Od kada je NikolaJokić postao član prve petorke i okosnica ekipe, košarkaš oko kojeg se sve vrti u napadu, Denver Nagetsi imaju problema sa drugom postavom, odnosno igračima koji ulaze sa klupe.
Pred start nove takmičarske godine utisak je da će ponovo biti glavno pitanje kako će igra Nagetsa izgledati bez Nikole Jokića na parketu.
Krivicu bi trebalo tražiti u vlasničkoj strukturi Denvera koja ne želi da uđe u takozvani “second apron”.
"First apron" i "second apron" su delovi novog NBA kolektivnog ugovora (CBA) iz 2023. godine, osmišljeni da ograniče potrošnju timova i uravnoteže takmičenje. Oni uvode dodatna ograničenja na to koliko timovi mogu trošiti preko “salary cap-a”, posebno za bogatije franšize koje su sklone prelasku granice "luxury tax-a".
“First apron” odnosi se na prvi nivo prekoračenja iznad granice poreza na luksuz. Kada tim premaši određeni iznos, odnosno kada plate nadmaše granicu od 178 miliona dolara, on upada u ovaj prvi nivo i suočava se s određenim sankcijama, poput ograničenja u upotrebi tzv. “mid-level exception” (izuzetka koji omogućava potpisivanje igrača preko “salary cap-a”) i nemogućnosti da koristi “bi-annual exception”.
“Second apron” predstavlja viši prag prekoračenja iznad "luxury tax-a", sa strožim restrikcijama. Timovi koji premaše ovaj nivo, odnosno timovi čije plate su iznad granice od 188 miliona dolara, suočavaju se sa znatno ozbiljnijim ograničenjima, uključujući:
Ograničenje u potpisivanju igrača putem "buyout-a" (kada drugi timovi raskinu ugovor sa igračem).
Zabranu trejdova gde bi primali više novca nego što šalju (tzv. “aggregating salaries”).
Neke buduće draft pozicije im mogu biti spuštene (smeštene kasnije u poretku) ako su godinama u tom statusu.
Ukupan “salary cap”, odnosno budžet za plate, Denver Nagetsa u predstojećoj sezoni je 183 miliona dolara, što znači da su pet miliona u prvom nivou prekoračenja (first apron). Iskalkulisali su da ne uđu u “second apron” koji bi značio mnogo više novca iz džepa vlasnika i poručeno im je da rade s tim što imaju.
To je u redu potez, znajući koliko su škrti vlasnici, dobro je što su i u “first apron-u”, ali opet to smanjuje prosto za manevar. Nagetsi su trenutno osmi najplaćeniji roster u NBA, što je prilično visoko i pokazuje ambicije da se tim bori za titulu, ali da je moglo više, moglo je.
Recimo, BostonSeltiksi, aktuelni šampioni NBA, po svaku cenu su želeli da zadrže petorku Vajt, Holidej, Braun, Tejtum, Porzingis i zbog toga su ušli u “second apron”, plate igrača su 196 miliona dolara, što znači da su blizu osam miliona u drugom nivou prekoračenja.
Slično se može reći i za Minesotu, koja je još dublje u “minusu”, plate košarkaša iznose 206 miliona dolara, što nas dovodi do toga da su oko 17.000.000 preko “second apron-a”.
Finiks Sansi apsolutno prednjače po platama, novi vlasnik Met Išbija na sve moguće načine pokušava da oformi šampionski tim, te ekipa iz Arizona izdvaja čak 220 miliona dolara na “salary cap”.
Novac ne znači da ćete doći do krajnjeg cilja, videli smo prošle godine kako su Sansi počišćeni u prvoj rundi od Minesote, ali to pokazuje veliku ambiciju vlasničke strukture da se ekipa nadmeće za titulu.
Do nje se može doći i bez prekoračenja, i kada ste u “first apron-u”, Nagetsi su to uspeli 2023, ali u poslednje dve godine su im otišla dva izuzetno važna košarkaša, Brus Braun i Kentevijus Koldvel-Poup, upravo zbog toga što nisu hteli da uđu u “second apron”.
Plate Brauna (23 miliona) i Kej-Si-Pija (22.7 miliona) jesu velike i preplaćeni su, ali, na primer, Boston je to upravio uradio sa Derikom Vajtom. Vajt je nedavno potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 118 miliona dolara i od sledeće godine će zarađivati 28 miliona.
2025-26, 28.100.000 dolara
2026-27, 30.348.000 dolara
2027-28, 32.597.000 dolara
2028-29, 34.844.000 dolara
Vajt je fenomenalan košarkaš, bolji od Brauna ili Poupa, ali njegova važnost za Seltikse je, usudićemo se da kažemo, podjednaka kao što je bila Poupova za Denver. Da li je preplaćen, verovatno jeste, međutim, Boston je svestan da mora da zadrži jezgro ako želi da nastavi da bude u top 3 kandidata za titulu.
Denver to u ovom trenutku nije, mogao bi da bude, ali dosta faktora će morati da se poklopi kako bi ekipa iz Kolorada ponovo bila na vrhu.
Nikola Jokić, zajedno uz Mareja, Portera i Godina, garantuje 50 do 55 pobeda u regularnom delu sezone, ukoliko je ekipa, podrazumeva se, zdrava. Tu nema greške, sva četvorica imaju fenomenalnu hemiju, dugo igraju zajedno i samo na osnovu toga pobediće veliki broj mečeva tokom ligaškog dela takmičarske godine.
Enigma je KristijanBraun, momak pred kojem je treća godina u NBA i koji će ući u cipele Kej-Si-Pija. Braun je kompatibilan sa Marejem, igra dobru odbranu, podjenako kao KCP, ili makar sličnu, ali je ofanzivno drugačijih karakteristika od Poupa.
Dosta je slabiji šuter, s tim što je bolja atleta, skočniji, mlađi, bolji na ulazu, ali ni tu nije elitan. Često zna da radi stvari koje ne bi trebalo, što je normalno za mladog igrača, ali da bi Denver, ili bilo koja druga ekipa, funkcionisao niko ne sme da izlazi iz uloge. Braun ima problem sa tim i moraće da smanji stvari koje jednostavno nije dovoljno dobro utrenirao.
Dolazimo do klupe koju će predvoditi RaselVestbruk i DarioŠarić. U Abu Dabiju smo videli koliko će značiti drugoj postavi i oni će biti velika pojačanja.
O kvalitetima Vestbruka je suvišno pričati, budući član Kuće slavnih, momak kojem nedostaje NBA titula i koji je došao u Denver kako bi dao poslednji atom snage da ekipa i on dođu do prstena. Znamo da je lutao prethodnih sezona, Lejkersi i Klipersi se nisu ispostavili kao dobre sredine za njega, ali Denver bi to mogao da bude.
Glavni razlog zbog čega to mislimo jeste što u timu Nagetsa glavni košarkaš, najbolji igrač u ligi, nema ego. A kada najbolji u timu nije egoista, kako onda neko drugi sebi može da dâ za pravo da bude takav?
Lejkersi sa LebronomDžejmsom, Klipersi sa Hardenom, Džordžom, Lenardom… sve su to tokične sredine, a Vestbruk je sličan njima. Ima ego, što je normalno za nekog ko ima najviše tripl-dablova u istoriji i koji je verovatno među 10-15 najboljih plejmejkera svih vremena, ali utisak je da će se u Denveru podrediti, baš zbog te hemije koja već postoji u timu i zbog toga što Nikola Jokić nema problem sa egom.
Marej bi možda mogao da bude problem, nije imao dobru prošlu sezonu, očajno je odigrao Olimpijske igre i ako se oseti ugroženim od strane Vestbruka, u smislu da Rasel bude igrao bolje od njega, od bi to mogao da bude problem unutar tima. Ali, o tom potom.
Spomenuli smo dva košarkaša koja će voditi klupu, ali gde su još najmanje trojica? Tu dolazimo do problema i neizvesnosti.
Pejton Votson se pokazao kao odličan za Denver, iz ugla energije i odbrane. Nije igrao u Abu Dabiju zbog manje povrede, ali biće standardan član rotacije. Opet, kod njega je problem šut, pokazao je napredak, s tim što nije konstantan.
Votsona vole u ekipu, voli ga stručni štab zbog lude energije i videćemo kako će njemu izgledati treća sezona u NBA. U prvoj je beležio 3.3 poena, u drugoj je odigrao čak 80 utakmica, na terenu je provodio 18 minuta i imao solidnih 6.7 poena u proseku.
Momak koji ima veliki potencijal, ali ulazi u tek drugu sezonu, Džulijan Stroter. Popularna “praćka”, igrač koji može lako da se “zapali”, ali kao i skoro svaki mladi bek ima problem sa selekcijom šuta. Stroter je košarkaš koji u budućnosti može da ima 20 poena u proseku, ali trenutno je daleko od toga.
Sigurno će imati minute, ali ne možete od njega da očekujete da će biti “game changer” za Denver u tek drugoj sezoni.
Hanter Tajson bi mogao da ima minute, igrao je dobro u Abu Dabiju, pokriva poziciju 3-4 i može dati solidan odmor Porteru ili Gordonu. Što se tiče Čančara, pored njegovog imena stoji znak pitanja.
Vlatko je veoma dobar šuter, imaće minute, ali nije se dokazao u NBA. Povrede su ga omele u tome i ovo mu je ključna sezona u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Ukoliko bude doprinosio sa dobrih 10-15 minuta sa klupe, to će biti pun pogodak za Nagetse, ali to ne znamo da li će se desiti.
Na kraju dolazimo do Zika Nađija, Džejlena Piketa, Treja Aleksandera… Oni će teško videti parket u predstojećoj takmičarskoj godini. Nađija verovatno očekuje i trejd u nekom delu sezone, jer ima solidan ugovor, oko devet miliona dolara.
Klupa Denvera nije loša, imate iskusne Vestbruka i Šarića, a onda su tu Stroter, Votson, Tajson, Čančar…
Ova ekipa bi bila glavni kandidat za titulu da je ostao Koldvel-Poup, da Kristijan Braun ulazi sa klupe, zajedno sa Vestbrukom i ostalima, međutim, to nije slučaj i videćemo kako će teći sezona Denvera.
Biće aktivni na tržištu, verovatno će se tražiti “dvojka”, Braun i Stroter ne ulivaju poverenje za plej-of, ali sezona je duga i sve je moguće.
Jedva čekamo da počne i da vidimo kako će Nagetsi izgledati u takmičarskoj godini.
NBA liga počinje 23. oktobra utakmicama Njujork Niksa i Boston Seltiksa, odnosno Minesote Timbervulvs i Los Anđeles Lejkersa.
Srpski teniser Hamad Međedović bio je raspoložen u razgovoru sa medijima nakon pobede nad Aleksandrom Kovačevićem i plasmana u četvrtfinale Beograd opena.
“Ovo je moja deseta godina kako pratim Denver Nagetse i prva u kojoj ću biti manje optimističan u vezi sa njima nego što je to opšte mišljenje”, napisao je Adam Mares, iskusni američki novinar.
Srpski teniser Hamad Međedović bio je raspoložen u razgovoru sa medijima nakon pobede nad Aleksandrom Kovačevićem i plasmana u četvrtfinale Beograd opena.
Komentari 9
Pogledaj komentare Pošalji komentar