Iako po dolasku u Ljubljanu ništa nije ukazivalo na to da će za vikend grad postati dom igre pod obručima i Dirka Novickog, Stiva Neša, Nikole Jokića, Bogdana Bogdanovića, Nikole Vučevića, Robina Lopeza, Luisa Skole i mogih drugih, ipak je euforija bila na svakom koraku, pogotovo oko hotela u kojem su svi gosti bili smešteni.
Ono što je nama „običnim smrtnicima“ najviše zapalo za oko jeste činjenica da se Dragić pobrinuo da se apsolutno svi uključeni u ovaj događaj osećaju kao najvažniji deo njega.
Tako su svi iz organizacije, ali i gosti, uključujući i novinare bili maltene uz sve najveće zvezde. Sedelo se u istom kafiću, vozilo se istim liftom, večeralo se u identičnom restoranu, a hranu je Dragić lično degustirao kako bi se uverio da je sve kako treba.
Možda se nekome to čini normalnim, ali da budemo realni – koliko je zapravo zamislivo da budete tretirani identično kao svetske zvezde?!
Neprocenjivo je bilo gledati sve te najveće košarkaške legende kako kao obični momci sede u kafiću, piju kafu ili pivo, opušteno ćaskaju i smeju se. Na momente su izgledali kao dečaci, tinejdžeri, a rančevi na leđima i oprema koju su nosili sa sobom je “vrištala” – hajmo na basket.
Nisu Slovenci krili simpatije prema srpskim igračima, mnogi su upravo i zbog naših košarkaša došli da gledaju spektakl.
Neki kažu: „Volimo Dončića, ali Jokić je Jokić“. Drugima je pak Bogdanović najbolji, a oni koji vuku srpske korene otvoreno kažu da kada igraju Slovenija i Srbija navijaju za – Srbiju.
Dupke pune “Stožice” nisu gledale običnu utakmicu. Osim što je bila poslednja za Dragića u profesionalnoj karijeri, bila je i prilika da parket podele svi oni koji su godinama unazad gledani kao bogovi ovog sporta.
Svi ljudi sa naših prostora su zamišljali da Bogdanovića, Jokića i Dončića vide zajedno, u istom dresu, a Dragić je tu želju svima ispunio.
Petorke su bile da se “smrzneš”, a “Stožice” su na kraju – pa malo je reći gorele. Egzibicioni meč je bio za pamćenje. Mnogo smeha, atraktivnih poteza, takmičenja za klince, muzičkog programa.
Gledali smo 1 na 1 igru braće Dragić, Dragići juniori su snage odmerili sa idolima – Jokićem, Dončićem, Bogdanovićem, a videli smo i kako najbolji košarkaši na svetu igraju fudbal.
Međutim, činilo se kao da je celokupan događaj imao za cilj, osim da se obeleži kraj karijere velikog Dragića, da se svetu pošalje poruka – lepo je biti NBA zvezda, ali je lepo biti i “običan”, normalan čovek.
Uverili smo se da su momci iz regiona upravo to – veliki, a skromni i dobri ljudi.
Kokoškov je posle utakmice rekao da je Dragić “veći čovek, nego igrač, a znamo kakav je igrač bio”, Goran je o Luki i Jokiću rekao da su deca u duši i da svako od nas to treba da nauči od njih, a velike reči je posvetio i kapitenu srpske reprezentacije – Bogdanu.
Rafael Nadal je poražen, dok je Karlos Alkaras upisao pobedu, a na kraju je dubl odlučio i nakon njega Holandija je izbacila Španiju u četvrtfinalu Dejvis kupa.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Komentari 5
Pogledaj komentare Pošalji komentar