Батке
pre 5 godina
У када се сетим полуфинала против Француза и дан данас ме обузме језа... Памтим 1998, 2001, 2002. Окупила се нека екипа на клупицама на пиву да би тада сви отишли да гледамо текму у башти Трамваја да би се убрзо прикључили и други пролазници, и старо и младо, у Трамвају свирка је стала, гледам људе око себе и опет осетим онај осећај када сам био као клинац, сви навијају, урлају. У једном тренутку чак стаје возач 32 на семафору и пита нас за резултат и баш тада нам Батум убацио још једну тројку, а убрзо затим Крстић и Радуљица постижу одлучујуће поене. Креће општа лудница, сви излазе напоље, људи из кола трубе. Палим ја у КСТ и само ми звони телефон и оно кева која ме плачним гласом пита да ли сам одгледао утакмицу. И даље се најежим када се сетим свега.
1 Komentari
Sortiraj po: