Mrvice za Evropu – postala utočište otpuštenih iz NBA

Košarkaški portal "Basketnews" bavio se prelaznim rokom u Evroligi malo detaljnije i posebno se osvrnuo na transfere iz NBA u Evropu.

Cene košarkaša su drastično skočile, mladi igrači gledaju NBA ligu i od ovog leta NCAA, pa imamo primere španskih asova koji su birali koledž košarku umesto Evrolige i Evrokupa, kao i primer Sava Drezgića koji je odabrao Džordžiju pre Partizana i za to dobio 400.000 dolara.

Sa novim NIL zakonima koji dozvoljavaju univerzitetima da plaćaju igrače, evropska košarka je ugrožena i te klince niko i ne krivi jer je njihova budućnost na kocki i logično je da će prvom prilikom obezbediti porodicu.

Evroligaše nisu uplašili Japan i Australija sa ogromnim finansijskim ponudama jer je to i dalje vrhunska košarka i mnogima je na radaru odmah posle NBA.

Svim mladim igračima je san da jednog dana zaigraju u NBA ligi, a retkima se pruži ta šansa i kada je oni dobiju to znači da je neko drugi izgubi i da put u roster najjače lige sveta traži kroz G ligu ili Evroligu.

Nije lako privoleti NBA igrača da dođe u Evropu, dvosmerni ugovori sa G ligom su to takođe otežali i igrači poput Oskara Čibvea ili Tea Pinsona iz tog razloga i nisu gledali ka Evroligi, a realno gledano neće se mnogo naigrati u NBA dok su za razvojnu ligu previše dobri.
 

EPA-EFE/WU HONG

Ipak, NBA ugovor je NBA ugovor... Kendrik Nan je razbio mnoge mitove prošle godine kada je došao u Panatinaikos i pokazao kako kvalitetan igrač može sve da promeni.

Isplatilo se i Nanu i Panatinaikosu taj dolazak pa je američki bek odlučio da ostane i sa Atinjanima pokuša ponovo da osvoji Evroligu.

Videli smo i u primeru Partizana da je Dante Egzum posle odlične sezone odlučio da se vrati u NBA, Pi Džej Dozir takođe, a imamo i primer Saše Vezenkova koji se vratio u Olimpijakos nakon samo jedne godine u NBA ligi i povremenih nastupa za Sakramento Kingse.

Saša nije želeo da "greje" klupu ni u Kingsima ni u Toronto Reptorsima u koje je trejdovan, želja za pobedama i ulogom glavnog igrača sve je pobedila pa se sjajni Bugarin vratio u Olimpijakos.

Profimedia

Beogradski Partizan je glavne igrače za narednu sezonu našao upravo u NBA ligi: Frenk Nilikina je bivši 8. pik na draftu, Dvejn Vašington je godinama igrao u NBA, kao i Aleksej Pokuševski dok je Karlik Džons više bio u G ligi nego u NBA.

Niko od pomenutih igrača Partizana nije bio na radaru NBA ekipa za neku malo ozbiljniju ulogu od dvosmerne saradnje što nikome nije prijalo i odlučili su da kroz Evroligu potraže povratak nazad pa su odabrali Partizan.

Frenk Nilikina, podseća Basketnews, imao je nadimak "Francuski princ" i bio velika nada Njujork Niksa, potom se nije proslavio i otišao u Dalas, pa u Šarlot i nakon povrede dobio otkaz pa se nije ni vraćao u NBA.

Aleksej Pokuševski je imao mnogo uspona i padova u Oklahoma Siti Tanderima i čim su postali konkurentniji za titulu su prirodnom selekcijom odabrali druge igrače i Pokuševskog poslali u Šarlot, a on ni tamo nije mogao da se izbori za minute i ugovor koji bi želeo pa je napustio NBA.

Dvejn Vašington je najbolje igrao u Indijani, ali je bio solidan i u Finiks Sansima. G liga je videla bolje njegove partije nego NBA, a sada će po prvi put igrati u Evropi nakon što nije uspeo da se nametne u Njujork Niksima koji su tim sa visokim ambicijama.

Peđa Milosavljević/Starsport

Fenerbahče je doveo Luku Šamanića, hrvatskog centra, koji se dugo mučio za bilo kakvu ulogu u NBA ligi i lutao sa San Antonio Sparsima i Jutom Džez dok na kraju nije prihvatio poziv Šarunasa Jasikevičijusa i Fenera pa stigao u Istanbul.

Furkan Korkmaz je još jedno NBA ime koje se navodi kao "brutalan potpis" i on je odlučio da karijeru nastavi u Monaku.

Turski krilni košarkaš je u NBA ligi igrao od 2017. godine u redovima Filadelfije Seventisiksersa koji su ga nedavno trejdovali u Indijanu i tamo je dobio otkaz, a novu šansu nije uspeo da dobije.

Surovo tržište NBA sveta nateralo ga je da se vrati u Evropu i odabrao je Monako kao novu destinaciju nakon što je francuski predstavnik ostao bez Džordana Lojda kada je Amerikanac prešao u Makabi.

Korkmaz ima 27 godina i svi su ga videli u nekom turskom timu, ali je Monako bio brži i kvalitetniji sa ponudom.

 

EPA-EFE/RHONA WISE SHUTTERSTOCK OUT

Anadolu Efes je jedna od ekipa koja se spominjala za Furkana Korkmaza, a oni su odlučili da u svoj sastav dovedu Stenlija Džonsona i Džordana Nvoru.

Stenli Džonson ima preko 400 utakmica u NBA ligi i veliko je ime koje je tamo došlo sa univerziteta Arizona (gde je bio i srpski as Dušan Ristić, kao i Lauri Markanen i mnogi drugi).

On je zamena za Vila Klajburna na krilu, a sjajni skorer Džordan Nvora dolazi nakon solidne sezone u Toronto Reptorsima.

Nvora ima iskustvo igranja u FIBA košarci pošto je kao Nigerijac igrao u Tokiju za tu reprezentaciju, a tada je bio član šampionskih Milvoki Baksa.

Mnogi su bili iznenađeni odlukom Džordana Nvore da pojača Efes jer se verovalo da on ima budućnost u NBA ligi, ali je očigledno tržište reklo drugačije.
 

EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

Baskonija je imala interesantno leto i dovela bivšeg igrača Atlante i Jute, Trenta Foresta. Bek koji je sjajan atleta slabijeg šuta može da ima odličan uticaj na igru i da se uklopi u sistem Pabla Lasa.

Interesantno je i pojačanje Kamar Boldvina koji u NBA nikada nije dobio pravu šansu, ali je u Letnjoj ligi u dresu Boston Seltiksa pokazao da može da bude i te kako opasan sa loptom u rukama.

Makabi je ovog leta doveo Venjena Gabrijela, NBA igrača iz Los Anđeles Lejkersa koji treba da zameni Džoša Niba, centra koji je otišao u Olimpiju Milano.

Doveli su i Džejlena Horda koji je par godina uspešno igrao za Oklahomu u NBA, ali on je došao iz Hapoela.

Vratimo se na Panatinaikos na trenutak, nedavno su dogovorili dolazak turskog centra Omera Jurcevena iz Jute, koji se dugo borio za minute u Majamiju i kada nije uspeo poslat je u Džezere, ali je brzo napustio ekipu.
 

EPA-EFE/ERIK S. LESSER SHUTTERSTOCK OUT

Skajlar Mejz je imao kratku epizodu u Los Anđeles Lejkersima i stigao u Milano kod Etorea Mesine da pokaže koliko košarke zna, baš kao i Armani Bruks, a i Denzel Valentajn je imao neuspešnu epizodu u Olimpiji pa napustio ekipu.

Usman Garuba je nešto ranije u toku dana predstavljen kao zvanično pojačanje Real Madrida. Bio je velika uzdanica španske košarke, Evroliga ga je nagradila titulom mladog igrača u usponu, ali u NBA nije pokazao koliko vredi pa se vratio u Madrid.

Nije ovo ništa novo, čak i "vrapci na grani" znaju da samo oni koji ne mogu da se izbore za NBA ugovor dolaze u Evropu, pa je tako bilo i ovoga leta.

I opet će neko ko je zablistao pod reflektorima evropske košarke uzeti kartu za SAD i pokušati da se nametne na velikoj sceni gde su oni najbolji igrači sveta.

S vremena na vreme će se pojaviti neki Serhio Ljulj koji neće želeti da ode iz svog tima i koji će odbiti ponudu NBA timova ma koliko da su uporni, ali će većina na prvu ponudu otići.
 

Starsport

Koliko su ovakvi transferi dobri, a koliko loši za košarku? Sigurno je da će ljudi poput Kendrika Nana, Omera Jurcevena, Dvejna Vašingtona i ostalih imati šta da doprinesu, ali je pitanje koliko će to dugo trajati.

Rezultati diktiraju sve, Evroliga je oduvek i bila merilo kvaliteta evropske košarke i svi pomenuti igrači su svesni gde su došli i za šta se takmiče i na kakvom su im nivou protivnici, ali realno gledano ako se već u prvoj sezoni pokažu i zaintrigiraju NBA timove, završili su sa evropskom košarkom.

Nije ni realno očekivati da se Evroliga ili bilo koja evropska organizacija nosi sa NBA ligom, to je trenutno možda i najkvalitetnije i najplaćenije sportsko takmičenje na planeti.

Ipak, evropska košarka ima izuzetno dugu tradiciju, publiku koja se polako vraća i puni tribine svuda u Evropi, ali Evroliga ima druge probleme posećenost nije jedna od njih.

Ono što je trenutno najveći problem u Evropi je takozvana tranzicija iz juniorske u seniorsku košarku, tu se najveći broj talentovanih košarkaša prosto izgubi.

EPA-EFE/Mariscal

Oduvek je to postojalo, "prirodna selekcija" kako se to narodski kaže, talenat nije sve na svetu i to smo videli milion puta na brojnim primerima sportista ne samo košarkaša.

Španci su se nedavno glasno bunili zbog stanja u evropskoj košarci, zbog toga što su najveći talenti njihove košarke otišli u NCAA umesto da se razvijaju na Pirinejima.

Francuski sistem odavno funkcioniše na sličan način, njihove akademije su poput fabrika za mlade igrače i samo ih "štancuju" i šalju u SAD, ali posle nekoliko godina retko ko ostane u košarci na visokom nivou.

Sličan primer imamo i u Megi, gde je mnogo igrača odlazilo na NBA draft, odlazilo u NCAA, pokušavalo u Evroligi i nije veliki broj ostajao na visokom nivou.

Mega je nekako prihvatila taj francuski sistem, privukli su pažnju raznih NBA skauta, ali toj deci nije lakše da ostave dublji trag samo su češće na radaru i nekako zafali taj iskorak.

Francuzi, za razliku od Srbije, imaju mnogo širu bazu talentovanih igrača i realnije je da se neko talentovan tamo pojavi i iskoči iz mora ostale dece nego u situaciji u kojoj je Srbija.

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Španci imaju sličan problem, čak su odlučili i da naturalizuju Lorenza Brauna kako bi igrao za reprezentaciju Španije iako nema nikakvih dodirnih tačaka sa Španijom.

Litvanci, poput Srbije, odolevaju ovom trendu naturalizacije i bore se koliko mogu sa onim što imaju. Klupska košarka je drugačija, nije kao reprezentacija, tu je manje-više isto da li ste doveli domaćeg ili inostranog košarkaša ukoliko nije ponikao u vašoj školi košarke.

Izraelci su u mlađim kategorijama znali da naprave rezultat, viđali smo ih i na juniorskim turnirima Evrolige i na kampovima u Trevizu, ali retko kada u seniorskoj košarci naprave iskorak.

Sve je ređe i ređe da neko ponikne u jednom klubu i da se kroz godine i selekcije izbori za prvi tim. Godinama je Huan Nunjes važio za najvećeg španskog talenta, bio dominantan na šampionatima Evrope i Sveta, a prve seniorske korake nije napravio u Realu već u nemačkom Ulmu.

Biran je na draftu ove godine, ali ostaje u Evropi i opet je izabrao Barselonu pre Real Madrida...

Tržište je nezahvalno, pritisak rezultata isuviše veliki, a NBA liga isuviše moćna za bilo koga u Evropi.
 

EPA PHOTO EFE/GORKA AYESTARAN

Ako se vratimo, pa 20-30 godina unazad, setićemo se Dominika Vilkinsa, Džonija Rodžersa, Erika Murdoka, Roja Tarplija, Terija Tigla, Henrija Vilijamsa, Alfonsa Forda, Elmera Beneta, Melvina Bukera, Kita Lengforda i mnogih drugih Amerikanaca koji su bili "ubice" u Evropi i tu došli jer nisu mogli da se nametnu u NBA.

Imali smo i kratke epizode Mirsada Turkdžana, Antoana Rigodoa, Vinćenca Espozita, Uroša Slokara, Roko-Leni Ukića, Saše Đorđevića, Predraga Savovića, Rastka Cvetkovića...

Tada je mnogo više igrača ostajalo u Evropi nego što je išlo u NBA, ali je talenat i želja za trku sa najboljima i tada odvlačila igrače samo je sada to dosta izraženije.

Kako zadržati igrače u Evropi? Kako unaprediti evropsku košarku i kako ostati u trci za igračima iz teksta gore pomenutih redova ako se potraživanja pojačaju?

Šta će to tek značiti za evropsku košarku?