Srpska košarka opet na raskrsnici

Gotovo da ne postoji osoba u Srbiji koja ne voli košarku i koja je strastveno ne gleda, pogotovo kada na red dođe reprezentacija i svi se okupe i fokus bude upravo na njima...

Kada reprezentacija Srbije napravi uspeh to je maltene nacionalni praznik, a kada doživi poraz – to je prava tragedija. Setimo se samo kako je to izgledalo kada je Srbija izgubila od Italije u kvalifikacijama za Olimpijske igre, pa onda i na Evropskom prvenstvu...

Znamo i kako je izgledalo u Manili na Mundobasketu, pa i ove godine na Olimpijskim igrama u Parizu kada su osvojene medalje i kako se raspoloženje ljudi menjalo u skladu sa rezultatom.

Mnogi će ozbiljnije i nekako emotivnije doživljavati klupsku košarku nego reprezentativnu, dok postoji i onaj deo ljudi koji košarku voli i prati je bez obzira na to ko je igra i koji rang takmičenja je u pitanju.

Profimedia

Neko preferira evropsku, neko američku košarku, ali je svuda i uvek bitno samo jedno – kvalitet. U poslednje vreme, Srbija ima dva Evroligaša – Partizan i Crvenu zvezdu i oni su nekako jedini koji pokazuju kvalitet srpske klupske košarke.

Dugo Srbija nije imala nijednu drugu ekipu u evropskom takmičenju. FMP je igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, sada će opet igrati to FIBA takmičenje, dok će napokon neko nov dobiti šansu i to je Spartak Subotica.

A šta je sa ostalima? Mega je samo jednom probala da igra Evropu i nije imala zapaženi rezultat pa se od toga brzo odustalo i sem njih nismo ni imali neke pokušaje prilično dugo i srpska klupska košarka se svela na uspehe i neuspehe "večitih" rivala.

Postavlja se logično pitanje – gde igraju ostali srpski klubovi? Igraju ABA ligu, u poslednje vreme ABA 2 i onda imamo Košarkašku ligu Srbije iliti KLS, a za one koji više nisu kvalitet za elitu tu je Prva B, Prva srpska i Druga srpska recimo.

E, kada smo se lepo dotakli ABA lige i srpskih klubova već neko vreme se može čuti da je regionalno košarkaško takmičenje pred svojim poslednjim sezonama postojanja i da će se vrlo brzo rasformirati.

Imali smo finansijske probleme u Hrvatskoj, ali smo imali i priče o osnivanju srpske košarkaške lige i da se KLS vrati pod okrilje KSS i da se nakon toga šampionatu priključe Partizan, Zvezda, Mega i ostali i da se igra jako domaće takmičenje.

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Čak je i selektor Svetislav Pešić javno govorio o tome nedavno:

"Poštujem i cenim i Zmaga Sagadina i Acu Petrovića, ali ABA liga je prevaziđena, pomogla je svima po malo, pa i nama, ali mi moramo da izaberemo srpsku ligu sa osam, 10 ili 12 klubova, kao što je recimo uradila Litvanija i oni će nas uskoro prevazići", rekao je Pešić.

Ovo, naravno, nije jedini put da se Pešić oglasio, a pamtimo i čuveni komentar sada prvog čoveka Evrolige, Dejana Bodiroge iz 2016. godine...

"Kada je reč o ABA ligi, opredeljenje naših klubova za nju je katastrofalno. Čega si prvak? Šta je ABA? Ništa, nepostojeća država i teritorija. Prvak Srbije, to ima težinu. Da li su Šentjor, Široki brijeg, Novo Mesto, značajniji za Srbiju od Zrenjanina, Čačka, Užica? Za mene nisu. Kada tamo igramo, ko nam je onda kriv kad ne budemo prvi i naš klub ne bude igrao u Evroligi", naglasio je Bodiroga u intervjuu za Politiku.

Na nedavno održanoj konferenciji za medije pred početak nove sezone je verovatno novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović rekao:

"Budućnost ABA lige je izvesna ako ona vodi u Evropi. Ako ona ne vodi u Evropu? Onda ne znam šta je. Onda vredi potruditi se oko naše domaće lige, ali i ona da vodi u Evropu. ABA liga vodi tako što se nešto podrazumeva, a to što se podrazumeva je bilo pod ugovorom, pa je ugovor ispušten… A sada to što se podrazumeva košta milion evra, što nije malo… A da igramo samo da bi igrali… Srbija je dobila kvalitet iz ABA lige, ABA je kao projekat dala dosta, razvilo se mnogo košarkaša. To je važno naglasiti, ali jednostavno, moramo racionalno da se ponašamo. Mi za dva meseca možemo da napravimo srpsku profesionalnu ligu. Ali ta liga mora da ima finansijski fer-plej. Ne može u Zvezdi da bude neko ko je pod profesionalnim ugovor, a u nekom drugom pod amaterskim. Imamo šest u ABA ligi i četiri-pet za ABA 2 ligu… Znači nismo daleko. Srpska košarka nije samo Crvena zvezda i Partizan", rekao je Čović i nagovestio određene promene koje mogu uslediti.

Srđan Stevanović/Starsport

U sredu, 25. septembra, dobili smo prvu šokantnu vest:

Srpski košarkaški klub Vršac objavio je da je napustio ABA 2 ligu i oglasio se saopštenjem u kome, između ostalog, stoji:

"Cilj igranja ovog takmičenja, naročito njegovog drugog ranga, najbolje pokazuje situaciju iz sezone 2021/2022 i slučaj Zlatibora, koji kao osvajač nije imao nikakvu klorist ni prohodnost u viši rang jer je još pre početka sezone odlučeno ko će se pridružiti regionalnoj eliti.

Ne želeći da prođemo isto ili slično, a ne videći način da to u ovim okolnostima izbegnemo, odlučili smo se da fokus, ali i novčana sredstava koja bismo utrošili za učešće u ABA 2 ligi ove sezone (ssa 25.000 eura za mogućih šest utakmica), preusmerimo na učešće u našoj, domaćoj ligi i radimo na razvoju mladih srpskih igrača.

Kao osvajači ABA lige u sezoni 2004/2005 i učesnici prvog F4 turnira Druge ABA lige, više ne vidimo nikakav smisao učešća u ovom takmičenju. Sve raspoložive resurse ćemo usmeriti na Košarkašku ligu Srbije i to smatramo ispravnom odlukom iz razloga što samo na taj način možemo pomoći srpskoj košarci i raditi na profesionalizaciji KLS.

Ne želimo biti servis za služenje i podizanje nivoa igre za one čija su nacionalna takmičenja ispod nivoa KLS, kao što ne želimo ni neposredno učestvovati u zakulisnim radnjama koja se u ABA ligi dešavaju prethodnih godina", naveli su Vrščani.
 

ABA/Dragana Stjepanović

U poslednje vreme se vrlo često može čuti razvoj mladih srpskih igrača. Ko razvija te igrače? Odakle oni dolaze? Odakle su godinama ranije dolazili?

Veliki broj ljudi u javnosti krivi Zvezdu ili Partizan zbog toga što ne razvijaju mlade igrače, ali situacija nije baš tako jednostavna niti lako objašnjiva.

Kao što je rečeno na početku teksta, trpi se samo kvalitet i samo uspeh, a u poslednje vreme niko više nikoga i ne želi da čeka i ukoliko se kvalitet brzo ne pojavi na površiti ide se na sledećeg igrača ma koliko on imao godina ili koje nacionalnosti bio.

Pogledajmo samo realno stanje stvari: Srbija je zemlja sa oko 6,6 miliona stanovnika što znači da je broj mladih ljudi ograničen, a da je broj mladih košarkaša još manji i logično da je broj talentovanih košarkaša još manji.

Često se ljudi ugledaju na države poput Grčke, Španije, Nemačke ili Francuske koje su države sa potpuno drugačijim sistemom mlađih kategorija ili drugačijom situacijom gde imaju višestruko više stanovnika i samim tim veći "pool" igrača, pogotovo mlađih zbog raznih migracija.

FIBA

Srbija nije u takvoj situaciji, ali ako se još malo bliže pogleda stanje u tim državama i ligama videće se da tamo vodeći klubovi ne služe da razvijaju mlade igrače.

Real Madrid ima jako dobru školu, ali Real Madrid nije fokusiran na talentovane španske košarkaše već "kupi" igrače iz čitave Evrope. Verujem da su svi već i zaboravili Nikolu Mirotića, Bojana Bogdanovića, Dina Radončića i još mnogo drugih koji su pokušavali da igraju u Realu kroz mlađe kategorije i potom nisu uspevali da se izbore ni za šta i karijere gradili na drugom mestu.

U Francuskoj i Nemačkoj je pogotovo takva situacija sa košarkaškim kampovima, naturalizovanim igračima ili samo decom migranata koji su dobili državljanstvo i sada igraju za tu naciju, ali mladi igrači ne igraju u Monaku, retko kada ih vidimo u Asvelu, Bajernu, Bambergu, Albi, već su raspoređeni u manjim sredinama i ekipama koje su maltene namenjene za razvoj mladih igrača, ponekad i reprezentaciju ukoliko se sistematski tako odluči.

Kako to kod nas funkcioniše? Ukratko rečeno, nikako. Divlje. Ako se izboriš – izborio si se. Kao u nekoj lavljoj jazbini gde se boriš za svaki milimetar.

FIBA

"Mi stvarno i dalje možemo da budemo svetska sila. Kapitalno, zar ne? Sada treba uraditi poseban osvrt na period između 2005. i 2007. godine. U tom periodu smo imali neverovatne uspehe na šampionatima mlađih kategorija. Mi smo uspeli da 2007. godine istovremeno budemo prvaci Evrope za U16, U18 i U20 i prvaci sveta U19. To niko i nikada u istoriji košarke nije uradio, a sumnjam i da će. Sada u sve ovo uvodim naše "velike". Znate na koga mislim. I pre i nakon 2007. godine je bio veliki broj igrača koji su u mlađim kategorijama nacionalnih timova Srbije bivali MVP ili u prvim petorkama na šampionatima Evrope ili sveta. Koliko ja znam, niko od njih nije dobio pre šampionata kvalitetnu ponudu od "velikih" da mu bude izgrađen razvojni put i tako postane deo i sistema. Sistem kod "velikih" nije ni postojao pa i ponude koje si ti mladi grači dobijali nisu u sebi imali suštinu. One su bile prazna maglovita obećanja gde nije bilo moguće orijentisati se u kom se pravcu ide. Sada bi mnogi mogli da pomisle da su najveći krivci za postojeće stanje u srpskoj košarci naša dva "velika" kluba. Oni imaju svoj deo odgovornosti ali im nikako ne treba stavljati na leđa ono što im ne pripada. Njih treba ostaviti da se bave sobom. Pri tom ih treba sprečiti da prave nenadoknadivu štetu i šire pustoš oko sebe. To jedino može da uradi KSS, ako su stvarno naša krovna organizacija. I tako smo stigli do prave adrese. KSS je taj koji treba da postavi smernice i da se po njima deluje. KSS je taj koji bi trebalo da kreira opštu politiku razvoja srpske košarke. Svi ostali, uključujući i "velike" treba da su na zajedničkom zadatku. A toga, na žalost, nema. Prazno. Uloga KSS se svela na to da se pred letnje nastupe nacionalnih selekcija napravi ravnoteža da veliki budu zadovoljni u svojoj trenerskoj i igračkoj zastupljenosti i onda da se čeka sledeće leto. Zašto su "veliki" nebitni za razvoj srpske košarke i zašto ih treba ostaviti da se bave sobom? I zašto "velikima" ne dati da šire svoj uticaj na ono za šta nemaju znanje? Oni od 2007. godine (verovatno i mnogo ranije) nisu imali nijednog igrača koji je počeo da se bavi košarkom u njihovim mlađim kategorijama i da je isti igrač kao senior ostvario iole značajnu karijeru. Oni su svoje opstajanje sveli na korišćenje tuđeg rada. I pored toga šta sve nisu učinili, stvarni problem je u tome kako "velike“ onemogućiti da ne čine štetu. Pored svih uslova koje imaju, rezultati su poražavajući. A koje to uslove imaju “veliki”, a da drugi ne. Mnogi će reći, pre svega, novac. Silni milioni evra koji su otišli kako su otišli u strategiju koja je trebalo da stvori takmičarski rezultat. Rezultat kojeg nije bilo, nema ga niti će ga biti. Ali, potrošen novac nije najveća šteta koja je učinjena. Najveća šteta je što su najkvalitetniji minuti u najkvalitetnijim ligama davani ispodprosečnim strancima koji su bili nadprosečno plaćeni i tako su u nepovrat odlazile prilike za razvoj srpskih igrača. To saučesništvo "velikih" sa onima koji su im odobravali činjenje štete srpskoj košarci je razlog zbog koje nismo najdominantnija svetska sila", rekao je višedecenijski NBA skaut Kosta Jankov za naš sajt 2021. godine.

AS/B92.sport

Srbija je samo ovog leta imala srebrnu i bronzanu medalju u mlađim kategorijama u reprezentativnim selekcijama juniora i kadeta i gde je napravljen prilično veliki uspeh kada se pogleda konkurencija.

Znači da gospodin Kosta Jankov i te kako zna o čemu govori i da je poenta da se tim mladim igračima omogući mesto gde mogu da se razvijaju i gde mogu da prave ispravne košarkaške korake.

"Na žalost, ne vidim da je u pitanju trenutni problem. Tri decenije od postojanja samostalnosti košarkaška Srbija nije uspela da materijalizuje privilegije koje su joj ostale kao zadužbina jugoslovenske trenerske škole i metodološkog procesa stvaranja igrača. Postoji nedostatak sistema koji bi od Srbije stvorio svetsku košarkašku velesilu i to nikako nije trenutan problem. Pribojavam se da posle toliko godina nismo ušli u hronično stanje. Nije na meni da se bavim ničim drugim nego samo košarkom. Ipak, već dugo vremena sve sportske grane, pa sami tim i košarka, su postali važan deo svakodnevice. Samim tim se ne može izuzeti ni uticaj na košarku čitavog životnog okruženja, uključujući i politiku. To nije samo u našoj zemlji ali, za razliku od mnogih drugih zemalja u kojima je košarka bitan sport, kod nas su velikim delom ti uticaji za mene pogrešni. Radi se o delovanju i motivima koje moja umna kompozicija razume, ali se odupire da prihvati saznanja koja proizlaze iz pomenutih delovanja. Zbog toga se trudim da bilo šta od toga ni slučajno ne spomenem", rekao je tada Kosta Jankov.

Da se vratimo još jednom korak unazad i da spomenemo istupanje Vršca iz ABA 2 lige samo nedelju dana pred početak sezone, a potencijalni naslednik ekipa Slobode iz Užica odbila je da ih zameni, pa se naslućuje da postoji i neka vrsta "rata" između regionalne i domaće lige.

KLS

Direktor i živa košarkaška legenda Ratko Raša Radovanović rekao je:

"Istina je da smo mi pred početak sezone poslali dopis u ABA da smo raspoloženi da igramo ukoliko se otvori prostor, ali da ne želimo ništa da plaćamo. Tražili smo rok do petka, međutim, iz lige su istakli da im je to kasno i tu stavljamo tačku na sve priče i špekulacije o našem učešću u regionalnom takmičenju. Ne želimo da plaćamo nešto što nam ne donosi i ne može doneti baš ništa. Koja je svrha plaćanja onda? Kako kažu, ni kesu bombona ne dobiješ", poručio je Radovanović.

"KLS je prioritet i ne zanima me ništa drugo. ABA liga srpskim klubovima uopšte ne treba. Ako neki klub iz Srbije i bude prvi opet ne može da uđe u elitni rang regionalnog takmičenja. Moraš nekoga izbaciti, verovatno neki naš klub i tu samo gubi srpska košarka. Igrali bismo mi da je besplatna, ali da se razumemo, ja sam za opciju profesionalne srpske lige i to se već jednom mora preseći", istakao je Radovanović.

Ponovo se spominje KLS odnosno Košarkaška liga Srbije i podvlači da ABA liga srpskim klubovima ne treba. Ipak, ono što je glavno u svakom sportu je – novac.

Zlatibor Gold Gondola/Nikic foto

Da li će novca biti dovoljno za razvijanje srpske košarke u narednih 10, 15, 20 godina? Na kom će nivou biti klubovi i bez ikakve zle namere bih pitao da li će uopšte postojati?

Kada pogledamo to uopšte nije preterano dug period, tako da o svemu tome treba sesti i dobro razmisliti. Srpska košarka ne sme da bude zapostavljena, zbačena i zaboravljena i isto tako ne sme biti precenjena i gurnuta u vatru dok još nije spremna za velike bitke jer se može loše završiti.

Prava utopija je razmišljati o jakoj Košarkaškoj ligi Srbiji o ligi u kojoj su glavni igrači mladi, srpski košarkaši. Problem je što se talenti vrlo lako gube i što je veoma jasno u kom se dobu to i dogodi.

Ako ste pomislili da se radi o tranziciji iz juniora u seniore, apsolutno ste u pravu. I dalje postoji sistem dvojne registracije gde veći klub dozvoli igraču da ode u manji i čeka do određenog perioda da vidi ima li šanse da se taj igrač vrati kod njih, pa u tim situacijama neke polu pozajmice retko kada se i izrodi nešto kvalitetno.

Timovi se ne posvećuju razvoju talenta igraču tuđeg tima već ga koriste na onaj način na koji igrač može biti produktivan trenutno pa ukoliko ne bljesne može uskoro da potraži novu sredinu.

Ono što bi ta nova KLS morala da donese je upravo to – sredine (tako je, množina) koje bi razvijale talentovane košarkaše iz čitave Srbije.

Peđa Milosavljević/Starsport

Ukoliko se to ne dogodi, šta je Srbija dobila?

Još jednu ligu u kojoj se čeka leto da se vidi da li je šampion Crvena zvezda ili Partizan i ligu u kojoj "večiti" rivali imaju trening utakmice sve do njihovog međusobnog okršaja i ligu u kojoj mladi igrači sede na klupi ili tribinama i čekaju momenat da se nađu na parketu dok šansu dobija neko ko može da donese trenutni kvalitet bez ikakvog pogleda u budućnost ili vizije ka godinama koje dolaze.

Upravo je to mina koja se mora izbeći sa stvaranjem nove lige jer, ponoviću, idealna je situacija imati ligu od 12,14,16 srpskih klubova gde je konkurencija "paklena" i gde postoji izlaz ka evropskim takmičenjima za klubove koji se ne zovu Partizan i Crvena zvezda.

Jasno je kao dan da Evroliga nema prohodnost kroz nacionalna takmičenja, da već dugo godina šampionu ABA lige nije garantovano učešće u Evroligi već da ima pravo da aplicira za nastup pa ukoliko oni prihvate, prihvatili su.

ABA liga, kakva je da je, i dalje ima određeni kvalitet. I dalje ima tu ekipu Budućnosti i Cedevita Olimpije koji mogu da pomrse račune svima, a od ove sezone ima i Dubai koji je u prvom kolu pobedio Crvenu zvezdu na svom parketu.

Nemamo garancije da će Mega, FMP, Spartak, Borac, Sloboda, Vršac, Vojvodina ili neko drugi uskoro biti na tom nivou i to je trenutno najveći upitnik oko domaćeg nacionalnog takmičenja.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Grčka liga ima upravo takve probleme, ali je njihov šampionat na dosta višem nivou od srpskog i opet tamo gledamo dominaciju Panatinaikosa i Olimpijakosa već dobrih 30 godina dok ostali služe da popune broj, bez ikakvog omalovažavanja.

Ni Italijani više nisu u boljoj situaciji. Nedostatak privatnih finansijera je pogodio i fudbal i košarku i to se osetno vidi. Armani je druga priča, privatna firma ljudi koji su košarkaški zaljubljenici i zaluđenici i uradiće sve što mogu da njihov tim bude na vrhu, a konkurencija im je trenutno jedino bolonjski Virtus.

Palakanestro je nekada imao ubedljivo najjaču ligu u Evropi, a sada je i kod njih situacija svedena na dominaciju dva Evroligaša i ostalih koji čekaju svoju šansu sa tim izuzetkom da se tamo šampioni češće smenjuju nego u ostalim ligama gde je dominacija dva tima izražena.

Normalno je da se neko kvalitetom odlepi, jako je teško dobiti situaciju kao što je imaju Španci. I tamo glavnu reč vode inostrani igrači, ali je klupska košarka na visokom nivou sa oko 100.000 prodatih sezonskih karata godišnje što nije mali broj.

Profimedia

Popunjenost i kvalitet hala u manjim klubovima je neki drugi vid problema i nema ga samo Srbija. Francuski Metropolitan je igrao u hali Marsel Serdan koja doslovno izgleda kao fiskulturna sala neke osnovne škole, ali je gledalaca tamo ipak bilo.

Kultura posećivanja sportskih događaja umesto posmatranja istih putem TV-a je nešto što se pažljivo gradi i ne dolazi preko noći, a u Nemačkoj je to najbolje pokazano gde se svaki sport prati i ima svoju publiku i tribine su jako retko prazne.

Sve u svemu, ljudi koji donose odluke u srpskoj košarci imaju odakle da prepišu i gde da vide stvari koje funkcionišu i način na koji funkcionišu kako se ne bi ugrozilo i ono što je do sada urađeno.

Treba graditi srpske košarkaške igrače, trenere, skaute, funkcionere, novinare, navijače. Svi mi koji volimo košarku smo zajedno u svemu ovome i samo zajedno i možemo doći do nekog boljitka i rezultata koji svi priželjkujemo.

To je nešto za šta je potrebno mnogo vremena, strpljenja i planiranja i ukoliko se zaista želi dobro srpskoj košarci tako će joj se i pristupiti.

Naravno, biće problema, biće neistomišljenika i to su sve normalne stvari i sve to treba istrpeti zarad srpske košarke jer je ona najvažnija u čitavoj priči.

Ako budemo pametni i vredni, siguran sam da će nam se to i vratiti jer je posla "preko glave" i jedino na taj način ćemo dobiti ono što svi priželjkujemo, neko potajno, a neko i javno.

Stefan Nikolić