Dejvid Rivers je živa legenda evropske košarke i čovek koji je u Olimpijakosu beležio verovatno i najbolje partije svoje karijere i obeležio jedan period Evrolige.
Riversa su draftovali Los Anđeles Lejkersi 1988. godine kada su imali pravo na 25. pika prve runde kada je dolazio sa univerziteta Notr Dejm i čak je bio u timu za reprezentaciju SAD na Olimpijskim igrama u Seulu, ali nije prošao poslednju "seču" selekcije.
Igrao je sa Medžikom Džonsonom i Karimom u Lejkersima, bio je uz Denija Meninga i Rona Harpera kod Eldžina Bejlora u Klipersima, ali je najbolje dane imao u Evropi.
U razgovoru za Basketnews se dotakao brojnih tema, a kada su ga pitali ko mu se u modernoj ligi najviše dopada rekao je:
"Kajl Hajns i Điđi Datome. Tihi momci, a veliki igrači koji samo izađu i urade posao na vrhunskom nivou. Takav je bio i Džejms Vorti, njega statistika nije zanimala. Karim je bio takođe takav, samo ga je zanimalo da bude superioran na terenu i zbog toga ga je Pet Rajli naveo kao lidera i često isticao kao primer. Kada bolje razmislim, sve se svodilo na to ko je bolji igrač i ko može da uradi više stvari pa smo s razlogom imali tuče na treninzima", kaže Rivers.
Njegova statistika u NBA ligi nije bila impresivna, svega 4 poena u proseku i zato mnogi kažu da je razočarao na najvećoj košarkaškoj sceni...
"Sve je to relativno i zavisi kako ko gleda. Mnogi ne razumeju koliko je NBA zapravo politička platforma i mislim da danas ljudi mnogo više toga kapiraju. Mislim da nisam razočarao, ali sam igrao iza ljudi kao što je Medžik Džonson, dakle živa legenda košarke i jedan od najboljih svih vremena. Pogledajte Peta Rajlija, on nije želeo da se bavi rukijima i klincima kao što sam bio ja. Popričajte sa Rajlijem, popričajte sa bilo kojim trenerom koji me je trenirao i reći će vam isto ovo", smatra nekadašnji sjajni strelac.
Igrao je u Francuskoj jednu sezonu pa je usledio gore pomenuti transfer u grčki Olimpijakos.
"Bio sam prijatno iznenađen i uživao sam u energiji u svemu što navijači donose. Znao sam da su oni malo ekstremniji, ali sve je to iz ljubavi prema košarci. Bilo da navijate za Olimpijakos, Panatinaikos, Aris...Svejedno. Ljudi tamo vole košarku, ali su mi navijači Olimpijakosa baš unikatni.U mojoj prvoj godini smo osvojili titulu i kup u Grčkoj, ali u Evroligi nismo uspeli da se borimo za titulu i tada se moglo čuti da ja baš i nisam pravi igrač za Olimpijakos ukoliko žele da budu šampioni Evrolige. Tokom mog prvog intervjua kao člana Olimpijakosa rekao sam da sam došao da pobeđujem i osvajam titule, a takav mentalitet se brzo i lako proširio među saigračima", prisetio se Rivers.
Kada su 1996. godine doživeli dva bolna poraza od Cibone i Estudijantesa, Dejvid Rivers je šokirao javnost.
"Rekao sam da ćemo osvojiti Evroligu i svi su me čudno gledali. Znao sam koliko smo radili i koliko smo se trudili, znao sam da smo sjajan tim i znao sam da se nisam kockao sa tom izjavom. Bio sam 1000% siguran u svoje reči. Tako sam ja to video"
Nekada su navijači Olimpijakosa i Panatinaikosa u istoj hali gledali utakmicu, ali to danas nije slučaj.
"Sve je otišlo predaleko. Kad sam ja igrao imali smo navijače oba tima u hali, ali su bili razdvojeni i policija je bila pristuna. To je tada bilo dovoljno. Danas, ljudi preteruju i sjajno je što želite da podržavate svoj tim, ali radite to u granicama. Danas se sve svelo na nasilje i to nije prihvatljivo. Ne sme da bude priče o tome ko je počeo, ako si uključen u to snosiš deo krivice jer svaka strana ima opciju da bude veći čovek i odšeta od toga. Nije bitno za koga navijaš, ako si prešao granicu to nije u redu"
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar