Grci i Turci okupiraju Berlin – ali mogu li da svrgnu "kralja"?

Ove godine domaćin najbolje četiri ekipe u Evropi će biti Berlin.

Prethodno je Nemačka prestonica bila domaćin fajnal-fora još dva puta. Prvi put je to bilo 2009. godine, kada je ekipa Panatinaikosa predvođena Željkom Obradovićem došla do nove titule prvaka Evrope. Tada su u finalu bili bolji od CSKA. 

Posle toga na novo domaćinstvo Berlina čekalo se sedam godina, kada je opet Željko Obradović mogao da dođe do titule, ali je u finalu zaustavljen od njegovog kuma Dimitrisa Itudisa, koji je doneo ekipi CSKA prvu titulu u Evroligi. 

Osam godina posle toga evo opet prestonice Nemačke koja će ugostiti četiri najbolje ekipe Evrolige, koje će se u sada Uber areni (bivša Mercedes-Benz) boriti za pehar namenjen najboljem klubu u Evropi. I sastav je fenomanalan. 

Za titulu će se ove godine boriti Real Madrid, Olimpijakos, Panantinaikos i Fenerbahče. 

Kada kažemo fenomenalan sastav tu pre svega mislimo na ove dve grčke i jednu tursku ekipu, koje imaju veliku navijačku bazu, i za očekivati je da Berlin u naredna tri dana bude preplavljen turistima iz ove dve zemlje.

Sa druge strane ovo će biti izazov za berlinsku policiju i sve radnike obezbeđenja, da na ovom fajnal-foru sve prođe bez incidenata, jer je dobro poznato koliko se ne vole i kakvi su rivali Panatinaikos i Olimpijakos, a tu je još i Fenerbahče, koji će prema najavama imati najveću podršku u hali, jer u Nemačkoj živi veliki broj turskih državljana. 

Kada smo kod incidenata, jedan se već dogodio i to na samom početku ovog spektakla. 

Naime pri dolasku košarkaša Panatinaikosa u hotel, nekolicina pristalica Fenerbahčea je skandirala Erginu Atamanu, a turski trener je naravno morao da im uzvrati i tako je malo falilo da dođe do nekih ozbiljnijih dešavanja. Srećom se sve završilo na verbalnim sukobima, ali je ovo dobra opomena za organizatore da moraju obratiti pažnju na ovakve stvari. 

Kada smo kod navijača Fenerbahčea, oni su kao što smo rekli najbrojniji na ovom fajnal-foru, a za svoju ekipu su pripremili velelepan doček. 

Oni su svoje košarkaše pratili od aerodroma do hotela, uz veliki broj baklji i pesama koje su sigurno podigle moral i samopouzdanje ekipi Šarunasa Jasikevičijusa, koja se u polufinalu sastaje sa Panatinaikosom. 

Malo pre je bilo priče oko posete na utakmicama fajnal-fora Evrolige. Očekuje se da bi ovaj mogao biti jedan od najposećenijih, a taj rekord do sada drži Atina iz 2007. godine, koja je za četiri utakmice ukupno ugostila preko 70 hiljada navijača u OAKA areni. 

U vrhu ovog parametra je i Beograd koji je bio domaćin u dva navrata, a iz 2018. godine je bio bolji što se tiče posećenosti.

Inače prestonica Srbije je u užem krugu kandidata da sledeće sezone bude domaćin ovog turnira, što bi bila odlična stvar ne samo za grad i zemlju, nego i za Partizan i Crvenu zvezdu, koji ako budu učesnici Evrolige u narednoj sezoni će imati dodatni motiv zbog toga. 

Da sad prebacimo na košarkaška dešavanja. 

Već smo rekli ko su učesnici ovog fajnal-fora. U Berlinu će se Real Madrid boriti za svoju 12. titulu u Evroligi, po tome su najuspešniji, od ostalih ekipa Panatinaikos ih ima šest, Olimpijakos pet, dok Fenerbahčea se u svojoj istoriji samo jednom okitio titulom prvaka Evrope (2017).

Atmanova magija protiv Šarasove discipline

U prvom polufinalu će se sastati ekipe Panatinaikosa i Fenerbahčea. 

Ovo će biti jedan sjajan okršaj kako na terenu, tako i na tribinama koje će sigurno biti prepune, kako navijačima Fenera tako i PAO. 

Panatinakos je u ovu sezonu ušao sa potpuno rekonstuisanim timom. Na trenersko mesto je stigao Ergin Ataman, došla su velika pojačanja i od ove sezone navijači imaju velika očekivanja. 

PAO je posle 12 godina otišao na fajnal-for, poslednji put kada su se našli među četiri najbolje ekipe u Evropi, uspeli su da osvoje titulu, kada su u Barseloni 2012. godine u finalu pobedili ekipu Makabija. 

Deluje da sezona ide u dobrom smeru, "zeleni" su ligaški deo Evrolige završili na drugom mestu, što ih je u plej-ofu odvelo na na Makabi kojeg su eliminisali posle pet utakmica uz mnogo nekih drugih stvari van terena. 

Na tih pet mečeva glavne poluge tima iz Atine su bili Kostas Slukas, Kendrik Nan i Matijas Lesor, od kojih će mnogo zavisiti i na utakmici polufinala. 

Kao problem ekipe Panantinaikosa može biti dužina klupe, jer Ataman nema neka rešenja ako nešto ne krene kako treba na terenu, jeste da je veliki posao u plej-ofu odradio Joanis Papapetru, koji je u izostanku Huanča Ernangomesa odigrao sjajno četiri utakmice. 

Još jedno pitanje je kako se Matijas Lesor izborio sa izvođenjem penala, sa tim je imao mnogo problema tokom sezone, a pogotovo na mečevima protiv Makabija. 

Ako ova tri igrača budu na svom nivou, ne Fenerbahče, nego nijedna ekipa se može sa tim izboriti. 

Naravno da veliki uticaj ima i Ergin Ataman koji je u dva navrata osvajao ovo takmičenje. Čak je imao neka obećanja posle prve utakmice u plej-of seriji protiv Makabija, gde je posle poraza u prvoj utakmici rekao da če napustiti ekipu ako se na plasiraju na fajnal-for. Dobro je poznato šta se na kraju dešava, kada Ataman da takva obećanja. 

Sa druge strane ekipa Fenerbahčea je imala jednu turbulentnu sezonu. 

Nije istanbulski tim tokom sezone imao neki veliki pad na tabeli, konstatno su bili u plej-of zoni, ali u prvom delu su upali u seriju loših rezultata, koji su uticali da okončaju saradnju sa Dimitrisom Itudisom. 

Njegovo mesto je popunio Šarunas Jasikevičijus, koji je čim je došao počeo da beleži dobre rezultate, što se ispostavilo kao dobar potez uprave kluba. 

Fener je do fajnal-fora došao tako što je ligaški deo završio na šestom mestu što ih je odvelo na Monako, Uspeli su da posle pet utamica izbore plasman u Berlin, s tim da su petu utakmicu igrali na strani, gde su slavili i tako obezbedili vizu za Nemačku. 

I ove sezone dominira Skoti Vilbekin, ali prednost ekipe Fenerbahčea je ta što ne zavisi sve od njega, svoj bitan uticaj u igru imaju i Marko Gudurić, kao i Najdžel-Hejs Dejvis, koji je ovu sezonu Evrolige obeležio partijom protiv Albe, gde je ubacio 50 poena. 

Kad smo kod Marka Gudurića, on je trenutno igrač sa najviše utakmica u istoriji Evrolige, koji nije došao do titule u Evroligi. Možda će se to promeniti posle ovog fajnal-fora?

Deluje da Fener ima pokretljiviju petorku sa dosta igrača koji mogu da igraju van reketa, što se pre svega misli na igrače koji igraju na pozicijama četiri i pet. 

Ovo će inače biti prvi fajnal-for za ekipu Fenerbahčea bez Željka Obradovića, ali sada je na klupi moglo bi se reći njegov učenik Šarunas Jasikevičijus, koji je na fajnal-for otišao sa trećom ekipom. Posle Žalgirisa i Barselone, sada je i Fenerbahče odveo među četiri najbolje ekipe. 

U prošlosti nije imao mnogo sreće na zavrpšnim turnirima, a možda mu se u Berlinu sve vrati. 

Ove sezone su Panatinaikos i Fenerbahče odigrali dve utakmice, i oba puta je slavio domaćin, U Istanbulu je Fener bio bolji sa 83:69, dok u Atini je bilo 74:63. 

Osveta za Kaunas ili potvrda dominacije?

U drugom polufinalu ćemo gledati reprizu prošlogodišnjeg finala iz Kaunasa, gde je Real posle preokreta došao do titule prvaka Evrope. 

Madriđani su za razliku od prošle godine kada su na fajnal-for, došli na mala vrata, jer su pre toga u plej-fou bili na korak od eliminacije od Partizana, a svi znamo na koje načine su na kraju uspeli da se dokopaju Litvanije i možemo reći kao autsajderi na kraju osvoje titulu, sada u potpuno drugačijoj situaciji. 

Sada je ekipa Ćus Matea, koji je proglašen za najboljeg trenera u Evroligi u ovoj sezoni, igra u sjajnom formi. 

Tokom celog toka ligaškog dela su bili na prvom, gde su ostale ekipe ostavili iza sebe u dalekoj prašini, tako da su posle 34 kola imali učinak od 27 pobeda i svega sedam poraza. 

Real je u plej-ofu naišao na Baskoniju i bez većih problema posle tri utakmice obezbedio plasman u Berlin, iako je Baskonija odigrala izvan svog nivoa, ali to za neku pobedu nad Madriđanima nije bilo dovoljno. 

Ovaj Real izgleda zastrašujuće. Pojačan Fakundom Kampacom, bez mnogo promena u igračkom kadru, mleli su sve pred sobom. Real je osvojio sve dosadašnje trofeje (Superkup u Kup kralja), a sada je došlo vreme na one najvrednije. 

Nivo igre su podigli Marijo Hezonja, Vensan Poarije, a nikako ne treba zaboraviti na polugu ekipe Real, na preiskusni trojac Ljulj, Fernandes i Rodriges, koji na ovakvim utakmicama imaju veliki uticaj. 

Još je Rudi najavio da će se posle ove sezone oprostiti od aktivnog baljenja košarkom i to će sigurno biti dodatni motiv za celu ekipu. 

Ako se sagladaju svi mogući aspekti Real je veliki favorit na ovom meču, ali Olimpijakos i fajnal-for Evrolige je posebna priča. 

Prosto je neverovatno kako crveno-beli igraju na ovom turniru, gde su uglavnom dolazili kao autsajderi, ali oni nekako uvek pronađu put da dođu do titule ili makar do finala. 

Tako je bilo i prošle godine, gde su u polufinalu gubili od Monaka na poluvremenu sa 20 razlike, a na kraju su uspeli da posle preokreta dođu do pobede. 

Sigurno da će poraz od Reala iz prošle sezone u finalu biti dodatni motiv, sem toga za očekivati je da će ekipa Jorgosa Barcokasa imati veliku podršku navijača. 

Olimpijakos je imao dobru ligašku sezonu, gde je uspeo da izbegne plej-in i direktno se plasira u plej-of, gde je igrao protiv Barselone. 

I uspeo je da posle pet meču dođe do plasmana na fajnal-for. 

Velika prednost za ekipu iz Pireja će biti to što se Nikola Milutinov oporavio od povrede, tako da na u Berlin stiže zdrav, tako da nas očekuje velika borba ispod koš, gde će biti još jedan srpski košarkaš Fili Petrušev. 

Olimpijakos je poznat kao jedna od defanzivno najbolje ekipe, u svom sastavu imaju Tomasa Vokapa, koji je proglašen za najboljeg defanzivnog igrača ove sezone. 

Sada je veliko pitanje koliko tim Jorgosa Barcokasa može da uspori Mateovu mašineriju, ako u tome budu uspeli veoma su blizu da dođu do nove velike pobede i novog podviga. 

Bilans utakmica Reala i Olimpijakosa ove sezone je taj da su Madriđani slavili oba puta. U Pireju je bilo 77:71, dokje Vizink centru bilo 90:85.