Od nule – ko je sve u novom timu Partizana? VIDEO

Partizan je na svečanom događaju "Simfonija" u ponedeljak od 20 časova predstavio tim za novu sezonu 2024/25 i sve igrače koji će sa trenerom Želimirom Obradovićem sarađivati u predstojećem periodu.

Kada su crno-beli ozvaničili Frenka Nilikinu, Ifea Lundberga i Vanju Marinkovića, tada smo se u posebnom tekstu bavili novim pojačanjima, a sada ćemo se fokusirati na ostale igrače.

Tajrik Džons

Novi centar Partizana je sezonu iza nas proveo u redovima Anadolu Efesa, a tamo je stigao zajedno sa Erdeom Džanom iz Turk Telekoma gde su imali sjajnu sezonu i igrali finale Evrokupa.

Tajrik Džons je igrač interesantnih karakteristika, fantastičan je atleta i izuzetno je eksplozivan plus je i snažan, ne boji se kontakta i igra sa jakim intenzitetom na obe strane terena.

Fantastično koristi "vertikalni spejsing" zbog čega je i te kako potrebno da uz sebe ima pikenrol beka, a ovaj tim to svakako ima do čega ćemo i doći nešto kasnije.

Zadržimo se na Džonsu, ono što oduševljava na prvi pogled su zakucavanja i poeni na obruču, a potom se obrati pažnja na blokove koje postavlja – različiti uglovi, različite jačine i različita otvaranja, što Željku Obradoviću daje širok dijapazon opcija u napadu.
 

Videli smo više puta da napravi "livadu" blokovima i ostavi saigračima mnogo prostora za manipulaciju bilo šutem bilo prodorom, a nekada ga i nagrade ali up dodavanjem za atraktivno zakucavanje i taj tip akcija će dizati atmosferu u Areni u sezoni koja nam dolazi.

Džons ume da se kreće bez lopte i to radi veoma dobro što je protivničkim centrima teško da isprate, a pogotovo kod kratkih otvarnja (short roll) kada ume i da podeli pas.

Na skoku je kvalitetno oružje i često vrši pritisak na protivničke centre pa je znao da uhvati i po 3,4 ofanzivna skoka na nekoliko utakmica u nizu.

U odbrani je jako pokretan i agilan, može da preuzima i voli da limitira protivničku tranziciju, a pamtimo i blokadu protiv Albe iz Berlina koja je direktno donela pobedu Efesu u poslednjim sekundama utakmice.

Džons nije dobar šuter, van reketa ni ne uzima šuteve i takođe ima problema sa slobodnim bacanjima. Odbrana na niskom postu mu nije najbolja, zna da primi dosta koševa kada brani izolaciju (bolje se snalazi u drugim situacijama), ali kada se "usidri" i te kako dobro štiti reket.

Da se bolje izrazim, "veličina" mu pravi problem u odbrani jer pored velike snage zna da popusti i napravi brze faulove što ga izbaci iz ritma, pa će Željko Obradović i njegov stručni štab morati da porade na ovom delu.

Dvejn Vašington

Dvejn Vašington je sjajan strelac, pravi primer skorera "bez pamćenja" koji se najbolje snalazi u brzom tempu i visokom ritmu.

Vašington ima fantastične radne navike, nije lenj i požrtvovano igra na obe strane terena. Ono što ga izdvaja od ostalih skorera nije samo sposobnost davanja koševa već i ono što se ne uči – instiknt.

Ima fantastičnu kontrolu lopte, veoma je dobar kada napada u pokretu i šutira iz driblinga, a podjednako dobro pogađa iz prodora i u levu i u desnu stranu što je veliki plus.

U izolacijama je veoma dobar, polu distancu voli kao i šut za tri poena i najbolje momente NBA karijere imao je u dresu Indijana Pejsersa kod trenera Rika Karlajla kada je imao 10 poena po utakmici uz eFG 50% na uzorku od 48 utakmica.
 

Slično će biti u sistemu Partizana kod Željka Obradovića, pa će atleticizam i mirnoća ruke morati da dođu do izražaja, ali da se određene stvari limitraju.

Zašto ovo pričam? Kod ovakvih igrača je identična stvar i plus i minus. On će "ispaliti" veliki broj šuteva, lako se "zapali" i isto tako se lako "ohladi".

Selekcija šuteva je takvim igračima često boljka, jer ih povuče da isprave stvar još jednom, pa još jednom ili ako su pogodili zašto da ne nastave i tako znaju da uđu u kontra ritam ili u idealnoj situaciji da iznesu celu utakmicu na svojim leđima.

U G ligi je Vašington upravo to i radio. Koristio je slobodu i umeće najbolje što je mogao, bio glavni igrač Vestčester Niksa sa preko 20 poena u proseku i tome se crno-beli nadaju u Evroligi.

Za razliku od njegovog oca, nikada nije igrao u Evropi (u NCAA košarci je nastupao za Ohajo Stejt kod Krisa Holtmana koji zna da radi sa bekovima "ispod radara) i trebaće mu malo vremena da se navikne na novi košarkaški sistem.

Ipak, ne plaši se igre u kontaktu i zna da izvuče faul (iako to retko radi), a teško mu je izbiti loptu. Osim što zna da se izbaci ritma, Vašingtona muče šutevi iz mesta (spot up), dok je iz driblinga neuporedivo opasniji.

Sa loptom je jako nepredvidiv (opet, i plus i minus), a kada pokušava da "glumi" plejmejkera često zna da pretera i da proda posed što ga je i koštalo NBA ugovora u Finiksu, a takođe je minus bio i odbrana od lopte gde zna da se pogubi i da mu igrač pobegne.

Sve u svemu, radi se o veoma kvalitetnom igraču koji će vrlo verovatno imati najviše poena u rukama u celom timu i od čije forme će dosta toga zavisiti u napadu crno-belih.

Brendon Dejvis


Dejvis je pojačanje Partizana na centru koje dolazi iz Valensije, španskog tima koji je ostao bez Evrolige ove sezone.

Brendon je iskusan igrač, ima 33 godine i u Evropi igra već deset godina, a od NBA iskustva ima Filadelfiju Seventisikserse i Bruklin Netse u ne baš najboljim sezonama.

Radi se o centru koji može da bude i krilni centar (pogotovo je u Valensiji dosta šutirao spolja), a svojevremeno je na BYU studirao sa Džimerom Fredetom i zbog vanbračnih seksualnih odnosa bio izbačen sa fakulteta.
 

Profimedia/Imago/Pascu Mendez

Dejvis je visok, brz i pokretan za centra, zna da se snađe na niskom postu veoma dobro i ono što je takođe bitno zna da igra u paru sa još jednim centrom, a zna da igra i kada je jedini visoki igrač na parketu.

Šut mu je veliki plus, selekcija zna da bude upitna, ali sa visokog posta i generalno centralnih pozicija pogađa u visokom procentu kroz celu karijeru, dok su ga mučili korneri i pogotovo ta polu distanca, takozvani skraćeni korner gde nikako nije mogao da profitira.

Iako ne postavlja najbolje blokove (za razliku od Tajrika Džonsa, koji je tu fantastičan) Dejvis iz pikenpopa i kratkih otvaranja pogađa u visokim procentima i težak je za čuvanje, baš kao i na niskom postu pa kombinacija ova dva donese veliki broj poena.
 

Muče ga blokovi generalno, slabo brani u pikenrolu, pogotovo se izdvaja koliko je spor u vraćanju posle iskakanja i to je bila jedna od najvećih boljki Partizana u sezoni 2023/24 pa smo videli koliko timovi lako kažnjavaju spora vraćanja i otvoren prostor.

Nije sjajan na skoku, loše brani obruč i generalno je tanak u defanzivi, dok u napadu ima gotovo sve – dakle, pravi kontrast na centarskoj poziciji i dva potpuno različita igrača koje će stručni štab Partizana morati da uklopi.

Ipak, radi se o poznatom i pouzdanom igraču koji dugi niz godina igra na visokom nivou.

Karlik Džons

Reprezentativac Južnog Sudana je pažnju na sebe skrenuo na pripremnim utakmicama pred Olimpijske igre, kada je imao tripl-dabl protiv Sjedinjenih Američkih Država i umalo doneo senzacionalnu pobedu svom nacionalnom timu.

Postojala je šansa da ga Partizan izgubi i da on završi u NBA ligi, ali nije dobio garantovani ugovor i spreman je za izazove u beogradskoj ekipi.

Karlik Džons je bivši student univerziteta Lujvil u periodu kada je Kris Mek nasledio ekipu od Rika Pitina nakon čuvenog skandala i imao je dobru sezonu i nakon što nije bio draftovan, ostao je bez prave prilike u NBA i uglavnom igrao razvojnu ligu.

Za najjaču ligu sveta je nekako previše sitan (isti problem koji je imao Pejton Siva desetak godina ranije) jer je visok 185cm i težak oko 80kg.

G ligu je igrao na izuzetno visokom nivou i bio MVP u dresu Vindi Siti Bulsa, razvojnom timu Čikaga, a na Svetskom prvenstvu u Manili 2023. godine je bio najbolji asistent turnira.

Spomenuo sam gore da je za ovu ekipu bio neophodan pikenrol igrač zbog svih karakteristika Partizanovih centara, ali i šutera kojima je potreban igrač koji zna da podeli pas.

Karlik ima jako dobru kontrolu lopte, zna da napravi prostor driblinzima i da zbuni protivničke defanzivce i voli da napada licem pa prodorom donosi dosta poena.

Manipulacija tempa je veština koja se u modernoj košarci sve manje viđa, a Karlik Džons to poseduje i jedan mu je od najvećih pluseva.

Ponekad sa loptom podseća na Džeremija Klarksona ili Kevina Pantera, jer iz driblinga sjajno čita prostor i šutira sa polu distance, pouzdan je sa linije za slobodna bacanja i voli da šutira kada se utakmica lomi, pa je često i dobijao loptu u završnim momentima i pogađao, pa zarađivao poverenje ekipe.

U tranziciji se sjajno snalazi, veoma je kreativan pa iz trka zna da podeli pas u pravom trenutku i uposli igrača koji je u najboljoj poziciji za postizanje poena.

Šut može da ga muči, selekcija pogotovo i koliko god bio efektivan kada šutira iz driblinga toliko slabo šutira iz mesta.

Odbrana mu nije jača strana zbog toga što je nizak i lagan, ali ne treba se previše opuštati jer ume i voli da iščačka loptu protivničkim bekovima.

U pikenrolu često zapinje u bloku i ostane "zakucan" za centra, što je nekako i logično za igrača njegovih fizičkih karakteristika.

Kontakta se ne plaši, ali tako najčešće promašuje na prodoru pa će i njemu trebati malo vremena da se aklimatizuje na evropsku košarku i za razliku od recimo Vašingtona ima iskustva u FIBA košarci što će tu tranziciju dosta olakšati

Isak Bonga

Reprezentativac Nemačke i bivši igrač Bajerna iz Minhena je jako interesantno pojačanje zbog svega što donosi ekipama za koje nastupa.

Bonga pokriva pozicije niskog krila i krilnog centra, visok je 203cm i težak 82kg i u NBA ligi je igrao za Los Anđeles Lejkerse, Vašington Vizardse i Toronto Reptorse sa povremenim izletima u razvojnu ligu gde je pokazivao da je talentovaniji od tog nivoa košarke.

Odlikuje ga veoma dobra odbrana, jako je teško poentirati preko njega u izolacijama i u zonskoj odbrani je često plus jer može da pokrije dobar deo terena.
 

Profimedia/Andreas Gora/dpa

Ima brze noge, sjajno čita igru i pomaže, a u tranziciji može da izblokira neopreznog igrača i ima jako dobre instikte pa može da ukrade loptu na preuzimanjima, ali i da izvrši pritisak što je za odbrane u trouglu (next, tripple switch itd) izuzetno korisno i veliki plus.

U napadu nema mnogo toga što može da doprinese, šut mu je slab i jedino pogađa iz mesta, a idealno iz kornera i ume da poentira na obruču u određenim situacijama i takođe se dobro snalazi u tranziciji.

Voli da igra sa loptom u rukama, u prenosu je izuzetno siguran i za njega su se često crtale akcije kada izlazi iz duplih blokova, kao i onaj lažni španski pikenrol što smo znali da vidimo u Partizanu dok je Dante Egzum bio plejmejker pa ne treba čuditi ukoliko Željko Obradović i za njega bude imao ovakve akcije.
 

Manjka mu eksplozivnosti, što i rezultuje u nešto manjem broju poena iz situacija iz kojih bi se na prodoru očekivali poeni, ali protrčava veoma dobro i čita rupe u protivničkoj odbrani.

Isak Bonga dolazi iz fudbalske porodice i njegov stariji brat Tarsis već duže vreme igra u Nemačkoj.


Sterling Braun

Američki košarkaš koncepcijski gledano dolazi kao zamena za Džejmsa Nanelija, pokriva pozicije dva i tri i visok je 196cm, a težak 99kg.

Studirao je na SMU u Teksasu, a kao 46. pik završio u Milvoki Baksima (trejdovan iz Filadelfije) i potom igrao za Hjuston Roketse, Toronto Reptorse i Los Anđeles Lejkerse.

Iako u Hjustonu nije uhvatio Nanelija, jeste Bruna Kabokla i Rodionsa Kuruksa, igrače koji su nosili dres Partizana.
 

Što se njegovih igračkih karakteristika tiče, voli da koristi to što je masivan, u prodorima lakše napadne obruč i postiže koševe na taj način jer uglavnom defanzivci nisu dovoljno snažni da to isprate.

Kada jesu, udara u zid i ima nešto lošije procente. Ima dobru kontrolu lopte i lako napravi prostor, pa uz snagu koju poseduje zna kako da dobije poziciju za završnicu na obruču.

Odličan je u tranziciji, kao i u utrčavanjima sa krila, ali nikako nije dobar u izolacijama što su mu u NBA ligi najviše zamerali.

Iz finte šuta takođe dobija prostor koji koristi za prodor, a da biste to učinili prethodno morate da pogodite šuteve – upravo je to Sterlingova najjača strana, šut.

Samopouzdanje mu se brzo ulije i teško ga je zaustaviti kada počne da pogađa, a precizan je kako iz mesta tako i iz driblinga.

Bolje mu ide iz izgrađenih pozicija kada od plejmejkera dobija loptu pravo u ruke, ali to u Albi nije bio čest slučaj pa se mučio sa procentima, dok je u NBA ligi (posebno u Hjustonu) to radio veoma dobro.

Braun je loš timski defanzivac, ali u 1 na 1 odbranama zna da bude jako dobar i nije idealno napadati ga tako, ali ga je lako uhvatiti na pogrešnoj nozi i eliminisati kao defanzivca.

Poput Karlika Džonsa i Brendona Dejvisa zna da bude minus u timskim defanzivnim zadacima, ali je interesantno da je u pik igri dosta bolje branio prodore u levu nego u desnu stranu.

Kod uručenja je znao da izgubi igrača, kao i generalno kada prati čoveka koji se kreće kroz blokove što bi za neke "box and one" odbrane ili "lock and trail" bio minus, ali to je sada već taktički problem.

Sve u svemu, Sterling Braun je krupan bek sa dobrim šutem i solidnim fizičkim karakteristikama koji se istakao kao najbolji igrač Albe uz Johanesa Timana.

Ajzea Majk

Ajzea Majk je najmanje poznat ovdašnjoj javnosti, a ovaj krilni centar iza sebe ima veoma dobru sezonu u dresu Burga u Evrokupu i šampionatu Francuske.

Godinu dana posle Sterlinga Brauna je došao na SMU tako da su se mimoišli... Ajzea Majk je krilni centar prevashodno, iako pokriva poziciju niskog krila takođe.

Nešto je sitniji za četvorku, pošto je visok 203cm i težak 98kg (slične fizičke predispozicije kao Sterling Braun koji je bek, samo je Majk dosta skočniji).

Majk je izuzetan atleta, strašno je brz i skočan i poput Tajrika Džonsa poseduje sjajnu energiju i zna da podigne "temperaturu" na terenu pa se u tim situacijama jako dobro snalazi.

Utrčava sa svih strana i jako je težak za čuvanje, pritom na obruču završava u visokim procentima i neretko su njegovi čuvari završavali na posteru.

Slobodna bacanja je izvodio sasvim korektno u Burgu, a na istu su ga često slali kada bi čuvare napao licem pa je imao takozvane 2+1 situacije.

Za krilnog centra ima fantastičnu kontrolu lopte, zna da se spusti u nizak dribling i izbaci čuvara iz balansa radi lakšeg obilaženja.

Iz mesta šutira skroz korektno, ali na te šuteve se ne treba previše oslanjati jer mu nisu jača strana, a uglavnom pogađa trojke iz kornera.

Fizički je često inferiorniji što mu oduzima sposobnost da napadača brani sa niskog posta, ali je na skoku izuzetno borben uprkos tom nedostatku.

Nije posebno dobar defanzivac, ali nije ni minus u defanzivnim zadacima i pošto je jako nesebičan znao je da bude vrlo koristan na obe strane terena.

Jasno je da je limitiran fizičkim predispozicijama, ali borbenošću sve to nadoknađuje. To se jasno može videti kod statističkog parametra ukradenih lopti.

Ume da preuzima i odličan je u tim defanzivnim sistemima, pa iako se nekada izgubi u zoni kod odbrane čovek na čoveka bude jako koristan.

Odbija lopte na liniji dodavanja, ne ide samo na ukradene što je takođe plus, ali ukoliko ispadne iz igre u tom segmentu nema dovoljno snage da isparira pa pravi veliki broj faulova i tako samog sebe šalje na klupu.

Prošle sezone je bio u idealnoj petorci Evrokupa i skrenuo na sebe pažnju evroligaških ekipa, pa je završio u Partizanu gde se njegova uloga jasno vidi.

Aleksej Pokuševski

Aleksej Pokuševski je pred sam početak priprema potpisao ugovor sa Partizanom nakon što je napustio NBA ligu i odlučio da se vrati u Evropu.

Pokuševski je rođen u Beogradu, živeo u Novom Sadu i kao tinejdžer otišao u Atinu kako bi igrao za Olimpijakos odakle potom odlazi u NBA gde je bio draftovan od strane Minesote sa 17. pozicije i odmah poslat u Oklahomu gde je igrao 4 godine.

Debatovali su košarkaški stručnjaci iz SAD koliko Pokuševski može da donese Oklahomi, divili su se njegovom talentu i bili razočarani što nikada nije ispunio njihova očekivanja i svoj puni potencijal.
 

Profimedia

Visok je 213cm i težak 95kg, pokriva obe krilne pozicije i u NBA ligi je povremeno pokrivao i poziciju centra, dok je u mlađim kategorijama bio i plejmejker i bek.

Za krilnog igrača poseduje veoma dobar pregled igre i kontrolu lopte, ali je delovalo da se muči na "velikoj sceni" i da mu je NBA liga isuviše brza.

Bilo je dana kada je igrao u startnoj postavi, kada je pokazivao veoma dobre partije i igrao na maltene svakoj poziciji na terenu, što je ujedno i plus i minus.

Nakon 25 utakmica je doživeo povredu stopala i tada mu je "isečena" najbolja forma karijere i od te 2023. godine nije mogao da se vrati na pravi put.
 

Pokuševski je još jedan igrač sa kojim Partizan rizikuje, ali se ipak radi o mladom košarkašu sa NBA iskustvom i solidnim potencijalom koji se u "drive and kick" ofanzivni sistem lako uklapa.

Iako nije "snajper", može da bude dobar šuter i to pogotovo iz mesta (spot ap situacije), slobodna bacanja pogađa u visokom procentu, a i izuzetno je inteligentan košarkaš.

Lako može biti iskorišćen kao sekundarni plejmejker, može da kreira iz pikenrola i sa loptom i kao rol igrač, pogotovo zna da bude opasan iz kratkih otvaranja gde može da napada obruč, šutira i asistira.

Vidi se da je školovan igrač, prisutan je na defanzivnom skoku i dobro čita tranziciju, ali slabo kada se bori za ofanzivne skokove.

Mršaviji je i fizički inferiorniji od klasičnih četvorki, nije eksplozivan i slabije igra u kontaktu što su mu u NBA ligi najviše zamerali.

Često se kocka u odbrani i zna da ispadne na liniji dodavanja, ali odbrana i nije njegovo glavno oružje kada je na parketu.


Arijan Lakić

Arijan Lakić je tip onog pravog kombo beka koga odlikuje šut za tri poena, solidna odbrana i pregled igre, visok je 198cm i težak 95kg.

U ABA ligi nastupa već duže vreme i zbog svoje borbenosti je bio jedan od miljenika navijača Zadra iako je Srbin koji je igrao u Hrvatskoj.

Lakić je posebno opasan u "spot up" situacijama, što je naučio kroz mlađe kategorije gde je često igrao na poziciji dva i takođe je bitno što se ne plaši velikih momenata i često je u Zadru kod njega bila lopta u krucijalnim momentima.

Ipak, treba istaći da Lakić nije neverovatan šuter i da je kroz karijeru imao slabije procente, ali je i to počeo da popravlja.

Inteligentan je igrač, zna kako da se kreće u tranziciji i da se namesti na pozicije koje mu odgovaraju za lake poene, često vidi ko je u boljoj poziciji od njega i voljan je da podeli pas.

Kao i Sterling Braun, krupniji je za svoju poziciju i zbog toga ga je bilo teško braniti, ali treba istaći da iz driblinga nije posebno dobar šuter.

Zna da postavi napad, šuteri ga vole jer lopta stiže tačno tamo gde vole, a i u pikenrol igri zna da podeli pas centrima u reket i retko kada gubi loptu.
 

ABA liga/Dragana Stjepanović

Solidan je i defanzivac, pogotovo 1 na 1 odbrana gde ga je teško obići, ali treba biti iskren i napomenuti da do sada nije igrao na nivou košarke kakva je Evroliga.

Interesantno je da je profesionalnu karijeru počeo u Crvenoj zvezdi, ali mu je karijeru isekla povreda leđa zbog koje je 15 meseci morao da pauzira.

Arijan je bio član šampionske u18 generacije Srbije, kada su u Letoniji osvojili zlato, a tada je igrao i Filip Petrušev, Uroš Trifunović, Marko Pecarski, Dalibor Ilić, Luka Cerovina...
 

Mario Nakić

Sin Ive Nakića, čoveka koji je sa Partizanom 1992. godine osvojio Evroligu i igrač koji je otišao iz Zemuna u Real Madrid kao veoma mlad važeći za velikog talenta.

Visok je 202cm i težak 99kg, nešto je manjeg raspona ruku, a pokriva poziciju krila i osim Reala je igrao za Ostende, Andoru i Igokeu.

Ima veoma dobru kontrolu lopte, zbog čega lako kažnjava mismeč situacije pogotovo protiv viših igrača, a odlično čita tranziciju i može da se snađe na obruču.
 

Starsport

Sa niskog posta može da bude dobar sekundarni plejmejker, a prisutan je i na ofanzivnom skoku s vremena na vreme. Iz mesta šutira bolje nego iz driblinga, a posebno voli desni korner i ume da pogodi kada treba.

Nekako ga vidim u sličnoj ulozi koja je bila namenjena Mateušu Ponitki ili Janisu Papapetruu, ali je realnije da ima više minuta u ABA ligi nego u Evroligi, baš kao i Arijan Lakić.

Dobro čita igru, utrčava, vidi se da je na vreme naučio osnove košarke, posebno kod sjajnog rada nogu i pomenutih prodora i sve to izgleda školski, što bi se reklo.

Za sistem Željka Obradovića su ovakvi igrači potrebni jer ne troše mnogo lopti, ne gube posede, a mnogo se trude i imaju sjajnu radnu etiku.

 

Što se tiče Mitra Bošnjakovića i Alekse Dimitrijevića, nije previše realno očekivati da se oni nađu sa nekim minutima u prvom timu već da će se kaliti i povremeno dobijati šansu.

Ostali, već predstavljeni igrači Partizana u ovom tekstu, i te kako će imati bitnu ulogu u sezoni koja dolazi.

Partizan čekaju pripremni turniri na Siciliji i u Atini gde će imati veoma zanimljive i raznovrsne protivnike, a još će interesantnije biti šta je Željko Obradović zamislio za ovu ekipu.

Ko će biti startni centar? Ko će biti glavni poenter? Kod koga će ići lopta kada se bude lomilo? Kako će izgledati ofanzivni, a kako defanzivni sistem?

Sve su ovo pitanja na koje samo Želimir Obradović i njegov stručni štab mogu da daju odgovor, a verovatno će i njima biti potrebno malo vremena kako bi se upoznali sa svim oružjem kojim raspolažu.

Nekakva ideja se nazire već sada, ali je za takve procene isuviše rano.

Stefan Nikolić