Još čim je objavljen novi kolektivni ugovor na leto 2023. godine i kada smo se prvi put susreli sa nivoima (apron levels) bilo je jasno da će timovima biti smanjena moć manevrisanja kroz budžet odnosno salary cap.
Meni lično bilo je interesantno pravilo oko bird rights koje omogućava ekipi da igrač sa tom opcijom u ugovoru može da potpiše saradnju i da se pređe granična linija salary cap-a, ali po novom ugovoru dozvoljava da plata raste 8 posto po godini (u odnosu na prvu godinu novog ugovora), dok bez bird rights opcije može da raste samo 5% po godini.
Dakle, NBA liga je predstavila novi sistem raspolaganja budžetom odnosno salary cap-om i sada imamo dva nivoa: 1st apron i 2nd apron.
Prvi nivo (first apron) - Kada ekipa uđe u situaciju da plaća porez na luksuz i plate su 7 miliona ili više preko granice poreza za luksuz to se smatra prvim nivoom. Ekipe koje se nađu ovde nemaju prava da otkupe ugovor svom igraču i tako on postane slobodan.
To se odnosi na igrače koji su dobili otkaz (waived) tokom regularnog dela sezone i njihov ugovor je najmanje non-taxpayer midlevel exception (u rangu od 1,2 miliona do 8,6 miliona godišnje) ili veći.
Kada igrači pređu tu dodatnu granicu poreza na luksuz (iznad prvog nivoa) oni u trejdu najviše mogu da izjednače 110% plate ako je trejd obavljen tokom regularnog dela sezone, a ako se trejd obavi nakon završetka regularnog dela timovi iznad prvog nivoa ne mogu da dobiju veće plate od one koju zarađuje igrač ili igrači koje trejduju.
Timovima iz ove kategorije dozvoljeno je da potpišu mid-level exception ugovore, dok timovima iz druge i treće kategorije ovako nešto nije dozvoljeno.
Drugi nivo (second apron) - Ovo je izazvalo najveću polemiku u NBA krugovima jer su timovi prošlog leta tražili veću slobodu u manevrisanju budžetom i platama igrača, pogotovo u ovom podneblju, međutim liga nije želela da ih sasluša i ostala pri svojoj inicijalnoj ideji.
U ovom nivou se nalaze sve ekipe koje su prešle granicu od 17,5 miliona dolara u porezu za luksuz. Podsetimo salary cap je 136 miliona, a porez na luksuz krece od 165 miliona dolara potrošenih na plate igrača.
Timovi koji budu iznad ove granice drugog nivoa (second apron teams) su najstrože kažnjeni. Zbog ovoga se mnogi bune i govore da je NBA liga novim kolektivnim ugovorom ubila srednju klasu.
Ovim timovima neće biti omogućeno potpisivanje mid-level exception ugovora, odnosno potpisivanje ugovora sa igračima koji nisu članovi njihovog tima za novac veći od minimalnog, a manji od maksimalnog koji vam ne donosi prelaženje granice salary cap-a.
Dva tima neće moći da trejduju za ukupnu cenu odnosno platu igrača i neće moći svog igraca da pošalju negde putem sign and trade opcije u zamenu za drugog igrača i ne mogu da pošalju kompenzaciju u vidu novca.
Kada ekipa poslednjeg dana regularnog dela sezone uđu u ovaj drugi nivo (17,5 miliona ili više preko poreza na luksuz) oni gube pravo da trejduju pika prve runde sedam godina kasnije i taj pik postaje zamrznut.
Ako se to desi dve godine zaredom, zaleđeni pik prve runde postaje poslednji pik na draftu te godine, a u slučaju više timova u toj situaciji gleda se najniži mogući pik.
Ako u naredne četiri godine ekipa napusti second apron iliti drugi nivo, pik će se odlediti i postati dostupan za trejdovanje, ali tri godine kasnije.
Baš kao što postoje restrikcije za timove koji prelaze granice, tako je i za one koji ne mogu da priušte luksuz i troše manje od propisanog novca. Dakle, nema između, srednja klasa umire u NBA i timovi su u obavezi da potroše 122,4 miliona dolara na plate inače će biti sankcionisani.
Ako to ne urade, dobiće 50% novca koji sleduje ekipama koje ne uđu u porez na luksuz, a preostali novac iz salary cap-a tog tima biće raspodeljen igračima širom lige.
Veteranski ugovori (preko trece godine u NBA) sada mogu da budu uvećani za 140% dok je pravilo do sada vazilo 120% u odnosu na prethodnu prosečnu platu igrača sa tim tipom ugovora.
Baš zbog svih ovih pravila smo videli da se Denver Nagetsi muče, da su Los Anđeles Klipersi pustili Pola Džordža da ide za džabe, Golden Stejt Voriorse koji su se odrekli Kleja Tompsona i Lebrona Džejmsa koji uzima platu manju od maksimalne, ali mu to ne donosi mnogo uspeha.
Drugog nivoa (second apron) se boje sve ekipe jer se pravilo odnosi čak iako potpišete produžetak ugovora sa sopstvenim igračem (nema pogodnosti cak ni za onog koga ste draftovali).
Ukoliko ste okupili šampionski sastav, bolje uživajte jer neće biti na okupu duže od nekoliko godina ili dok neka ekipa ne pronađe rupu u zakonu kao što je bio slučaj prethodnih godina i to ne samo u NBA već i u drugim sportovima (Tampa Bej Lajtning u NHL je pravi primer).
Zbog toga su ove godine ključne za ekipe poput Denvera, Bostona, Minesote... Ipak, čini se da su dve ekipe sa mnogo mladih igrača pronašle način da se izbore sa ovim, a radi se o Oklahoma Siti Tanderima i San Antonio Sparsima.
GM Tandera je gospodin Sem Presti, dok je generalni menadžer Sparsa gospodin Brajan Rajt. Obe ekipe imaju MVP kandidata i mladog igrača o kome svi pričaju: Viktora Vembenjamu, odnosno Šej Gildžes Aleksandera.
Čet Holmgren, Džejlen Vilijams i ostali daju Oklahomi blagu prednost dok Sparse čeka još najmanje jedna draft generacija da pokupe neku zanimljivu opciju poput recimo Kupera Flega.
Obe ekipe su ovog leta dovele veterane, pošto je Kris Pol odlučio da potpiše za Sparse i na drugoj strani vidimo dolazak Aleksa Karuza u zamenu za Džoša Gidija, što deluje dosta razumljivije s obzirom na pravilnik gore objašnjen.
Takođe, obe ekipe imaju veliki broj pikova na narednim NBA draftovima što im daje prostor za manevar, tačnije imaju kombinovano 20 pikova prve runde u narednih sedam godina, uključujući pikove zamene (najbolji za najlošiji pik se menja sa ekipom sa kojom imate dogovor).
Od pomenutih 20 pikova, 9 poseduju Sparsi i Tanderi, a ostalih 11 pikova je zamena. Dakle 45% pikova pripada ovim timovima, dok Oklahoma ima zamene 2025, 2026 i 2028, a San Antonio 2026, 2028, 2030 i 2031.
Sem Presti je učenik Ar Sija Bjuforda, čoveka koji je kum uspeha San Antonio Sparsa i zato ove stvari ne čude.
Obe ekipe će biti veoma dobre i njihovi pikovi, logično, neće biti visoki, a sve zamene koje imaju, te ekipe nisu zaštitile pik ili su zaštitile top 10 poziciju, a sve drugo je dostupno.
Stepijenovo pravilo vam ne dozvoljava da dve godine zaredom trejdujete pika prve runde, a doneseno je zbog ludog vlasnika Klivlend Kavalirsa i tu temu ćemo pokriti drugi put...
U tim situacijama je zamenski pik najvredniji, tako da je jasno koliko su Sem Presti i Brajan Rajt planirali unapred i koliko sve ono zapravo ima smisla jer sa ovim zamenskim pikovima možete da pravite trejdove sa ekipama koje ugrožava drugi nivo poreza.
Primer takve ekipe su Sakramento Kingsi. Možda trenutno izgledaju kao tim koji konkuriše za visoke ciljeve, ali su tim koji je 17 od 18 sezona propustio plej-of.
Recimo da Sparsi žele da naprave trejd sa Kingsima i iskoriste neke od zamenskih pikova i u situaciji kada Vembenjama i glavni igrači ulaze u neke ozbiljnije godine i svi igrači moraju biti plaćeni, trejd sa Kingsima dao bi im igrača sa pristojne pozicije pa bi imali kvalitet za dosta manje novca.
Tanderi tek mogu da manevrišu ovim stvarima kada se uzme u obzir i koliko talentovanih igrača imaju i koliko opcija za trejd sa zamenskim pikovima, pa bi njima i te kako odgovaralo da se Nikola Topić razvije u što boljeg igrača.
Setimo se 1997. godine kada su Memfis Grizlisi trejdovali pika prve runde 2003. godine, a ispostaviće se da je to generacija sa Lebronom Džejmsom, Darkom Miličićem, Karmelom Entonijem, Dvejnom Vejdom...
Sparsi su već ovo prošli sa smenom generacija kada ih je Memfis eliminisao, a Dankan, Đinobili i ostali bili pri kraju svojih velikih karijera i baš kada se činilo da im je došao kraj, oni su Džordža Hila pretvorili u Kavaja Lenarda, eto koliko jedan pik može da promeni stvari...
Kristalno je jasno da novi kolektivni ugovor ne dozvoljava pravljenje dinastija, da će sve teže i teže biti zadržavati igrače, ali će i u toj situaciji neko morati da ispašta.
Na društvenim mrežama se NBA liga kritikuje zbog ovoga, dok je čelična pesnica kojom se liga upravlja prišivena za Adama Silvera, a pogledajmo samo da smo u poslednjih šest godina imali šest različitih šampiona i da su doigravanja veoma interesantna.
Videćemo šta nas čeka do 2030. godine kada se ovaj kolektivni ugovor završava i kada se možda pravila promene. San Antonio i Oklahoma su u blagoj prednosti, osim ako se ovaj sistem ne ispostavi kao legalno varanje.
Američki novinar koji prati Denver Nagetse Harison Vind izneo je zanimljiv predlog za trejd u NBA ligi koji uključuje dvojicu srpskih reprezentativaca.
Imaju tri domaće serije koje iznova repriziraju i onih od nas još gorih koji ih svaki put gledaju. Jedna je u naslovu, druge dve su nam takođe poznate.
Može li fudbalska akademija da funkcioniše iako je klub u finansijskom (i svakom drugom) rasulu? Uprkos domaćem primeru, Barselonin nam pokazuje da je itekako ostvarivo.
Mlade nade u polju informatike i veštačke inteligencije, Mihailo Jančević, Nemanja Majski, Miloš Milutinović i Uroš Kostadinović, zajedno sa profesorima Vladimirom Milovanovićem i Filipom Milić, postigli su sjajne rezultate na međunarodnoj sceni.
Istražitelji su pretražili prostorije kompanije Netflix u Francuskoj i Holandiji, u okviru preliminarne istrage o utaji poreza, rekao je izvor iz francuskog pravosuđa.
Australijski premijer Entoni Albaneze najavio je danas uvođenje zakona kojim će se maloletnicima mlađim od 16 godina zabraniti korišćenje društvenih mreža.
Komentari 28
Pogledaj komentare Pošalji komentar