"Ubica"

Kevin Durent je u noći iza nas ispisao istoriju pošto je u porazu Finiks Sansa od Memfis Grizlisa (119:112) upisao 34 poena na 12/18 iz igre i na taj način došao do 30.008 poena u karijeri.

On je postao tek 8. igrač u istoriji košarke (NBA) koji je postigao 30.000 ili više poena, a suvereni vladar je Lebron Džejms sa 41.623 poena, drugi Karim Abdul Džabar sa 38.387, pa Karl Meloun 36.928, a potom sledi Kobi Brajant sa 33.643, peti je Majkl Džordan sa 32.292 poena, Dirk Novicki ima 31.560, a Vilt Čemberlejn 31.419 poena.

"Oduvek sam bio inspirisan velikim igračima, želeo da dostignem njihov nivo. Oduvek sam želeo da stvari radim na pravi način, da naporno treniram i da koračam napred kako bih prosto bio najbolji što mogu", rekao je emotivni Kevin Durent nakon utakmice tokom koje je napravio istorijski uspeh.

Mnogi pamte mršavog klinca iz Sijetla koji je 2007. godine na svom debiju protiv Denver Nagetsa odlučno napao obruč i izvukao faul Kenjona Martina kako bi došao do svojih prvih NBA poena.

Ta prva njegova utakmica otkrila je da se radi o skoreru sa "ubilačkim instiktom", igračem koji se ničega ne boji i pred kojim su velike stvari, a Nagetsima je tada ubacio 18 poena.

Nije Durent uvek bio posmatran kao veliki igrač i pozitivac, setimo se samo perioda iz Golden Stejt Voriorsa i nadimka "Dukent" koji mu je dao poznati novinar Skip Bejles, a tako i ide sa velikim igračima kojima se svaki potez meri.

Nije Skip jedini, mnogi su tada osuđivali Durenta jer je prešao u najjači tim lige, redove NBA šampiona koji je njegovu Oklahomu eliminisao iz plej-ofa i do prstena došao težim putem.

Ipak, setimo se malo kako je to izgledalo. Igre Kevina Durenta u tom plej-ofu i posebno finalu protiv Klivlend Kavalirsa bile su nerealne, gde je imao 35 poena u proseku uz 50-40-90 brojke pa je zasluženo bio MVP Finala.

Godinu dana kasnije je na identičnim procentima imao 28,8 poena u proseku i takođe bio najkorisniji igrač finala, a Voriorsi su dve godine zareodm bili NBA šampioni.

Potom je pukla ahilova tetiva, nije odigrao celu godinu i Toronto Reptorsi su 2019. godine prekinuli dominaciju ove dinastije Voriorsa i postali NBA šampioni, a Durent je sa karijerom nastavio dalje gledajući u svoje brojke prethodne dve sezone kao na jedan od najboljih performansa koje smo mogli da vidimo.

Detinjstvo i rani period karijere

Na stranu sve oko ispravnosti poteza, to je debata koju možemo da vodimo, ali dominaciju Kevina Dukenta niko ne može da ospori.

Kevin Durant rođen je 29. septembra 1988. godine u Vašingtonu, odrastao je sa starijim bratom Tonijem u Sit Plizantu, Merilend, nedaleko od glavnog grada. Odgajale su ih majka Vanda Prat i njena majka Barbara Dejvis.

Njihov otac, Vejn Prat, napustio je porodicu pre nego što je Kevin napunio godinu dana. Vratio se u njegov život kada je Kevin imao oko 13 godina. Oboje roditelja radili su u državnim službama, Vejn u Kongresnoj biblioteci, a Vanda kao poštanska službenica.

Kevin je oduvek bio najviši dečak u razredu i zbog toga se osećao nesigurno. Njegova majka je zamolila učitelje da ga stavljaju na kraj reda kako ne bi toliko odskakao od vršnjaka. Njegova baka Barbara ga je tešila govoreći mu da je visina dar – samo neka sačeka i videće. Tokom godina, kroz sve uspone i padove, ona je ostala stub porodice.

Zbog toga joj se posebno zahvalio 2014. godine kada mu je uručena MVP nagrada za najboljeg NBA igrača, a on je majci Vandi tada rekao da je ona pravi MVP u emotivnom govoru.

Kevin i njegov brat obožavali su sport. Navijali su za timove iz Baltimorske oblasti, uključujući i Vašington Vizardse, u čijem dresu je igrao i Majkl Džordan. Kasnije je Kevin imao priliku da upozna Džordana nakon što je proglašen za MVP-a na srednjoškolskom turniru koji je nosio njegovo ime.

Braća su učestvovala u raznim sportovima u lokalnom Klubu za dečake i devojčice. Iako su bili veoma bliski, nikada nisu igrali u istom timu. Kada je Toni završio prvu godinu u srednjoj školi Sutland, odlučio je da krene svojim putem i prešao u vojnu školu St. Džons u Salini, Kanzas.

Kevin je bio izuzetan mladi košarkaš. Prvo ozbiljno takmičarsko iskustvo stekao je igrajući za Prins Džordž Džeguarse, koji su imali AAU timove (nešto slično beton ligi i juniorskom prvenstvu) u svim starosnim kategorijama.

Sa Kevinom u ekipi, Džeguarsi su osvojili dve nacionalne titule. Prvu je osvojio sa 11 godina, kada je u finalu postigao 18 poena u drugom poluvremenu. Bio je toliko uzbuđen posle utakmice da je majci rekao da želi da igra u NBA ligi.

U tom periodu, Kevin je postao najbolji prijatelj sa Majklom Bizlijem. I Majklova majka bila je samohrana i svakog dana ga je ostavljala kod Durentovih na doručku. 

Dodatno je smešno što je Durent u jednom intervjuu objasnio kako mu je Bizli ukrao picu iz svlačionice. Pica je bila namenjena čitavom timu, a Bizli je ukrao i pojeo sam.

Uhvatili su ga sa parčetom u rukama ispred automobila...

Kevin i Majkl su zatim zajedno išli autobusom u školu. Zajedno sa Krisom Brazvelom, koji će takođe postati NBA igrač, činili su okosnicu Džeguarsa. Kada se tim raspao 2003. godine, Kevin je prešao u DC Blue Devils, gde je igrao sa plejmejkerom Tajem Losonom, kasnijim osvajačem nagrade za najboljeg igrača ACC konferencije sa Severnom Karolinom, igračem Denvera, pa i Žalgirisa u jednom momentu.

U međuvremenu, Kevinova majka Vanda i njegov AAU trener Taras "Stink" Braun osmislili su program kako bi maksimalno razvili njegove talente.

Braun je postao poput kuma Kevinu, a on je bespogovorno sledio plan. Prvo pravilo bilo je da ne igra uličnu košarku, jer bi mu razvila loše navike. Kada nije bio na organizovanoj utakmici, imao je zadate treninge. Postao je zavisnik od vežbanja, trenirajući po osam sati dnevno tokom leta.

Naporan rad se isplatio kada je počeo da igra u srednjoj školi. Prve dve godine nastupao je za Montroz Kristijan u Rokvilu, Merilend. Posle druge sezone, The Washington Post ga je proglasio najboljim igračem u tom području.

To je bila ogromna promena u odnosu na njegovu prvu godinu, kada su mu stariji saigrači pretili da mu neće dodavati loptu. Kevin je želeo da napusti tim, ali se setio svih dodatnih smena koje je njegova majka radila da bi im obezbedila hranu.

Ostao je i izborio se za svoje mesto.

Nakon prve godine u srednjoj školi, Kevin je iznenada porastao i dostigao visinu od 203 cm. Sve vežbe šuta, taktički treninzi i tehničko usavršavanje koje je radio sa Braunom kako bi postao vrhunski bek sada su ga pretvorili u nezaustavljivog krilnog igrača, igrača koga smo gledali tokom svih ovih godina.

Zašto Durent nosi 35?

Gospodin Taras Braun je nasledio pokojnog Čarlsa Krega, čoveka koji je trenirao Kevina Durenta i pokazao mu način na koji treba da razvija svoje sposobnosti pre nego što su to drugi primetili kod njega.

Čarls Kreg je ubijen kada je imao 35 godina i u njegovu čast "KD" tokom čitave karijere nosi broj 35 na svom dresu.

"Čaki" Kreg je ubijen 30. aprila 2005. godine nakon uličnog obračuna bandi i sam Durent je više puta govorio o Čarlsovom uticaju na njega, njegov košarkaški razvoj i da zbog toga neće dozvoliti da se njegovo ime zaboravi.

Oduvek je govorio da želi da se zna da zbog njega nosi broj 35 na dresu.

Na početku teksta sam spomenuo njegovu prvu NBA utakmicu i ruki sezonu je završio sa 20,3 poena dobivši priznanje najboljeg mladog igrača lige.

Par godina kasnije, učvrstio se kao najdinamičniji mladi lider u NBA ligi, pogađajući ključne šuteve iz utakmice u utakmicu i motivišući svoje saigrače u trenucima krize. Kevin je igrao sa neverovatnim samopouzdanjem, verujući da ga niko u ligi ne može zaustaviti na putu do koša.

Često je bio u pravu. Postavio je rekord franšize sa 29 uzastopnih utakmica u kojima je postigao najmanje 25 poena. Takođe je oborio 38 godina star rekord Spensera Hejvuda sa sedam uzastopnih utakmica u kojima je postigao 30 ili više poena.

Na krilima tri uzastopne utakmice sa 40+ poena u aprilu 2010. godine, Kevin je sezonu završio sa prosekom od 30,1 poena po meču.

To mu je bilo dovoljno da pretekne Lebrona Džejmsa i osvoji titulu najboljeg strelca lige. Sa 21 godinom i 197 dana postao je najmlađi najbolji strelac u istoriji NBA. Njegovih 2.472 poena u sezoni takođe je bio novi rekord franšize.

Te godine u maju, Kevin je završio drugi u trci za MVP nagradu NBA lige, odmah iza Džejmsa.

Obojica su izabrani u najbolju petorku lige, zajedno sa Dvejnom Vejdom, Brajantom i Dvajtom Hauardom. To je bio početak veoma aktivnog leta za Kevina.

U junu je otišao u Kinu kao deo promotivne turneje Najkijevih sportista. U julu je potpisao petogodišnje produženje ugovora sa Oklahomom. A u avgustu je bio glavni igrač reprezentacije SAD na Svetskom prvenstvu u Turskoj.

Kevin je predvodio ekipu do prve zlatne medalje na ovom takmičenju još od 1994. godine, sa prosekom od 22,8 poena u devet utakmica.

U finalu protiv Turske, koju je predvodio Hedo Turkoglu, postigao je 28 poena i vodio SAD do pobede od 81:64, a Srbija i ljubitelji košarke to ne pamte po dobrom zbog one utakmice pune tenzija protiv Turske u polufinalu.

Ono što je usledilo je prilično podiglo Oklahomu i Durenta, a to je sezona 2011/12. Durent je prosečno beležio 28 poena, bio drugi u MVP trci i predvodio Tandere do 47-19 i 1. mesta na Zapadu.

Prvo finale i dominacija OKC

Tim koji su činili Rasel Vestbruk, Džejms Harden, Serž Ibaka, Nik Kolison, Tabo Sefološa i ostali mnogima je prirastao za srce, a ono najbolje od njih videli smo u plej-ofu.

Savladali su Dalas sa Dirkom Novickim (branioci NBA titule) u prvoj rundi posle 4 utakmice, u drugoj rundi su eliminisali Los Anđeles Lejkerse posle 5 utakmica.

Kobi Brajant je tada rekao da je Kevin Durent "203cm visoki ja. Pravi je igrač, velika faca, ima u sebi sve što je potrebno", govorio je Brajant tada.

Nejt Mekmilan ih je obojicu trenirao u sklopu priprema američke reprezentacije i kaže da je nezamislivo na šta su njih dvojica sve sposobni.

Tanderi su nakon Dalasa i Lejkersa eliminisali Sparse posle 6 utakmica, iako su izgubili prve dve, a onda je na red došlo finale protiv supertima Majami Hita.

OKC nije ponovio uspeh Dalas Maveriksa iz prethodne sezone i iako su dobili utakmicu broj 1, izgubili su naredna 4 meča pa je Lebron Džejms došao do svoje prve šampionske titule u karijeri.

Mnogi su krivili upravo Durenta jer je imao problema sa ličnim greškama tokom čitave finalne serije i reklo bi se da ga je pritisak "progutao"...

Nastavio je "Durantula" da igra sjajno, ali je njegova najbolja sezona bila 2013/14 kada je imao 32 poena u proseku i dobio MVP priznanje.

Tada su svi voleli Durenta, njega i Vestbruka nazivali superherojima lige, tandemom o kome će se dugo pričati u hvalospevima, sve dok nisu 2016. godine prokockali 3-1 u seriji protiv Voriorsa i izgubili posle sedam utakmica NBA finala.

Tada je heroj postao zlikovac, tada je Kevin Durent postao jedna od najomraženijih figura u svetu košarke. Bio je heroj Oklahome, bio je miljenik košarkaške publike, a svega se odrekao da bi postao NBA šampion.

I dan danas mnogi ismevaju taj potez i čuveno sledeće poglavlje iliti "My next chapter" kada je Kevin Durent preko Playerstribune saopštio odluku da pređe u Golden Stejt koji je sezonu ranije imao 73-9 i izgubio u finalu od Klivlenda posle vođstva od 3-1 u seriji.

Moje sledeće poglavlje

"Ovo su bile najizazovnije nedelje u mom profesionalnom životu. Razumeo sam racionalno da se nalazim na raskrsnici u svom razvoju kao igrača i kao čoveka i da to sa sobom nosi izuzetno teške odluke. Međutim, nisam u potpunosti razumeo čitav spektar emocija koje ću doživeti tokom ovog procesa.

Glavni kriterijum koji sam postavio sebi prilikom donošenja ove odluke bio je moj potencijalni napredak kao igrača – to me je uvek vodilo u pravom smeru. Ali, došao sam i do tačke u životu kada mi je podjednako važno da pronađem priliku koja će podstaknuti moj razvoj kao čoveka: izlazak iz zone komfora u novi grad i zajednicu, koji mi mogu pružiti najveću mogućnost za doprinos i lični rast. Imajući to na umu, odlučio sam da se pridružim Golden Stejt Voriorsima.

Poreklom sam iz Vašingtona, ali Oklahoma Siti me je zaista oblikovao. Naučio me je mnogo o porodici i o tome šta znači biti čovek. Ne postoje reči kojima bih mogao da izrazim šta mi ova organizacija i zajednica znače i šta će zauvek predstavljati u mom srcu i životu. Uspomene i prijateljstva koje sam stekao prevazilaze samu igru. Upravo su ti neprocenjivi odnosi učinili ovu odluku toliko teškom.

Zaista me boli što znam da ću razočarati mnoge ljude ovom odlukom, ali verujem da radim ono što smatram ispravnim u ovom trenutku svog života i karijere.

Nedostajaće mi Oklahoma Siti i uloga koju sam imao u izgradnji ovog izuzetnog tima. Zauvek ću ceniti odnose unutar organizacije – prijatelje i saigrače sa kojima sam devet godina vodio bitke na terenu, kao i sve navijače i ljude iz ove zajednice. Uvek su bili uz mene bezuslovno, i ne mogu biti zahvalniji za sve što su značili mojoj porodici i meni"

Da, nikada više nije bio NBA šampion. Da, nikada više nije bio MVP. "Scary hours" u Bruklinu nije uspeo, takođe se u Finiks Sansima muče i ne mogu da dosegnu puni potencijal.

Da, Kevin Durent više nikada nije bio onaj stari nakon čuvene povrede koja mu je prekinula celu sezonu, ali ubilački instikt nije gubio.

Pogledajmo samo ove podatke:

U Sijetl Supersoniksima i Oklahoma Siti Tanderima je odigrao 641 utakmicu i postigao 17.566 poena u periodu od 2007. do 2016. godine, odnosnno 27,4 poena u proseku.

U Golden Stejt Voriorsima je od 2016. do 2019. godine imao 208 odigranih utakmica i imao 5.374 poena što daje prosek od 25,8 poena po utakmici.

U dresu Bruklin Netsa je igrao od 2019. do 2023. godine i imao 3.744 poena na 129 utakmici iliti 29 po meču.

Durent se pridružio svom prijatelju Irvingu tokom leta kao slobodan igrač, a kasnije se ponovo ujedinio sa Hardenom nakon što je ovaj forsirao trejd iz Hjuston Roketsa – kako bi formirali sledeći NBA supertim u Bruklinu.

Mogućnosti su delovale vrednim čekanja čitave sezone dok je Durent odsustvovao, oporavljajući se od povrede ahilove tetive. Međutim, Netse su na kraju progutali haos i disfunkcija, pa je ovaj trio odigrao zajedno samo 16 utakmica pre nego što se raspao.

Ali Bruklin je bio toliko blizu uspeha. Koliko blizu? Možda samo nekoliko centimetara.

Najnezaboravniji trenutak Durantove ere u Netsima – a možda i cele karijere – bio je njegov šut unazad sa linije za tri poena u poslednjim sekundama regularnog dela sedme utakmice polufinala Istočne konferencije 2021. 

Umesto da postigne pobednički koš protiv Milvoki Baksa, Durant je odveo utakmicu u produžetak. Baksi, koji su kasnije osvojili titulu, izašli su kao pobednici. Netsi su eliminisani uprkos Durantovom neverovatnom učinku od 48 poena za 53 minuta igre, dok je uz njega bio povređeni Harden (zadnja loža) i bez Irvinga (skočni zglob).

Netsi nikada više nisu pobedili u plej-of utakmici. Ostatak Durentovog boravka u Bruklinu obeležile su kontroverze vezane za njegove saigrače, što je na kraju dovelo do toga da su najpre Harden, a zatim i Irving dobili željene trejdove.

Durent je bio poslednji član trija koji je napustio tim, pošto su ga Netsi trejdovali kada je postalo jasno da je neophodna rekonstrukcija ekipe.

U Finiks Sansima je od 2023. godine i za njih ima 119 odigranih utakmica, 27,1 poena prosečno odnosno 3.222 poena ukupno.

Met Išbija je napravio ogroman potez već prve večeri kao vlasnik Sansa, realizujući spektakularan trejd kako bi Durenta upario sa višestrukim Ol-star šuterom Devinom Bukerom.

Cena je bila visoka: paket koji je uključivao krila Mikala Bridžisa i Kema Džonsona, ključne igrače tima koji je stigao do finala 2021. godine, kao i četiri nezaštićena pika prve runde i pravo na zamenu pikova.

Durentova briljantna igra u napadu nastavila se i u Arizoni – "Njegova dugovečnost je neosporna", rekao je njegov bivši saigrač Kris Pol – ali ultra-agresivni front ofis Finiksa nije uspeo da izgradi tim sposoban za šampionsku borbu oko svoje zvezde.

Sansima, koji očajnički pokušavaju da od ograničenih resursa izvuku još jedan trejd pojačanje, trenutno preti borba za plej-in, uprkos tome što Durent ne pokazuje znake usporavanja dok se približava još jednom velikom dostignuću.

Brojke su tu, rekordi su tu, sve je tu. Kevin Durent je i dalje tu i nebrojeno puta nam je pokazao zbog čega je "Ubica".

Stefan Nikolić