit došli su Heris, Bobi i Ejveri Bredli pa se menjala moja uloga. Bio sam ja zadovoljan ulogom, ali nisam preterano želeo da ostajem jer su draftovali Šeja i tu su bili Beverli, Ostin Rivers, Lu Vilijams i rekao sam im da im stvarno ne trebam. Mene da pitaju ja ne bih ni igrao, bolje Šej da igra jer je talentovan, perspektivan, a oni Beverlija gurnu jer igra odbranu jer ovo jer ono i ja na kraju ostanem tu do februara, ali nisam nešto mnogo igrao. Lepo je tamo, vodim računa o sebi, imam sve uslove i u februaru su me vejvovali. Zovu me u kancelariju prvo da mi to saopšte i oni to saopšte samo ovako nema tu žao im je, a ja nisam ni znao šta to znači. Rekao sam agentu da kaže da se povlačim iz košarke jer mi je žena bila trudna i nisam hteo da se selim na mesec i po dana. Ovako sam dobio ceo ugovor i otišao", ispričao je Teodosić.


Kako je izgledala saradnja sa Dokom Riversom?

"Davao mi je slobodu kao i drugim igračima. Prosto je takav sistem tamo, ali ne znam kako je u drugim ekipama i vidim da je jako slično. Dam pas, istrčim i ne dobijem više loptu. I ja sad pitam šta je ovo jel igramo i rekli su mi da ovde kad daš loptu više je nećeš videti. Ja to nisam mogao da shvatim, a pomoćni trener mi izbaci statistiku da sam ja prvi u ligi po "advanced pass", a ja nisam siguran ni šta to znači. Naučen sam da igram košarku, meni je to normalno i ne obraćam pažnju na vrstu dodavanja. Imali smo po 60-70 odsto završenih napada sa jednim ili nijednim dodavanjem. Davao je Dok svima šansu i slobodu što je super. On ima strašne tajm-aute jer je uvek nešto drugačije i nešto što si polu vežbao i još izmeni par stvari. Ti imaš tamo po 14 tajm-auta i on uvek ima nešto novo da me iznenadi, a ja uvek mogu da iznenadim protivnika novim napadom ili novom varijacijom i uvek može da iznenadi protivnika", kaže Teodosić.

ABA liga/Dubai

Ko je taktički najbolji trener koga je imao?

"Duda, sigurno. I uz Dudu mislim da je... Sale je imao svoje principe koji su dobri, ali mislim da je Itudis bio najposvećeniji i uvek imao rešenje zašto. Igrači su malo kvarni i razmaženi i to je prosto tako, ali je recimo Dimitris imao to da ako ti pitaš zašto ova odbrana i on ti dao konkretan odgovor. Meni to može da se ne dopadne, ali sam dobio jasan odgovor šta dobijam i šta on želi da dobije. Sećam se igramo protiv Astane neku utamkicu i on slabo spava pred utakmicu jer je gledao celu noć kako igraju. Rekao sam mu da se opusti i da ćemo dobiti 30, 40 razlike, da bi mi poručio da ja biram utakmice i onda smo se obojica smejali. I kod Dude je to bilo tako, vrlo dobro podeljene uloge i znaš ti što si ovde. I sad izvolite, radite to zbog čega ste dovedeni", ispričao je srpski plejmejker iz redova Crvene zvezde.

"Recimo 2009. godine smo se Krstić i ja posvađali i nismo pričali celo prvenstvo. On je kapiten, ja ćutim. U sobi smo se pomirili, ali pre toga mi ni ne pričamo, a igrali smo najbolje. On se pozdravi sa svima osim sa mnom i meni je samo na terenu bilo bitno da pobedimo i dam mu ja loptu, on da koš. Neću ti je dati jedino ako mislim da ćeš da promašiš. Kao u Olimpijakosu kada trče Čildres i Halperin i ja ću uvek prvo dati Halperinu jer iz tih situacija će on dati više ma koliko ja voleo da igram sa Džošom"

Kako iz njegovog ugla izgleda igra u piku?

"To je trening, iskustvo i poznavanje igre u pikenrolu. Ne igram ja izolacije, pretežno sam igrao pikenrol i posle toliko pikenrol situacija znam šta će biti ako igrač iskoči, da li je kratko otvaranje, da li je korner prazan i to su stvari koje te nauče treneri rano i vežbao si ih i počeo posle da ih primenjuješ i kada vidiš da sa ove strane neko dolazi mora da je neko sam. Ja to pričam mlađim igračima, ako su dvojica pored tebe znači da je neko sam. Nemam ja sad tu neke situacije, izmišljanje tople vode, ako iskoči znaš šta je iza, ako ne iskoči onda znaš da je tu. Moraš da gledaš, ako ne vidiš znači da imaš jedno rešenje. Broj rešenja zavisi od trenutka, možda to zvuči bezveze, ali pikenrol je vrlo prosta igra jer nemaš ti tu hiljadu opcija zna se gde napadaš i šta gledaš. Jednostavnost je najteža. Pogledaj kako igra Golden Stejt, ranije San Antonio. Kako su igrale Željkove ekipe? Nema tu preteranog nekog izmišljanja, dva flera pa ovaj istrči pa ne znam ni ja sudaranje vamo. Ovo je sve prosto, ali tu je strašno teško objasniti nekome..."

"Ja sam počeo sad u ovim godinama da gubim lopte, jer ja dugo nisam igrao plejmejkera jer sam sve igrao sa Stefanom u paru pa sa Heketom i Pajolom i nisam se maltretirao u prevođenju i košarka je postala takva da je sad sve manja razlika između keca i dvojke i imao sam vrlo prost način prenosa lopte sa mojim fizikalijama. Samo promena ritma. Trčim, stanem. I nemam drugo rešenje ili zovem peticu da stane pa ja oko njega prenesem i to je to"

Virtus Bolonja i najkošarkaškiji grad u Italiji...

"Ja sam i kao mali navijao za Kinder i voleo taj klub. I onda je Sale uzeo taj tim i kroz šalu mi rekao da dođem iako sam bio u NBA jer je sve super, ali gde da dođem kad su igrali drugu ligu do skoro. Šta da radim ja tamo? Došao je novi gazda onaj Zaneti i bilo je malo primamljivo, a pričao sam i CSKA pa je to trajalo par meseci i ja jedno jutro odlučim da idemo u Bolonju. Olimpijakos je brzo odustao, bio je i CSKA i nisam hteo da čekam ništa pa sam otišao u Bolonju. Prvi utisci tamo, sjajno, atmosfera, doček i sve i odmah sam im rekao da ne mogu da uradim ništa. Ne znam šta su očekivali i rekao sam im da ja sam ne mogu ništa i da mi trebaju saigrači da bismo napravili nešto. I onda su doveli Vimsa, Stefana i sledeće godine dolazi Belineli i onda je krenula da se stvara neka ekipa gde su skapirali da moraju da ulože nešto novca da bi to ličilo na nešto. Grad je prelep i pre 20 dana sam bio u Bolonji i oni dugo nisu bili na ovom nivou, nisu napredovali, nisu ulagali, bili su u drugoj ligi i onda su shvatili gde treba da ulože i sada je to sjajna organizacija. Podigli su se iz godine u godinu i postali su vrhunski organizovan klub"

 

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Kada je dolazio u Zvezdu rekao je da "ne želi da časti prisustvom" i upitan je da li je razmišljao o kraju karijere...

"Razmišljao sam o dolasku u Zvezdu dugo i bila mi je želja da igram u Zvezdi i nisam hteo da dođem u Zvezdu i da budem 15. u Evroligi. Bilo je tako prošle godine, ne volim te stvari jer je drugačije to u Bolonji ma koliko mi bilo lepo. Ne mogu da dođem u Zvezdu i da budem 15. Bilo je povreda i svega, ali to je jedini razlog zbog kog nisam hteo i napokon se sklopilo da je to to. Mislio sam da će Zvezda da napravi odličnu ekipu i krenulo je u nekom trenutku u tom smeru i desilo se nešto prošle godine pa se to nije ostvarilo. Govorim za Evroligu. Ponavljam, meni je primarno bilo Evroliga iako je osvojena ABA liga i KLS kako se već osvojilo i meni je Evroliga primarna i ove godine. Ne treba zapostavljati ABA, ali je primarna Evroliga i mislim da je situacija takva da imaš ekipu, igrače i na nama je da napravimo hemiju i da se uklopimo i da otvorimo Evroligu na pravi način jer će i navijači to prepoznati jer su prvih 4,5 kola bitni za dobar rezultat"

Derbi?

"Ambijent? Ma, sjajan... Meni je sjajno da igram nebitno ko je domaćin i prelepo je da igram derbi jer kada imaš 10,12 godina želiš da igraš derbi nebitno u kojoj državi jer je to kruna karijere još ako pobediš... Pritisak je strašan, velika je razlika igrati ovde i u inostranstvu jer tamo ne pričaš njihov jezik. Pola toga ja tamo ne razumem šta mi govore. Ne samo na utakmici nego i van. Neću zaboraviti svoj derbi tamo, ujutru trening, pa kući lagano fokus i idem na utakmicu. Ovde dođem u restoran oko mene 100 ljudi i jedem sa bratom, a nisam navikao na tu pažnju i pobegao sam kući jer sam na to navikao. Ne mogu da se skoncentrišem u toj gužvi, ali super stvarno, lep je osećaj. Ima to svoju draž", ispričao je Teodosić.

Ko je najtalentovaniji saigrač?

"Igrao sam sa strašno velikim talentima. Aleksandrov je sedeo sa mnom u klupi i igrali smo u FMP zajedno, ali bilo je tu mnogo igrača i Darko je isto tako neverovatan, ali Nemanja Aleksandrov šta je radio i kako je veliki talenat bio. U 20. oktobru igramo protiv Partizana koji sedam godina nije utakmicu izgubio. I ja mu bacam pas on ali up hvata i zakucava i pobedimo ekipu koja sedam godina nije izgubila i to sve zbog njega. Ne mogu zato jednog da dam. Idealna petorka? Na pleju bih stavio, ali ne mogu da računam NBA, Papalukas ide sigurno. Na dvojci imam Spanulisa, De Koloa, Bogdanovića... Ne mogu da nabrojim pet. I sa 12 bih se mučio. Na trojci Kirilenko, Šiškauskas, Belineli, a na pet mora da bude Krstić. Tu mi je najlakše", rekao je Miloš Teodosić.