Dakle, Klivlend Kavalirsi se u NBA ligi takmiče od 1970. godine kada je pokojni Nik Mileti (tada već vlasnik Klivlend Arene) odlučio da oformi košarkašku ekipu i prodavajući deonice za početnu cenu od 5 dolara sakupio 2,25 miliona, platio 3,7 miliona za učešće i košarkaškom svetu predstavio – Klivlend Kavalirse.
Pošto su bili franšiza uvedena zbog proširenja imali su opciju da biraju određene igrače iz lige pa su tako prvi ugovor potpisali Džon Voren, Volt Vesli Bingo Smit i Džon Džonson i ti Kavsi nisu igrali veoma dobro, a prvi trijumf je došao tek posle 15 utakmica.
Prvi trener ekipe bio je Bil Fič i na jednu utakmicu je došao bez službene legitimacije, nisu hteli da ga puste i prilično se naljutio rekavši:
"Ko bi lagao da je trener ekipe koja nikada nije pobedila?! Imamo 14 poraza zaredom, zašto bih lagao?", nakon ovoga su ga pustili da uđe.
Sezonu su završili sa 15 pobeda i 67 poraza i naredne sezone imali pravo na prvog pika: Ostina Kara. Prvi igrač koga je ekipa Nika Miletija izabrala bio je i najbolji igrač svoje generacije, a kasnije će se ispostaviti da je Spenser Hejvud bio veoma dobar, ali ovaj izbor nije bio kritikovan.
Kar je bio sjajan igrač, Ol-Star, ali su ga povrede prilično usporile, da bi od sezone 1972/73 uz sebe imao Lenija Vilkensa koji je tada bio NBA zvezda i jako dobar igrač.
Nik Mileti je kupio novu halu, "Ričfild Koloseum" i najavio početak nove ere Klivlend Kavalirsa. Bil Fič je bio trener godine, Kavsi su imali 49 pobeda, a Ostin Kar je bio Ol Star igrač da bi u toku sezone doveli Nejta Tarmonda, čoveka rođenog u Akronu (grad pored Klivlenda gde je rođen i Lebron Džejms).
Preko 20.000 ljudi je gledalo Klivlend Kavalirse na njihovom prvom NBA plej-ofu nastupu gde su u sedmoj utakmici pobedili Vašington Buletse i otišli u finale konferencije, a ta sedma utakmica nazvana je "Čudo u Ričfildu".
Džim Čons je slomio stopalo i nije mogao da igra finale Istoka protiv Bostona pa su Seltiksi otišli u finale i osvojili titulu, a mnogi su mislili da bi serija drugačije bila okončana da je Čons bio zdrav.
Nakon ovog plej-ofa nisu imali sreće, a Red Oerbah je silno želeo Bila Fiča i uspeo 1979. godine da ga nagovori da da otkaz u Kavsima i dođe u Boston Seltikse, a tamo Fič nije imao problema već je imao Lerija Birda i dinastiju Seltiksa u izgradnji.
Kavalirsi su angažovali Stena Albeka za trenera i pokušali da vrate Vilta Čemberlejna iz penzije, međutim nisu uspeli...
Nakon malo dužeg uvoda, dolazimo do pravog razloga za ovu priču. Nik Mileti je 1980. godine odlučio da proda Klivlend Kavalirse i to nije izgledalo kako treba jer su promenili tri nezainteresovana vlasnika dok nije na čelo došao sada ozloglašeni Ted Stepijen.
Ironija ili ne, ali baš te 1980. godine su Klivlend Kavalirsi (ekipa sa 30 pobeda) trejdovali svoj pik prve runde i Buča Lija u šampionske Los Anđeles Lejkerse za Dena Forda i njihov pik prve runde...
Ovo ni danas kada imamo lutriju ne bi imalo smisla, a pogotovo nije imalo tada kada su visoke pikove garantovale loše pozicije. Lejkersi su, ni krivi ni dužni, dobili Džejmsa Vortija koga su birali prvim pikom na NBA draftu i koji im je pomogao da postanu dinastija na krilima Medžika Džonsona i Karima Abdula-Džabara.
Ted Sepijen je postao udovac, supruga mu je preminula i ostao je da se stara o šestoro dece, a polako je i sam počeo da gubi konce. U javnosti je bio izrazito neprijatan prema jevrejskoj zajednici i optuživao ih da drže monopol u sportu, a pogotovo u bejzbolu.
Ni tamnoputi ljudi nisu bolje prolazili i neposredno pred kupovinu Klivlend Kavalirsa, rekao je:
"Da sam vlasnik NBA ekipe, odmah bih oterao polovinu crnih košarkaša. Ja ne mogu da se poistovetim na tamnoputim ljudima. Iskreno, poštujem ih, ali ne vidim ih kao moje heroje. Polovina ekipe Klivlend Kavalirsa čine crnci, moraju da imaju više belih igrača. Uklapanje mora da bude drugačije", rekao je tada Ted Stepijen.
"Nijedan tim ne treba da čini samo jedna rasa, nebitno da li je crna ili bela i to mi mnogo smeta u NBA ligi. Imamo situaciju da je crnaca 5% na tržištu, a 75% u ligi. Pa pogledajte Njujork Nikse, tamo su svi crnci. Belim ljudima su potreni beli heroji, a ne crni", poručio je Stepijen.
Kada je i zvanično kupio Klivlend Kavalirse, odmah je upitan za ove komentare i njegov odgovorio bio samouveren: "To je bio marketing, ja tako ne razmišljam".
Njegova ćerka je izjavila da Ted nikada ne bi kupio Klivlend da je njihova majka i dalje živa, a gospodin Stepijen je za 200.000 deonica Klivlend Kavalirsa izdvojio negde oko 2,5 miliona dolara.
Odmah po kupovini Kavalirsa je sebe nazvao kraljem tog tima i rekao da su Kavsi više od košarkaške ekipe, iako je bio četvrti vlasnik Kavalirsa za manje od godinu dana.
Nijedna banka nije želela da im da kredit, niko nije želeo da im pozajmi novac, a Stepijen je krenuo da ulaže sopstveni. Potrošio je 5.000 dolara samo na novu himnu (tema je bila polka, jer on poreklom Poljak) i samostalno je birao 33 čirlidersice koje je nazvao "Medvedice" (Teddi-Bears).
Sten Albek nije želeo da ostane u ekipi i otišao je u San Antonio Sparse, a Ted Stepijen angažovao Bila Maselmana koji je trener preke naravi i nije mu se dopao šou koji bi Stepijen priređivao.
Npr, osim plesne grupe od 33 devojke publika bi mogla da vidi takmičenje u brzom jedenju špageta, otvaranje staklenih flaša zubima, eksplodiranje petardi u ustima... Lista je dugačka.
U to vreme je Ted Stepijen bio vlasnik i softbol franšize i nakon promocije tog tima umalo je završio u zatvoru nakon nanošenja lakših telesnih povreda stanovnicima Klivlenda.
Da, dobro ste pročitali, Ted Stepijen je (ne)svesno ugrozio svoje sugrađane kada se popeo na 52. sprat najviše zgrade u centru Klivlenda i bacao (dakle, ne spuštao, bacao snažno) lopte na njih.
Prolaznici su bežali i vrištali dok su oni namerno okupljeni zbog spektakla prolazili sa povredama zglobova, ramena, glave, a i pojedini automobili su bili oštećeni.
Neke loptice su letele i oko 200 km/h, makar one prve koje je namerno bacao što snažnije sa 52. sprata solitera i policija je morala da reaguje.
Ako mislite da ove odluke nisu bile ispravne, strpite se dok ne čujete njegove košarkaške poteze. Jednom prilikom je prodavca karata naterao da uradi skauting Finiks Sansa i izveštaj je bio toliko loš da su ga treneri momentalno bacili u đubre.
Pomenuo sam gore da je strogi Bil Maselman postao trener Kavalirsa, a za posao ga je preporučio bejzbol trener Bili Martin koji je njegov blizak prijatelj.
"Bil Maselman je košarkaški Vins Lombardi", govorio je Stepijen kada ga je zaposlio, a za one koji nisu upućeni, Vins Lombardi je legendarni NFL trener po kome se zove šampionski trofej...
Bil Maselman je u SAD bio poznat kao trener univerziteta Minesota i njegovi igrači su konstantno udarali protivnike laktom u stomak, pesnicom u međunožje i izazivali tuče i skandale na parketu što je delovalo kao da je dirigovano, pa Maselman baš i nije bio omiljen.
Umalo da zaboravim, Masleman je planiran da bude deo menadžmenta i nakon što je Albek doslovno pobegao u San Antonio, postao je trener.
Generalni menadžer bio je "čuveni" Don Dilejni. Niste čuli za njega? Baš čudno, radi se o treneru i generalnom menadžeru softbol ekipe koja je bila u vlasništvu Teda Stepijena.
Možda je Ted koristio rasizam kao marketing, ali je prvi potez bio da se trejduje jedan od najboljih igrača, Futs Voker i to u zamenu za, najblaže rečeno, osrednjeg belca Rodžera Feglija.
Voker je bio najbolji asistent ekipe, a najbolji strelac bio je Kempi Rasel. Pošto je i on bio crnac, trejdovan je nakon komentara: "Ako nađe petoricu belaca koji mogu da nas nose do pobede, neka to i uradi", poručio je Rasel pred odlazak iz Klivlenda.
Obratite pažnju na ovo. Stepijen je toliko želeo da se reši Kempija Rasela da je angažovao i generalnog menadžera i trenera da zovu celu ligu dok se ne otarase "kancerogenog igrača".
Trening zakazan za 9 ujutru tri puta je odlagan i to je igrače prilično naljutilo jer nisu trenirali ni u 9, ni u 10 ni u podne, a ni u 14 časova... Toliko je bilo potrebno Maselmanu da trejduje Kempija Rasela, igrača koji se oduševio odlaskom u novi tim.
Prvi koji je trejdom platio grehe usred sezone bio je centar Dejv Robiš rekavši da ne želi da ima ništa sa Klivlend Kavalirsima, iako je tog leta potpisao produžetak ugovora.
Trenera Bila Maselmana je nazivao otrovnom zmijom i umalo se potukao sa njim nakon žustrih razmena reči pa je izvesni Kim Hjuz došao u Klivlend u zamenu za njega i ostao upamćen kao igrač koji je "obojio genitalije u zeleno za Dan Svetog Patrika".
This is the most recent Net to record a 100-steal, 100-block season.
Kim Hughes, 1976-77, his first year in the NBA (in ABA for one year prior).
Bila je košarka sve manje zanimala. Igrači su se bunili zbog očigledno loše taktike, a on sve svaljivao na njihovo loše korišćenje minuta dok GM Den Dilejni nije izgubio živce kada je ušao u salu, a tamo niko nije trenirao.
Igrači su ili odmarali ili imali šuterski trening, a trener Bil Maselman igrao je skvoš i uopšte nije ni bio prisutan. Navijači su se nadali visokim pikovima na draftu jer su loši rezultati tako nešto garantovali.
Logično, visoki pikovi donose najtalentovanije igrače i ti se pikovi ne trejduju dalje... Dalas Maveriksi su postali nova NBA franšiza i u Teksas želeli da dovedu najbolje igrače, a u tome su im pomogli Kavalirsi pa su s razlogom nazvani Dalas Kaveriksi.
Sve je počelo odlaskom Ostina Kara u Dalas, čovekom koji je bio prvi pik u istoriji Kavalirsa. Dalas je od Klivlenda dobio pik prve runde 1984. godine u zamenu za Majka Braca.
Mesec dana kasnije (oktobar 1980. godine), Klivlend je poslao Bila Robinzina, pika prve runde 1983. i prve runde 1986. godine za Ričarda Vašingtona i Džeroma Vajtheda.
Zašto bi iko, pri zdravoj pameti, dao tri pika prve runde koji mogu vrlo lako biti prvi pikovi za tri igrača ekipe koja je tek došla u ligu?
"Plašio sam se da odem na ručak, možda bi me baš tada zvali Klivlend Kavalirsi da nešto ponude", rekao je Dik Mota, generalni menadžer Dalas Maveriksa.
Dallas Mavericks 84-85.
Dale Ellis: 9.3 PPP (45.4%TC); 3.3 RPP.
7.º de los Mavs en PPP; 8.º en MPP.
En su 2.º año no acababa de tener la confianza de Dick Motta y no encontraba su sitio en el equipo.
U februaru 1981. godine nije propustio njihov poziv i Dalas je dobio pik prve runde 1985. godine i Čeda Kinča u zamenu za pik treće runde i Džefa Hjustona.
Dalas Maveriksi su na draftu birali sledeće igrače: Roja Tarplija (Kavs), Rolanda Blekmena, Marka Egvajera, Dereka Harpera (Kavs), Sema Perkinsa (Kavs), Džejmsa Donaldsona, Breda Dejvisa i Detlefa Šrempa (Kavs).
Mavsi su 1988. godine na krilima ovih ljudi igrali finale Zapadne konferencije. Najcrnje od svega je što Dalas i nije baš najbolje birao igrače.
Umesto Dereka Harpera su 1983. godine mogli da uzmu Klajda Drekslera, Sema Perkinsa su birali pre Čarlsa Barklija, a 1985. godine su birali Detlefa Šrempa pre Karla Melouna.
Da Stepijen nije uništio Kavalirse, možda bi situacija bila drugačija... Džeroma Vajtheda su dobili za dva pika prve runde i on je 18 DANA nakon trejda DOBIO OTKAZ.
Dakle, Kavalirsi su poslali pikove prve runde 1982. godine, 1983. potom 1984. i 1985. godine i to je nateralo NBA ligu da reaguje. Klivlend je gubio skoro sve utakmice, pikove su davali maltene besplatno i tadašnji komesar Leri O'Brajen (po kome se zove NBA šampionski trofej) poslao je dopis svim timovima:
Nema više trejdova sa Klivlend Kavalirsima i ukoliko se tim dogovori sa njima, liga će morati da odobri trejd.
Klivlend Kavalirsi su konstantno bili pod pritiskom javnosti, svi su ih kritikovali i mnogi novinari su zaista preterivali i vređali Stepijena na svim nivoima što je rezultovalo u tužbi i čak fizičkom napadu, kada je Stepijen pokušao da pretuče jednog novinara.
Ted Stepijen se toliko naljutio da je ekipu umalo preselio u Pitsburg, a odmah nakon tih glasina je PR Kavalirsa dobio otkaz. Bil Maselman je sklonjen sa mesta trenera, a Don Dilejni sa mesta generalnog menadžera.
Da, zamenio im je pozicije.
"Kao biznismen, možete da budete mirni i možete da bacite kockice. Ja se kockam", rekao je Ted Stepijen tada, a unija igrača je uspostavila novi pravilnik koji kaže da igrač sme da dobije ponudu drugog tima nakon isteka ugovora i ukoliko matična ekipa ne izjednači ponudu, slobodan je da pređe u taj tim.
Stepijen je bio veliki fan Njujork Jenkisa i pogotovo njihovog vlasnika Džordža Stajnbrenera koji je trošio ogromne količine novca da ekipa bude konkurentnija i ovo pravilo se Tedu veoma dopalo pa je poželeo da se ponaša kao Stajnbrener.
Otis Birdsong je dobio ponudu od Stepijena lično: milion dolara godišnje, plus bonusi. Ovakav ugovor su u NBA imali samo najbolji igrači poput Karima Abdula Džabara.
Kanzas Siti Kingsi su izjednačili ponudu, a to je prilično naljutilo zvaničnike, navijače... Manje-više celu zajednicu i svi su jednoglasno krivili Teda Stepijena.
Džejms Edvards je prihvatio ponudu i rekao: "Plaćen sam kao da sam najbolji igrač lige" i niko nije mogao da ga krivi.
Ted Stepijen je bio prinuđen da otpusti jednog od najboljih prijatelja Dona Dilejnija i vratio ga na mesto generalnog menadžera, a nakon mnogo odbijenih ponuda u Klivlend stiže Čak Dejli.
Reklo bi se sjajan trener, ali nije mađioničar i čak je stao u odbrani Dona Dilejnija rekavši da ništa nije mogao da promeni i da je ekipa jednostavno veoma loša.
Novi trener bio je Bil Maselman... Bizazan potez jer su se igrači prethodnih godina glasno žalili na njegove metode treninga, kasnije ih je zvao telefonom i uznemiravao i uhvaćen je dok ih špijunira nakon treninga.
Nakon 67. poraza u sezoni je novinar Klivlenda kritikovao ekipu i Ted Stepijen ga je oterao iz hale, pa potom napravio žurku i nazdravio igračima koji su rekli da se nikada nisu osetili toliko poniženim.
Čovek bi pomislio da će Stepijen skapirati problem, ali ne. Optužio je igrače da se drogiraju i da ih košarka ne zanima, na šta je Džef Hjuston rekao:
"Mi ne gubimo utakmice zbog droge, to je zato što nemamo kvalitetne igrače u timu", poručio je Hjuston i momentalno sebi nacrtao metu.
Birali su Džona Beglija na draftu 1982. godine i mnogi stručnjaci su mislili da se šale, a zbog katastrofalnog stanja se mislilo da se neće oporaviti do 2003. godine, dok su u anketi navijači rekli da će se do tada ugasiti.
Ironija, 21 godinu kasnije, baš te 2003. su draftovali Lebrona Džejmsa...
Klivlend Kavalirsi su licitirani za prodaju, a Ted Stepijen je naveo da pregovara sa bokserskim promoterom Donom Kingom, dok su u košarkaškim krugovima želeli nekog ko je bliži njihovom sportu.
Niko nije želeo da kupi Klivlend, Stepijenu je ponestajalo novca i poslao je Džejmsa Edvardsa u Detroit Pistonse za 425.000 dolara kako bi pokrio troškove franšize, a "Bed Bojsi"... Pa, znate šta je bilo s njima i Čakom Dejlijem i Bilom Lambirom koji su donedavno bili deo Klivlenda.
Ted Stepijen je odlučio da ekipu preseli iz Klivlenda u Toronto i nazove ih Tauersi. Navijači su bili besni, a prvi trener Bil Fič je javno zamolio NBA ligu da ovo zaustavi i ostavi Kavalirse u Klivlendu.
Ipak, te 1983. godine se Ted Stepijen dogovorio sa braćom Gund (vlasnici Ričfild Koloseuma, kupili su je od Nika Miletija) i prepustio im franšizu Klivlend Kavalirsa.
NBA liga je objavila novo pravilo: Nijedna ekipa ne sme da trejduje dva pika prve runde u dve uzastopne godine i nazvala ga Stepijenovo pravilo, kako bi se sprečilo posrnuće franšize koje je zateklo i Klivlend Kavalirse.
Ted Stepijen nije bio srećan što je morao da preda Kavse braći Gund, ali je tako nešto moralo da se desi i svi su bili presrećni. Tadašnji advokat i posle komesar NBA lige Dejvid Stern došao je do rešenja:
Klivlend Kavalirsi će platiti ligi novac i oni će ubaciti dodatni pik na draftu samo za njih i na neki način vratiti pikove koje su ni za šta dali Dalas Maveriksima i pokušati da ih održe u životu.
Ostali vlasnici su se pobunili, nije im se dopalo što je donesen ovakav presedan i da se odnosi samo na Klivlend Kavalirse, dok ostale ekipe ne dotiče.
Ipak, nisu previše "skakali" na ligu jer je svima bilo jasno da je Klivlendu potrebna pomoć više nego ikome.
Partizan je u potrazi za novim trenerom, a Predrag Mijatović je nedavno izjavio da je u pregovorima sa nekoliko imena, ali da su mnogi odbili da sednu na "uzavrelu" crno-belu klupu.
Bokserski svet potresla je šokantna vest u petak popodne – Pol Bamba, šampion koji je ostvario snove mnogih boksera, iznenada je preminuo u 35. godini života.
Porodica Stojaković demantovala je izjavu selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića, koji je rekao da je Andrej Stojaković izabrao da predstavlja naš nacionalni tim.
Bokserski svet potresla je šokantna vest u petak popodne – Pol Bamba, šampion koji je ostvario snove mnogih boksera, iznenada je preminuo u 35. godini života.
U neizvesnim mečevima sitnice i nijanse odlučuju pobednika, a pogtovo kada je u pitanju "večiti" derbi. Ovaj put crno-beli su pobedili sebe, što nije retka pojava ove sezone.
Komentari 8
Pogledaj komentare Pošalji komentar