Vreme je za zlato

Šest utakmica i šest pobeda za ekipu Svetislava Pešića – potvrda kontunuiteta koji je legendarni srpski stručnjak uspeo da uspostavi otkako je preuzeo seniorsku reprezentaciju Srbije.

U situaciji u kojoj se nalazi evropska košarka reč “kontinuitet” je misaona imenica za mnoge reprezentacije, pogotovo one najjače čiji košarkaši igraju u NBA ligi i u najboljim evroligaškim klubovima.

Oni “preko bare” u 95 odsto slučajeva ne mogu da igraju kvalifikacije, izuzetak je samo kada se utakmice igraju tokom leta, sećamo se svi da je Nikola Jokić pre tri i po godine igrao kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, ali takvi slučajevi su jako retki.

Takođe, i Evroliga zateže, iako se situacija između dva najveća evropska košarkaška tela dosta poboljšala, često najbolji evropski košarkaši koji igraju na Starom kontinentu nisu dostupni selektorima u takozvanim “prozorima”.

Bez euforije, ali ovo je godina Srbije

Pedja Milosavljevic/STARSPORT/starsport.rs

Radi se o već ispričanoj priči, ali je Srbija i u takvoj situaciji uspela da pronađe kontinuitet, ne sigurno onakav kakav bi selektor želeo, kakav postoji u fudbalskim reprezentacijama gde ne postoje dve evropske sile, pa se 90% odsto istih fudbalera pojavljuje na svim okupljanjima, ali košarkaška selekcija ima prepoznatljiv identitet, a i kontunitet dobrih rezultata.

Nećemo da se puvamo, kako selektor Pešić voli često da kaže, ali iza Srbije su dva velika takmičenja, dve velike medalje, srebro u Manili i bronza u Parizu i to daje dodatno samopouzdanje svakom košarkašu kada obuče nacionalni dres.

Svaki košarkaš za svoju državu igra sa ponosom i velikom motivacijom, ali kada na to dodate ono – aktuelni viceprvaci sveta i bronzani sa poslednjih Olimpijskih igara – onda je to neka sasvim druga dimenzija želje i volje na terenu.

Otud i ovih 6-0 u kvalifikacijama, jer utisak je da je danas, kada su Orlovi jedna od dve-tri najbolje selekcije u Evropi, igrati za Srbiju pod Svetislavom Pešićem znači sve na svetu. Da se razumemo tako bi uvek trebalo da bude, i sigurno da jeste, nebitno ko je na klupi i kakvi su rezultati, ali posebnu težinu ima kada znate da igrate za selekciju koja je bila na korak da eliminiše SAD u polufinalu Igara i na korak da postane šampion sveta…

Profimedia/ HMBxMedia/SteffiexWunderl

Istina, fali nam taj jedan korak, neko bi rekao mali, a zapravo je onaj najteži i da budemo iskreni, često nije do samih aktera, već do sreće i određenih okolnosti na terenu, ali utisak je da je ova Srbija, generacija rođena 1994. i 1995, zajedno sa Bogdanom koji je 1992. i Stefanom Jovićem koji je 1990. godište, te Marinkovićem (1997), Petruševim (2000) i mladim Nikolom Jovićem (2003) zrela da napravi taj iskorak i osvoji zlato, prvo od Indijanapolisa 2002. godine.

Ovo je lakše napisati nego učiniti, znamo koliko je teško igrati turnire kao što su Evrobasketu, Mundobasket ili OI, ali ne pišemo ovo bez pokrića – Srbija je, uz Francusku, bila najbolja evropska selekcija u Parizu i to nam daje za pravo da ciljamo najsjajnije odličje na predstojećem Evropskom prvenstvu.

Uvek treba biti na zemlji i ne leteti, ići od utakmice do utakmice, ne razmišljati unapred i fokusirati se na prvog sledećeg rivala, ali isto tako nema ništa loše u tome da budeš svestan svojih kvaliteta, nešto čega su srpski reprezentativci i te kako svesni posle Manile i Pariza.

Da li će igrati Jokić?

FIBA

U kakvom će sastavu Srbija otići na Evrobasket, koji se, između ostalog, igra u Letoniji, Finskoj, Poljskoj i Kipru od 27. avgusta do 14. septembra, to niko ne zna, najvažnije da svakog ponaosob posluži zdravlje i da u svakom smislu budu spremni za mesec i po dana napornog rada i truda.

U Lilu i Parizu je bilo evidentno koliko smo dobri sa Bogdanovićem i Jokićem na parketu. Naravno, i ne samo sa njima, svaki košarkaš je imao svoju ulogu i to nas je dovelo do fenomenalne igre, te kasnije medalje.

Plus za Evrobasket bi trebalo da bude Stefan Jović za kojeg će morati da bude mesta, ukoliko on bude spreman da igra. Ako se to desi, onda će verovatno jedan visoki košarkaš morati da “otpadne”, čitaj Uroš Plavšić koji je imao najmanju minutažu od svih u Parizu.

KSS

Nezahvalno je pričati o rosteru, biće tu sigurno novih kandidata, videli smo u nedavnim utakmicama mnoga mlada lica (Nakić, Lakić, Koprivica, Trifunović…), ali mala je verovatnoća da će Svetislav Pešić nešto mnogo menjati.

Okosnica reprezentacije se zna, ukoliko su svi zdravi, mislimo da se i 12 košarkaša zna, ne treba biti preterano pametan, dovoljno je pogledati samo timove sa prethodna dva velika takmičenja i zaključiti ko će imati prednost u odnosu na koga.

Naravno, nećemo licitirati sa imenima, previše je rano za tako nešto, ali samo da svi budu zdravi i odmorni, da Jokić i Bogdanović ponovo zaplešu sa ostalim drugarima iz nacionalnog tima i da se napadne to zlato – vreme je!

Žreb za Evrobasket na programu je 27. marta. Grupne faze igraju se u pomenute četiri države, dok će se završnica, od osmine finala pa nadalje održati u Rigi, prestonici Letonije.