Jurostep – da, ali po koju cenu za zajednički duh?

Đurović iz arsenala izvlači "jurostep" i... Ček, polako čoveče, gde ćeš? To su koraci.

Oskar, koji i do danas drži neke od NBA rekorda, nikada nije video potez koji je Đurović kao klinac pokupio gledajući Vladu Cvetkovića.

"Cvele" bi na terenima Crvene zvezde krenuo u prodor, naglo se oslonio na desnu nogu i potom čekao reakciju protivnika, pa se prebacio na levu i poentirao.

Nije samo okupio šampionsku ekipu iz Barija, već je bio i jedan od pionira "jurostepa", dok ga je u izvedbi redovno sa tribina posmatrao tada 15-godišnji Đurović.

Začeci "jurostepa" su se tokom 60-ih javili u našem podneblju, gotovo tri decenije pre nego što će neko taj potez izvesti u NBA. Još više je prošlo dok se termin nije ustalio, a tek dok zvanično nije postao legalan...

U pretposlednjoj deceniji 20. veka sve više Evropljana je odlazilo u najjaču ligu sveta, a među njima i Dražen Petrović kojeg je Đurović trenirao u Šibeniku. Najbolji hrvatski košarkaš svih vremena je umeo da odradi cik-cak promenu, ali je lovorike pokupio drugi debitant koji je takođe iz Istočne Evrope krenuo preko Atlantika.

Kako bi rekao Kris Malin:

"Svaka čast Draženu, poštujem ga, ali kada pogledamo širu sliku Šarunas Marčulionis je najbolji Evropljanin svog vremena."

Profimedia

Najbolji evropski košarkaš za 1998. godinu je stigao u Golden Stejt Voriorse gde je bio idealan dodatak čuvenom "Run TMC-u", koji su pored Malina činili Tim Haradavej i Mič Ričmond.

Litvanac je u Oklendu proveo četiri produktivne sezone. U trećoj je beležio rekordnih 18,9 poena i završio kao drugi u izboru za tzv. šestog igrača godine iza Detlefa Šrempfa, tada igrača Indijane.

Posle povrede kolena i propuštene sezone Marčulionis se pridružio Nemcu u Sijetlu, ali dve sezone sa Supersoniksima i još jedna sa Nagetsima su bile poslednje za čoveka koji je američkoj publici predstavio "jurostep".

Marčulionis je u NBA napravio osnovu za one koji će posle njega doći, a kojima će često neopravdano biti suđeni koraci zbog tog poteza. Možda nikome više nego Toniju Kukoču koji ga je usavršavao zajedno sa Slavkom Trninićem tokom skoro pa celodnevnih treninga u Jugoplastici.

"Radili smo šest do deset sati dnevno na tehničko-taktičkim detaljima i finesama igre na vanjskim i unutrašnjim pozicijama. Uvek su (Dino Rađa i Toni Kukoč, prim.aut.) radili teže i duže od ostalih igrača svoje generacije”, prisećao se stručnjak za kog je profesor Nikolić rekao da najlakše trenirati tim posle njega.

Posle Kukoča stiže Manu Đinobili i paradoksalno u vezi sa Argentincem (koji, doduše, vuče korene iz italijanske regije Marke) se 2007. godine u novinarskom članku po prvi put pojavljuje termin "evropski korak".

Od Martija je ideje kupio i njegov sunarodnik, oslobodilac, iz perspektive 21. veka za mnoge i diktator – Fidel Kastro. Sa Đinobilijem mu je zajedničko i što je voleo košarku, koju je smatrao važnom za mlade kubanske naraštaje zbog sličnosti koje deli sa gerilskim ratovanjem,

Nije bilo retko da Fidel vojne čizme zameni "starkama". Kastro je u srednjoj školi igrao košarku i kasnije će čak i tokom zvaničnih poseta insistirti na partiji ili dve.

Kako je njegov tadašnji telohranitelj kasnije otrkio, ekipe bi se podelile na "crvenu" i "plavu" i nije se dovodilo u pitanje da će slaviti tim u kom je kubanski lider.

Tokom jednog od tih mečeva stvoren je i čuveni "korak" koji je predstavljao osnovu teorije da je Fidel Kastro tvorac "jurostepa". Diskrepancu između njegovog porekla i "juro" dela u imenu zanemarite, bitna je košarkaška suština.

Raul Kastro, Fidelov brat, je zajedno sa većinom drugih u tome video samo košarkaški potez i nije mu bilo jasno kako je drugi čovek revolucije Ernesto Gevara na tome gradio tezu o otklonu od njenog cilja.

U Čeovim dnevnicima iz 1962. pronalazimo i nekoliko redova posvećena baš "koraku", pa koliko god bezazlena stvar bila daje nam perspektivu o njegovim i Fidelovim mimolaženjima u postrevolucionarnom periodu, koja će imati udela i u smrti Simona Bolivara 20. veka u bolivijskoj nedođiji nekoliko godina kasnije.

"U svojim čestim košarkaškim mečevima, Fidel je počeo da koristi novi trik koji je jednostvano zvao ‘korak‘. Bez sumnje je efikasan.  Kao revolucionari, ne možemo obratiti pažnju samo na ishodište, već i na načine na koje smo došli do njega. Bojim se da ta sjaj i raskoš ne pristoji lideru revolucije. Služi da ga odvoji od onih zapelih u lancima života punog samosaželjenja, pokvarenog ugnjetavanjem i ekonomskim razdorom. Da, vodi do koša, ali po koju cenu za zajednički duh",  piše Če na način koji dovodi do toga nama ništa jasnije nego Raulu nije.

Taj citat je pola veka kasnije stigao i do Đinobilija, koji je tom fintom slao mladog Kevina Durenta u nekošeno, pa je čak i Nikola Jokić imao priliku da u poznim godinama zvezde "mamuza" shvati koliko je istinita ona Kobijeva:

"Ne možete da zaustavite Đinobilija. To je sve zbog ‘jurostepa‘."

Profimedia

Argentinac je ozbiljno shvatio redove svog sunarodnika i u tom maniru i odgovorio.

"Uvek smo se više ugledali na Čea, sina naše nacije, iako mislim da nije bio u pravu kada je ‘jurostep‘ u pitanju. Naravno, Kastro je pogrešio kada je tolikim ljudima oduzeo pravo na ljudska prava. Znam da ne možete u potpunosti razdvojiti potez od njegovih korena, ali verujem da on nije pripadao Kastru ili bilo kom drugom pojedincu, jer je to sad posed svih koji vole košarku i svi koji ga koristimo da bismo probili odbranu i otvorili prostor ka košu", shvatio je Đinobili ozbiljno Čeove redove.

Njegov tadašnji trener Greg Popovič je odlučio da ovo pitanje okrene na šalu, kako je verovatno bilo namenjeno kada je i Đinobiliju postavljeno.

Ni on, kao i Đinobili, nije propustio priliku da mu doda političku dimenziju.

"Kao simbol, Kastro je neosporno bio sjajan. Predstavljao je nadu i slobodu za mnoge Latinoamerikance koji su mrzeli hegemoniju SAD. Međutim, Kastro nije bio samo simbol već i čovek i kao takav ima za štošta da odgovara. Njegov izum ‘jurostepa‘ znači da će njegovo nasleđe uvek biti u sprezi sa NBA, ali, srećom, on je daleko manje otvoren različitim interpretacijama nego bilo koji drugi aspekt Kastrovog nasleđa. Šta god drugo da se kaže o njemu, promenio je igru", šalio se Popovič svojevremeno, suočen sa ovim pitanjem.

Da li je poteklo od Cveleta ili Fidela, tek ono što je zajedničko za obojicu jeste da je tokom šezdesetih varijacija na klasični dvokorak po prvi put viđena na košarkaškim terenima i sa Marčulionisom stekla popularnost.  (Vredi napomenuti da su pre toga igrači poput Eldžina Bejlora ili Džulijusa Irvinga u svojoj igri takođe imali naznake ovog ukrštanja.

Dve godine kasnije je postao i tehnički legalan, nakon što je, veruje se, NBA postala prva liga u svetu koja je eksplicitno dozvolila dva koraka. Pravilniku, u kom je do tada stajalo da igrač ima prava na jedan korak, je dodato da:

"Igrač koji dobija loptu dok je u prodoru ili po završetku driblinga može da napravi dva koraka pre nego što se zaustavi, doda loptu ili šutira."

Domaći košarkaši su ubrzo i sami počeli da koriste novonastale potencijale. Najprepoznatljivi "jurostep" imaju Kajri Irving ili Džejms Harden, uvek na granici pravih koraka.

U eri atleta kakav je Janis Adetokumbo, dodatak ovog dvokoraka je ubitačna kombinacija, što Grk i pokazuje. As Milvokija jednim "jurostepom" pokrije prostor između koša i linije za tri poena.

Kako to biva u pogledu evolucije stvari koje dospeju u NBA, od lepog za oko dobili smo efikasno oružje za protivničke odbrane.

Negledljivost konstantnih tranzicija i danas predstavlja problem za košarkaške navijače, koji se radije opredeljuju za evroligaške pozicione napade.

Kastro je još jednom stvorio čudovište. Prvi put iz ljubavi prema državi, drugi prema sportu. Zabranite Fidelu da voli.