Kako se vidi i po rezultatima, crno-beli su pokazali dva lica: dominaciju u ABA ligi gde su sve protivnike pobeđivali bez mnogo muke i promenljivu, turbulentnu igru u Evroligi gde imaju dve pobede i pet poraza.
Što se regionalnog takmičenja tiče, Željko Obradović je imao luksuz da rotira mnogo više i solidne minute su dobijali čak i Arijan Lakić i Mitar Bošnjaković, a baš nakon pobede nad FMP-om je trener Partizana pohvalno govorio o talentovanom igraču crno-belih.
Karlik Džons je do sada imao najveći indeks i najbolji je strelac Partizana u ABA ligi, a interesantno je da je Dvejn Vašington sa 10,7 poena u proseku na četiri odigrane utakmice treći najbolji strelac ekipe.
Kada pogledamo stanje stvari, igra Partizana i ne deluje loše.
Odbrana je sasvim solidnom nivou, ali je napad imao neka "pomračenja" što je izuzetno čudno za ekipe Željka Obradovića jer su i crno-beli imali dobre brojke prethodnih godina pod njegovom trenerskom palicom, a u jednom momentu i bili najbolji napad Evrolige.
Produkcija bekova je to što je bilo problematično u Evroligi. Dvejn Vašington je igrao jako malo, a i kada bi se našao na parketu nije baš delovao kao onaj stari iz Indijana Pejsersa i ekipa nije mogla da profitira od tih minuta.
Takvim ekipama je nekako i najlakše zatvoriti glavnog organizatora, pogotovo kada njegov "parnjak" nije skorer i onda se odbrana fokusira samo na jednom umesto na dva igrača i tako smo i imali neke lošije partije Karlika Džonsa pogotovo kada pričamo o plejmejkingu.
Pravi primer toga je utakmica protiv Makabija, kada je Sterling Braun odigrao najbolju utakmicu u sezoni.
On je tada više igrao od lopte, a Karlik je imao mnogo prostora za manevar i dirigovao je napadom crno-belih koja je i donela najveću pobedu u sezoni.
Dok u porazima Partizana, kada je Karlik delovao bledo, produkcija bekova nije bila na prihvatljivom nivou.
Takođe, treba spomenuti da Brendon Dejvis i Tajrik Džons imaju znatno bolje brojke kada je Karlik na parketu jer on i te kako zna kada i kako da im dostavi pas.
Na startu sezone je skok bio najveći problem Partizana, ali su to uspeli da koriguju. Ono što je važno napomenuti je defanzivni sistem za koji se odlučio stručni štab crno-belih.
Igra se odbrana sa dosta preuzimanja i iskakanja na piku što i rezultuje u velikom broju mismeč situacija, pa u tom slučaju igrači dodatno menjaju protivnike koje čuvaju što i donosi određena pomeranja i konfuzije.
Pritom, igrala se i zonska odbrana u ne tako malom broju poseda, a opšte je poznato da je u takvim situacijama skok i najranjiviji segment igre.
Dobra je stvar što se to popravilo, ali je ostalo da se koriguje još nekoliko drugih stvari. Partizan je jako malo gubio loptu u prva četiri kola i bio među najboljim ekipama Evrolige, da mi se to sve promenilo nakon duela sa Virtusom, Monakom i Fenerbahčeom...
Čak i protiv Baskonije je bilo takvih promenljivih i problematičnih situacija, ali je tu ključno bilo neprepoznavanje situacija dok su Španci igrali 1-3-1 zonu, kao i loše rešavanje kontra napada i promašivanje zicera što se kaznilo porazom.
Pokušavao je Željko Obradović da skrati rotaciju, da igra sa dva centra istovremeno, da Pokuševski igra krilnog centra, da igra sa dva plejmejkera, ali nije to dalo previše rezultata.
Kako kaže napredna statistika, Partizan je nakon ovog duplog kola prilično pao. Sa pozicije petog najboljeg napada Evrolige postali su tek 9. najbolji napad, dok su pali na tek 12. mesto po broju postignutih poena po utakmici.
Defanzivni rejting je takođe doživeo blagi pad, pa su sa 11. pozicije pali na to da su 13. najbolja odbrana lige, a NET rejting je srozao crno-bele van Top 8 i sada su na 13. mestu takođe.
Sedma su najefikasnija ekipa lige po eFG% i po TS% koje najbolje pokazuju kako ekipe šutiraju jer se gleda šut za 2, za 3 i slobodna bacanja i računa efikasnost.
Ono što brine je da su posle ovog duplog kola i Partizan i Crvena zvezda toliko pali da su poslednje dve ekipe Evrolige po broju stvorenih šansi za poentiranje.
Kada pogledamo napad po posedu, Partizan i dalje više daje nego što prima, ali to je zaista slaba uteha i ne menja ništa od gore navedenog.
Istina je da je Partizan sa prve pozicije postao peta najbolja trojkaška ekipa po procentu šuta van linije 6,75 dok su sedmi po procentu za dva, a osma najbolja ekipa po procentu izvođenja slobodnih bacanja.
Crno-beli su i dalje najlošija skakačka ekipa Evrolige, ali su dosta smanjili zaostatak za ekipama koje su ispred, takođe su ispali iz Top 5 po broju asistencija i trenutno su deveti po tom učinku, a deseti su po broju izgubljenih lopti, dok su deveti po tom AST/TO rejtingu odnosno odnosu asistencija i izgubljenih lopti.
Iako su najlošiji skakači, nakon šuta za dva su šesta najbolja skakačka ekipa, 11. najbolja nakon slobodnih bacanja, a najlošija skakačka nakon promašenih šuteva za tri poena.
Partizan svoje ofanzivne skokve najčešće skuplja posle promašenih trojki, a interesantno je i da su 14. najbolja ekipa po broju ofanzivnih skokova sa 28,% uspešnosti.
Procenat ukradenih lopti ih rangira na 9. mesto, gde su i po ukupnom broju ukradenih, a peta su ekipa Evrolige po broju blokada.
Dakle, tri ključne stavke – skok, izgubljene lopte i slobodna bacanja morate imati bolje u odnosu na protivnika ukoliko želite trijumf, a Partizanu je jedna od tri nekako uvek štrčala.
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Komentari 41
Pogledaj komentare Pošalji komentar