Od beskućnika do istorije VIDEO

Nikad nije izgubio nadu tokom brojnih noći koje je njegova porodica spavala u automobilu jer nisu mogli da priušte hotelsku sobu ili neki drugi smeštaj.

Armsted ne samo da je preživeo taj težak period već ga je on ojačao.

U ponedeljak je krilni igrač Fisk univerziteta ispisao istoriju i postao prvi igrač sa istorijskih Crnog koledža ili univerziteta koji je dobio "Peri Volas nagradu za hrabrost" koju dodeljuju američki košarkaški novinari.

Spavali u autu

Armsted se prisetio kako je njegova porodica spavala u kolima na plaži prve noći kada su se preselili iz Filadelfije u Kaliforniju.

Policajac je prišao njihovom automobilu jer su se parkirali na nedozvoljeno mesto posle ponoći i video njegovu četvoročlanu porodicu kako spavaju.

"Samo nas je pustio da ostanemo tu. Takvi svakodnevni susreti sa dobrim ljudima su mi pomogli da ne budem besan na svet", rekao je Armsted.

Nekoliko nedelja su boravili u hotelu, a onda pronašli prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja u Santa Moniki.

Majka ga je vozila 40 minuta do škole, a onda ga čekala na parkingu da mu se završe časovi kako bi uštedela novac i gorivo.

Ograničeno vreme boravka u prihvatilištu ih je primoralo da se često sele, pa je treniranje košarke bio popriličan izazov za porodicu čiji je primarni cilj bio da prežive.

"Samo kad sam igrao košarku sam mogao da budem opet dete"

Konačno su se stabilizovali u njegovoj poslednjoj godini srednje, pronašli su stan za oba polugodišta.

Tokom cele njegove srednje škole Džeremaja i njegova porodica su morali da se žrtvuju kako bi on mogao da trenira.

"Moram sam brzo da odrastem. Morao sam da brinem za porodicu, da budem očinska figura bratu i sestri. Košarka mi je bila kao utočite. Kad sam igrao košarku mogao sam da se zabavljam. Tu sam mogao da budem dete opet", kaže Armsted.

Košarka ga je na kraju spasla jer je dobio stipendiju od 10.000 dolara na Univerzitetu Fiks što mu je omogućilo da stekne obrazovanje i nastavi sa karijerom.

"Mama sada ima razlog da se smeje"

Mentor mu je bio trener Keni Anderson, koji je dobro razumeo kako je kada nemaš stabilan dom.

"Ovaj mladić, njegov život beskućnika me pogodio jer sam i ja bio iseljen kao junior (treći razred srednje u našem školskom sistemu)", rekao je Anderson.

Ova nagrada znači mnogo Armstedu i njegovoj porodici.

"Odmah sam pozvao majku. Bila je mnogo uzbuđena zbog mene. Volim da obradujem porodicu i donosim što više ovakvih vesti jer to mnogo pomaže. Sada ima razlog da se smeje, znate. Ima razlog da bude ponosna. To je nešto na šta sam ja ponosan", zaključio je Armsted.