Prisetio se i kako je počela njegova ljubav prema Partizanu.
"Kića je mene doveo u Partizan, te godine je bio Moka Slavnić trener, insistirao da ja dođem. Kićan naš je bio idol, ja to pamtim ’73 kad je sa 20 godina igrao za reprezentaciju na EP u Barseloni, gde je bio među najboljim igračima, tu kreće i moja ljubav prema košarci, kad imate čoveka iz svog grada. Došao sam u Partizan, proveo sedam godina kao igrač, Kićan je bio najbitniji u odluci da mi ponudi da budem trener Partizana. Ja sam iz patika postao trener Partizana, ta ljubav je tad počela, ogromna ljubav koja nikad nije prestala i sve je veća", kaže on.
Dve godine je bio trener, a prve su osvojili sve tri titule.
"Nisam hteo da idem nigde, ostao sam drugu godinu, desilo se da nisam primio nijednu platu. Radio sam besplatno, s tim što smo u prethodnom periodu dobili premije za sve tri titule, ja sam tražio da se isplate igrači, moj stručni štab, a na mene kad dođe red. Nikad red nije došao na mene. Te druge godine sam radio besplatno. Kad sam kod Kićana otišao, rekao sam da imam ponudu iz inostranstva i pitao šta ćemo da radimo. On kaže – od čega ćeš da živiš ti, doviđenja, prijatno. Otišao sam, da bih se posle određenog vremena vratio u Beograd i kupio opremu Partizanu, da se na neki način još više odužim Partizanu", kaže Obradović.
Slična situacija desila se, otkrio je, i prve godine kada se vratio u Partizan.
"Igrali smo Evrokup i ispali veoma rano od ekipe Burse. Prošlo je desetak dana, ja sam pozvao predsednika kluba i rekao mu da od ovog trenutka do kraja sezone nema obaveze prema meni. To je moja pomoć klubu. To je ono što ja osećam prema Partizanu, ja ću uvek to da osećam", kaže.
Komentari 21
Pogledaj komentare Pošalji komentar