Genocid u Ruandi, izbeglice u Belgiji, pa slava u Njujorku – ko je novi igrač Partizana?

Košarkaškim svetom je "odjeknula" vest da će Frenk Nilikina od sezone 2024/25 nositi dres beogradskog Partizana, a već smo ga malo i približili publici u analizi pojačanja:
 

• Dve "bombe" u jednom danu – da li je Partizan pogodio?

A sada, pozabavićemo se više njegovom životnom pričom koja je zaista fascinantna. Ono što manje-više svi znaju je da je Fil Džekson baš želeo da dovede Frenka Nilikinu u Njujork Nikse i birao ga sa 8. pozicije 2017. godine.

Fil Džekson je jedan od najboljih trenera svih vremena (neko će reći i najbolji) i neko ko je do savršenstva doveo napad i odbranu u sistemu trougla, što je sistem koji je znao da koristi i Željko Obradović.

Džekson je imao određenu viziju za Nilikinu, ali se najviše zbog Frenkovog zdravlja to nije ostvarilo. Njegova glavna stavka je odbrana, a znao je bez ikakvih problema da zaključa bekove poput Devina Bukera, Dejma Lilarda, pa i one više igrače poput Durenta, Lebrona, pa i Entonija Edvardsa.

Retko kada se desi da igrač ovakvih sposobnosti dolazi u Evropu, ali okolnosti su takve da je Partizan iskoristio veliku šansu koja mu se ukazala i doveo Nilikinu.

On je profesionalnu košarku počeo da igra već sa 16 godina kada ga je selektor Vensan Kole uvrstio u prvi tim koji su tada činili i Rodrig Buboa, Mardi Kolins, Romeo Trevis, Kajl Vims, Pol Lakomb...

Profimedia

Pre nego što se dotaknemo ovoga uopšte pogledaćemo njegovu životnu priču malo bolje jer je on rođen u belgijskom gradu Ikselsu gde su njegovi roditelji izbegli iz Ruande.

Majka mu se zove Žaklina Mukarugema, a očevo ime je Faust Nilikina i otkako su pobegli od krvavog građanskog rata matičnu zemlju nisu posetili, ali želja definitivno postoji.

Baš tih godina kada su Frenkovi roditelji pobegli iz Ruande u velikom masakru, genocidu, pobijeno je između 800.000 i 1.000.000 ljudi uglavnom naroda Tutsa, a izbeglo je malo preko milion ljudi.

Na kraju je Patriotski front Ruande, čiji su pripadnici uglavnom bili Tutsi, a predvodio ih Pol Kagame, odneo pobedu, ali se mnoge porodice nikada nisu vratile.

Frenk ima dva starija brata Iva i Brajsa i obojica su rođena u Ruandi i zajedno sa roditeljima pobegli u Belgriju gde su preko Ikselsa gde se 1998. godine Frenk i rodio otišli u Brisel.

Iv i Brajs su bili jako mali i slabo se sećaju perioda života iz Ruande, ali je svima bilo jasno da moraju da idu kako bi imali šansu za život.

"Zbog toga smo i ostali živi, držali smo se kao porodica. I dalje se trudimo i želimo da budemo što bolji. Mi znamo ko smo i odakle dolazimo i moramo da se privikavamo na svaku situaciju i svaku prepreku. To smo naučili iz prethodnih situacija", objasnio je Frenkov stariji (srednji) brat Brajs.
 

Profimedia

Iv je najstariji od braće Nilikina i on se seća da su njihovi roditelji imali po dva posla, ali da su i dalje dosta zavisili od donacija sa strane.

"Sećam se koliko smo se mučili i koliko su naši roditelji morali da rade, a sećam se i Frenka koji sa tri godine ne ispušta košarkašku loptu iz ruke", rekao je Iv.

Bilo je teško živeti u Briselu pa se porodica Nilikina preselila u Francusku i nastanila u Strazburu gde su Iv, Brajs i Frenk veoma često igrali košarku po starom sistemu "nema krvi, nema faula".

"Nikada ga nismo puštali da pobedi, svaki koš je morao da zaradi i svaku odbranu da igra maksimalno da bi imao neku šansu. Pogledajte ga sada, uvek se trudi, uvek spreman da odigra vrhunsku odbranu. Kao i naši roditelji, pokazali smo mu koliko je naporan rad važan i koliko mora da se trudi na terenu, a primer iz života je video od roditelja. Bili smo strogi prema njemu, veoma čvrsti, nismo mu dali da bude mekan i naučio je da sve mora da se zaradi. Ipak, roditelji nisu dali da se škola zapostavi zbog košarke, majka pogotovo", pričao je Iv Nilikina.

On je sada hirurg dok se Brajs bavi fizioterapeutskim poslom. Svi su taletnovani za muziku, pa je Nilikina učio da svira klavir i bio solidan u tome...
 

Profimedia

Kada je prvi put bio u Njujorku, pred NBA draft, uživao je u pejzažu i posebno se oduševio Menhetnom gde je pogledom tražio zgradu u kojoj je snimana njegova omiljena serija "Prijatelji".

Ipak, glavno oduševljenje je imao kada je pored njega u Barklejz centru prošao niko drugi do Majkl Džordan i kada ga je upitao koji je njegov recept za uspeh, Džordan mu je odgovorio:

"Moraš da pokažeš da voliš košarku. Ne možeš da budeš veliki igrač ako ne voliš košarku. Kada joj pokažeš koliko je voliš i da je to više od svega na svetu moraćeš da se žrtvuješ. Moraćeš da ustaješ rano, da uradiš ono što niko neće da bi bio najbolji. Od ljubavi sve počinje", objasnio mu je Džordan.

Ljubav je i bila tu.

"Moja braća i ja smo često igrali grubu košarku i stalno govorili gluposti jedan drugom. Mnogo sam voleo košarku, ne umem ni da objasnim zašto, ali je oduvek bilo tako. Iv, Brajs i ja smo noću bili budni čak i kad nam je majka branila da to radimo. Ona je radila kao medicinska sestra pa smo imali prilike da ostanemo budni kada ona ode da radi", prisetio se Nilikina.

U svom tekstu za "Playerstribune" Nilikina se posebno osvrnuo na vreme provedeno u Strazburu i njihovim mlađim kategorijama gde je sa 15 godina pokazao raskošan talenat, a već sa 16 igrao u prvom timu.

Majka Žaklina je mogla da napusti drugi posao kada je Frenk počeo da zarađuje od košarke, a cilj je bio da niko ne brine o novcu kada on postane poznat košarkaš.

Daleko od toga da je sve išlo kao po loju. Mnogi su te 2017. godine pljuvali Fila Džeksona zbog toga što je izabrao Nilikinu umesto Malika Monka, Donovana Mičela, Bema Adebaja (koji je imao treninge i razgovore sa Petom Rajlijem i vladala obostrana želja da ode u Majami što se i desilo).

Kako vidite na fotografiji iznad, te noći kada je Nilikina bio draftovan veće su mu šanse davali da mu NBA karijera propadne nego da dođe do Ol Star nivoa.

Samo on i njegova porodica znaju kako je izgledalo pobeći iz masakrom uništene Ruande, kako je bilo gladovati i mučiti se u Belgiji, pobeći u Francusku i mučiti se dok ne dođete do određenog nivoa.

Velika želja i borba Frenka Nilikine krasila ga je tokom čitave karijere pa treba podsetiti kako je čuvao Lebrona Džejmsa koji ubacuje 2 od 5 šuteva preko Nilikine, a novi igrač Partizana utakmicu završi sa 6 ukradenih lopti.

Kako je samo čuvao Luku Dončića kada su Niksi igrali prvi meč protiv Dalas Maveriksa, kako su počeli da menjaju mišljenje o njemu kada je dabl-dabl učinkom od 20 poena i 10 asistencija srušio Vola, Bila i Vašington Vizardse.




Bio je okrivljen za mnoge stvari u Niksima kada je trebalo i kada nije, a Dejvid Fizdejl je odbijao da ga ubaci u igru na Božić kada mu je majka stigla iz Francuske samo da bi ga gledala na toj utakmici i imala mesta pored klupe.

Svetla Njujorka sijaju veoma sjajno, ali jednostavno su te godine bile veoma teške i za navijače, klub, igrače, trenere, vlasnike, menadžment.

Nikome nije išlo kako treba, očekivanja su bila nerealna i često pogrešna i Nilikina je u periodu od 2017. do 2021. godine igrao za Nikse da bi kao slobodan igrač otišao u Dalas.

Iako u Maveriksima nije imao ključnu ulogu, iako je u prvoj sezoni imao 58, a u drugoj 47 odigranih utakmica, kada god je bio na terenu bio je zadužen za čuvanje najboljeg protivničkog igrača.

Za Hornetse je odigrao poslednji meč u NBA ligi, tačnije samo 5 susreta pre nove povrede i od febuara je ostao bez ugovora i od tada nije imao ponudu.

Videćemo kako će se snaći u crno-belom timu i koliko će njegova sjajna odbrana značiti Partizanu, ali i publici u "krcatoj" Areni već ove jeseni...

Stefan Nikolić