Proslavljeni srpski vaterpolista Živko Gocić nije skrivao oduševljenje osvojenim zlatom vaterpolo reprezentacije Srbije na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
(Aron, 9. avgust 2021 09:18)
У старој Грчкој олимпијски победници имали су статус полубогова. Померање граница физичких могућности свакако није лек за рак, али је далеко од небитног. Количина труда потребна да би се те ствари извеле је застрашујућа. Не мислиш ваљда да би било накарадно подићи споменик, рецимо, Ђоковићу једнога дана? Ено га споменик Рафи испред Ролан Гароса, сав у нерђајућем челику, ове године је ту постављен. Човек чак није ни Француз, толико о томе.
Svi pošteni ljudi, počev od lekara, profesora i sličnih koji samo zahvaljujući ličnim naporima visoko profesionalno obavljaju misiju kojoj su se posvetili, zaslužuju spomenik u ovoj zemlji gde se pamet unižava, a sposobni ismevaju.
Svaka čast vaterpolistima, dokazali su konstantnost i požrtvovanost, ali ne treba preterivati.
Kad je ona generacija košarkaša sa Bodirogom, Stojakovićem, Divcem početkom 20-og veka osvojila poslednje trofeje, a pre toga osvojila gotovo sve što se moglo osvojiti... Tada smo rekli, sad i ko zna kad opet neka titula! Jer ta generacija je tad otišla sa scene...
Imali smo u međuvremenu generaciju Teodosica sa tri srebra, i to nakon 15-ak i više godina od te, ali nemamo zlato.
Pa vi vidite šta se ne dao Bog može desiti i u vaterpolu.
Prirodan proces gde Bog prosto daje nekom u istom trenutku vrhunske sportiste, a onda nakon toga usledi velika pauza i suša od trofeja, sve kako bi se krenulo opet u stvaranje novih igrača, novih modela igre, novog pristupa u istoj, koji je obično napredniji i bolji od prethodnog...
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
Treba da dobiju spomenike. Sportski smomenici su u ovom slučaju novi bazeni, potrebni su u Somboru, B. Palanci, Smederevu, Kraljevu, Negotinu, Zaječaru, Rumi, Vranju, Nišu, Ćupriji i tako dalje, a pre svega u Novom Sadu, gradu od skoro pola miliona stanovnika, sa ogromnom kulturom plivanja i igranja vaterpola, a u kom već dve godine ne rade škole plivanja i vaterpola zbog nečije nesposobnosti... Novi bazeni koji mogu da rade tokom cele godine će biti odlični spomenici!
Svi pošteni ljudi, počev od lekara, profesora i sličnih koji samo zahvaljujući ličnim naporima visoko profesionalno obavljaju misiju kojoj su se posvetili, zaslužuju spomenik u ovoj zemlji gde se pamet unižava, a sposobni ismevaju.
Svaka čast vaterpolistima, dokazali su konstantnost i požrtvovanost, ali ne treba preterivati.
Treba da dobiju spomenike. Sportski smomenici su u ovom slučaju novi bazeni, potrebni su u Somboru, B. Palanci, Smederevu, Kraljevu, Negotinu, Zaječaru, Rumi, Vranju, Nišu, Ćupriji i tako dalje, a pre svega u Novom Sadu, gradu od skoro pola miliona stanovnika, sa ogromnom kulturom plivanja i igranja vaterpola, a u kom već dve godine ne rade škole plivanja i vaterpola zbog nečije nesposobnosti... Novi bazeni koji mogu da rade tokom cele godine će biti odlični spomenici!
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
(Aron, 9. avgust 2021 09:18)
У старој Грчкој олимпијски победници имали су статус полубогова. Померање граница физичких могућности свакако није лек за рак, али је далеко од небитног. Количина труда потребна да би се те ствари извеле је застрашујућа. Не мислиш ваљда да би било накарадно подићи споменик, рецимо, Ђоковићу једнога дана? Ено га споменик Рафи испред Ролан Гароса, сав у нерђајућем челику, ове године је ту постављен. Човек чак није ни Француз, толико о томе.
Kad je ona generacija košarkaša sa Bodirogom, Stojakovićem, Divcem početkom 20-og veka osvojila poslednje trofeje, a pre toga osvojila gotovo sve što se moglo osvojiti... Tada smo rekli, sad i ko zna kad opet neka titula! Jer ta generacija je tad otišla sa scene...
Imali smo u međuvremenu generaciju Teodosica sa tri srebra, i to nakon 15-ak i više godina od te, ali nemamo zlato.
Pa vi vidite šta se ne dao Bog može desiti i u vaterpolu.
Prirodan proces gde Bog prosto daje nekom u istom trenutku vrhunske sportiste, a onda nakon toga usledi velika pauza i suša od trofeja, sve kako bi se krenulo opet u stvaranje novih igrača, novih modela igre, novog pristupa u istoj, koji je obično napredniji i bolji od prethodnog...
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
Svaka čast za rezultate ali nemojmo da preterujemo. Spomenike zaslužuju poznati književnci, glumci, pesnici, humanisti, naučnici, ne sportisti. Kako je krenulo uskoro ćemo da dižemo spomenike Nik Sloteru, Čak Norisu ili Totiju. Izgledaće ludje nego u Skoplju. Mi jesmo moralno pali ali moramo da zadržimo neki nivo, kao što je lepo govorio patrijarh Pavle "Budimo ljudi iako smo Srbi"
(Aron, 9. avgust 2021 09:18)
У старој Грчкој олимпијски победници имали су статус полубогова. Померање граница физичких могућности свакако није лек за рак, али је далеко од небитног. Количина труда потребна да би се те ствари извеле је застрашујућа. Не мислиш ваљда да би било накарадно подићи споменик, рецимо, Ђоковићу једнога дана? Ено га споменик Рафи испред Ролан Гароса, сав у нерђајућем челику, ове године је ту постављен. Човек чак није ни Француз, толико о томе.
Svi pošteni ljudi, počev od lekara, profesora i sličnih koji samo zahvaljujući ličnim naporima visoko profesionalno obavljaju misiju kojoj su se posvetili, zaslužuju spomenik u ovoj zemlji gde se pamet unižava, a sposobni ismevaju.
Svaka čast vaterpolistima, dokazali su konstantnost i požrtvovanost, ali ne treba preterivati.
Kad je ona generacija košarkaša sa Bodirogom, Stojakovićem, Divcem početkom 20-og veka osvojila poslednje trofeje, a pre toga osvojila gotovo sve što se moglo osvojiti... Tada smo rekli, sad i ko zna kad opet neka titula! Jer ta generacija je tad otišla sa scene...
Imali smo u međuvremenu generaciju Teodosica sa tri srebra, i to nakon 15-ak i više godina od te, ali nemamo zlato.
Pa vi vidite šta se ne dao Bog može desiti i u vaterpolu.
Prirodan proces gde Bog prosto daje nekom u istom trenutku vrhunske sportiste, a onda nakon toga usledi velika pauza i suša od trofeja, sve kako bi se krenulo opet u stvaranje novih igrača, novih modela igre, novog pristupa u istoj, koji je obično napredniji i bolji od prethodnog...
Treba da dobiju spomenike. Sportski smomenici su u ovom slučaju novi bazeni, potrebni su u Somboru, B. Palanci, Smederevu, Kraljevu, Negotinu, Zaječaru, Rumi, Vranju, Nišu, Ćupriji i tako dalje, a pre svega u Novom Sadu, gradu od skoro pola miliona stanovnika, sa ogromnom kulturom plivanja i igranja vaterpola, a u kom već dve godine ne rade škole plivanja i vaterpola zbog nečije nesposobnosti... Novi bazeni koji mogu da rade tokom cele godine će biti odlični spomenici!
IMAGE SOURCE
15 Komentari
Sortiraj po: