Top 10 u 2024: Fudbalski momenti koji su obeležili godinu

Velika takmičenja, priče o autsajderima i kontroverze – dešavanja nije manjkalo u 2024. godini.

B92.sport je izabrao listu od 10 najzanimljivijih dešavanja na travnatoj podlozi (a i van nje).

Pročitajte i recite nam – šta je na vas ostavilo najveći utisak?

Evropsko prvenstvo u fudbalu

EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Evropsko prvenstvo u Nemačkoj sigurno je, kako na našoj tako i planetarnoj sceni, bilo glavno fudbalsko dešavanje u 2024. godini.

Srbija se posle 24 godine i prvi put od osamostaljenja našla među najboljima, ali posle obećavajućeg starta (koji nije nagrađen rezultatom) protiv Engleza, usledila su razočaravajuća izdanja u duelima sa Slovenijom i Danskom.

Baš kao i svaki put do sada učešće na velikom takmičenju smo završili već u grupnoj fazi, ali tu nije bio kraj i za ostale.

Najzanimljivije je bilo u grupi E gde je Belgija bila apsolutni favorit protiv Rumunije, Ukrajine i Slovačke, ali je ubrzo postalo jazno da je "zlatnoj generaciji" tamošnjeg fudbala kraj. Sve četiri ekipe su završile sa po četiri boda, a dalje nisu prošli samo Ukrajinci zbog gol razlike. Prva je bila Rumunija.

Obarani su i rekordi. Albanski reprezentativac Nedim Bajrami je poslao loptu iza leđa Đanluiđija Donarume posle svega 22 sekunde. Italijani jesu na kraju slavili na tom meču, ali u knjizi rekorda ostaje upisan i najbrži gol ikada u istoriji mečeva na kontinentalnoj smotri.

Najveće iznenađenje turnira bila je Gruzija kojoj je EURO 2024 bio prvi u istoriji te fudbalske reprezentacije. U meču odluke savladali su Portugal i prošli u nokaut fazu gde ih je zaustavio potonji šampion.

Španci su po treći put na poslednjih pet turnira završili kao prvi, a sve to uspeli nošeni mladim snagama. Lamin Jamal i Niko Vilijams su poslali jasnu poruku svima kod kuće – za budućnost ne moraju da brinu.

Nije manjkalo i uzbuđenja, možda neočekivano ponajviše na meču Engleske i Slovačke. Ekipa Gareta Sautgejta je došla kao jedan od favorita, ali to nisu opravdali. Protiv Slovačke su ih spasle "makazice" Džuda Belingema u 95. minutu vredne produžetka.

Šampionat u Nemačkoj ćemo pamtiti i po sjajnoj atmosferi na ulicama koju su pravili holandski navijači, a i sada već čuveni Nemac sa saksofonom.

Realova 15. titula Lige šampiona – po poslednji put u starom formatu

EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

Jedno uz drugo naprosto idu.

Ligu šampiona smo u sezoni 2023/24 po poslednji put gledali u formatu grupne faze koja je uvedena od 2003/04. Od ove smo već imali priliku da vidimo kako funkcioniše prvi, ligaški deo gde ne igra svako sa svakim. Rezultati su iznenađujući.

Ostaće upisano da je Real trijumfovao u tom istorijskom izdanju kontinentalnog šampionata i to po rekordni 15. put. Madriđane niko nije uspeo da savlada.

Šest trijumfa u grupnoj fazi i tek po remi u plej-ofu u duelima sa Lajpcigom, Mančester sitijem (aktuelnim šampionom u tom trenutku), te Bajernom iz Minhena.

Pred finale protiv Borusije iz Dortmunda se stekao utisak da su "milioneri" već prekoračili svoj maksimum i da već polako ime "kraljevskog kluba" može još jednom da se ugravira u slavni trofej.

Ančeloti je na putu ka finalu postao prvi trener u istoriji ovog takmičenja koji iza sebe ima 200 utakmica.

Naravno da to nije sve. Još kod prethodne titule postavio je rekord među menadžerima sa četiri, a sada ih ima dve više. Jedini je i koji je predvodio tim u šest finala.

Izgubio je samo jedno, svi znamo koje.

Nepobedivi Bajer

EPA-EFE/RONALD WITTEK

"Neverkuzen" nikad više.

U godini za nama Bajer iz Leverkuzena je po prvi put u klupskoj istoriji postao šampion Nemačke u godini u kojoj su proslavili 120 godina postojanja.

Dugo će se pamtiti 14. april kada je "petarda" u deulu protiv Verdera iz Bremena označila i matematički kraj čekanju. Postali su prvi tim u istoriji Bundeslige koji je zauzeo prvo mesto na kraju sezone bez izgubljenog meča.

Nije to bila prva šampionska titula, već i prvi trofej za klub posle 31 godine. Ubrzo je stigla i "dupla kruna" trijufmom u nacionalom kup takmičenju, takođe bez poraza.

Ukupno u ta dva takmičenja, zajedno sa Ligom Evrope i zaključno sa revanšom polufinala protiv Rome (2:2), Bajer je nanizao 49 mečeva bez poraza što je novi evropski rekord. Nadmašen je učinak Benfike između 1963. i 1965. godine (48).

Antiklimatičan je bio sam kraj gde su poraženi u finalu drugog po redu UEFA takmičenja protiv Atalante. To im je bio jedini poraz u 53 utakmice.

Najzaslužniji za stvaranje najboljeg Bajera u klupskoj istoriji bio je Ćabi Alonso, drugi španski trener u istoriji Bundeslige posle Pepa Gvardiole.

Nekadašnji vezni fudbaler Liverpula, Reala i Bajerna je u klub došao u oktobru 2022. godine, kada su "apotekari" bili drugi otpozadi na tabeli. Zaključno sa osvajanjem Superkupa na startu sezone 2024/25, Alosno je Leverkuzenu doneo više trofeja (3) za dve godine nego što su ih imali u svojim vitrinama pre njegovog dolaska (2).

Ako ćemo po nečemu pamtiti ovu generaciju Bajera, to su burne završnice mečeva. Neretko, a to je preblaga reč, su do pobede stizali u nadoknadi vremena.

Prebacimo to u brojke. Bajer je od 80. minuta postigao 34 golova prošle sezone, od čega u sudijskoj nadoknadi čak 14.

Šteta zbog Lige Evrope, ali ujedno njihov poraz je doveo i do još jedne fudbalske bajke.

Atalanta

EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

"Boginja" iz Bergama je našla svog "Boga" – Đan Pjera Gasperinija.

Neretko u fudbalu naiđemo na trenere "malih" ekipa, koji ne mogu ili ne žele da se snalaze sa velikim aždajama evropskih velikana. Naprotiv, oni biraju da na mala vrata uđu u istoriju.

Zbog onoga što je uradio, a što i dalje radi sa Atalantom, Gasperini je svoje mesto tu obezbedio. Čak i da nije osvojio Ligu Evrope, a jeste.

Pogledajmo Liverpul ove sezone. Većina će reći trenutno tim koji je u najboljoj formi u Evropi. Iako nije za porediti ovaj i onaj Liverpul od prošle sezone, opet su "redsi" bili apsolutni favoriti u dvomeču protiv Atlante u Ligi Evrope, kada su sa tri gola u mreži možda i naučili poneku lekciju koju sada primenjuju.

Atalantina priča je kao ona recimo Fulama. U pogledu toga da su skupljali šta drugi nisu hteli i od toga pravili tim. Ko je bio Lukman pre Atalante? Čitav svet ga je ismevao posle one sramotne "panenke" baš u dresu tima sa "Krejven kotidža" – nikad ostvareni talenat Čarltonove akademije.

Danas, zvanično najbolji afrički fudbaler na svetu. Strelac het-trika u finalu Lige Evrope protiv ekipe koju niko nije mogao da pobedi.

Ko je bio Šarl De Ketelar? Loša investicija Milana. Duvan Zapata i Luis Murijel su pod Gasperinijem bili najbolje verzije sebe, baš kao i Mario Pašalić. Da ne zaboravimo i onaj period kad su Gosens i Hateboer bili najbolji par krilnih bekova na svetu.

Primera rada italijanskog stručnjaka je mnogo, a na nju se nadovezuje i sjajan posao koji obavlja akademija. Tamo je stastavao, a sada u Seriji C i naš Vanja Vlahović koji bi mogao lako da bude naredni veliki Gasperinijev poduhvat.

Beskompromisan fudbal je počeo da donosi konkretnije rezultate u vidu prvog evropskog trofeja. Pitanje je da li je i održiv na duže staze. Atalanta je na kraju prve polusezone novog izdanja Serija A šampionata na deobi prvog mesta sa Napolijem (41), dok Inter (40) vreba svoju šansu.

Kakav god ishod da bude, u eri Gasperinija započete 2016. godine tim beleži najbolje rezultate u svojoj istoriji.

Finale Kopa Libertadores

Profimedia

Direktan crveni karton u prvom minutu. Brazilsko veče u Buenos Ajresu je od starta obećavalo.

Rivali u finalu najprestižnijeg južnoameričkog takmičenja su bili Botafogo i Atletiko Mineiro. Od 29 sekunde ekipa iz Rija igra sa jednim manje na terenu posle krvničkog starta Gregorea nad Faustom Verom.

Kao da naboja manjka na podneblju Tihog i Atlantskog okeana, potez zadnjeg veznog Botafoga je postavio osnovu za jednu od najboljih utakmica u godini za nama. Zasigurno najboljeg finala.

Uprkos tome što su igrali sa desetoricom, nominalno gosti na ovom meču su do poluvremena imali dva gola prednosti. Naprosto, nisu odustali od zacrtanog plana uprkos ranom hendikepu.

Ime Luisa Enrikea, momka koji nije uspeo da se nametne u Evropi u ekipi Betisa, će zauvek ostati na usnama "O Glorioso" navijača. Gol i izboren penal u finišu prvog poluvremena, dok su sa druge strane sve to nemo posmatrao Hulk.

Sijaset igrača dobro nam poznatih na Starom kontinentu se okupilo te večeri u argentinskoj prestonici. Rame uz rame sa bivšim fudbalerom Zenita i Porta stali su Paulinjo, Dajverson, Giljermo Arana, Gustavo Skarpa, Rodrigo Batalja, Ljanko, Marijano, Bernard, Eduardo Vargas...

Poznatih lica nije manjkalo ni na drugoj strani. Aleks Telješ (strelac drugog gola iz jedanaesterca), pomenuti Enrike, Tijago Almada koji će od sledeće sezone igrati sa Nemanjom Matićem u Lionu, nova zvezda brazilskog fudbala Igor Žezus, Tikinjo...

I pored svih njih heroj je bio igrač koji nikada nije kročio na evropsko tlo da se nadmeće sa najboljima. Žunior Santos je dobio priliku u samom finišu i svojim potezima doprineo da posrnuli Botafaogo (koji je u nastavku primio gol) očuva prednost do kraja, a potom se i sam upisao u nadoknadi za konačnih 3:1.

To je bio 10. pogodak za Santosa koji je bio najbolji strelac ovogodišnjeg Kopa Libertadoresa u kom je Botafogo postao po prvi put u svojoj istoriji šampion Južne Amerike.

Kopa Amerika

EPA-EFE/Mauricio Dueñas Castañeda

Kako to sve češće biva, na šampionatima na američkom tlu se nađu i oni kojima tu mesto nije. Ovogodišnja Kopa Amerika nije bila izuzetak.

Južnoameričko prvenstvo je trebalo da se održava u Ekvadoru, koji je nominovan, ali je to odbio. U priču su ušli Peru i Sjedinjene Američke Države na konto saradnje između KONMEBOL-a i KONKAKAF-a.

Organizaciju su dobile SAD, te je Kopa Amerika poslužila i kao najava narednog Svetskog prvenstva koje će se pored pomenute države organizovati i u Kanadi i Meksiku.

Šampion je po rekordni 16. put postala Argentina predvođena sjajnim Lautarom Martinesom koji uprkos sjajnoj individualnoj sezoni punoj trofeja na kraju nije ni razmatran za najboljeg igrača sveta.

"Gaučosi" nisu bila glavna priča turnira, već Kolumbija koju su u finalu pobedili upravo golom Martinesa u produžecima. Tačnije, preporođeni Hames Rodriges koji se preporodi kada obuče dres "Kafeterosa".

Jeste da je jedini gol postigao u pobedi nad Panamom (5:0) iz penala, ali je Rodriges bio ubedljivo najbolji igrač Kolumbije, te zvanično i čitavog turnira.

Kao nagrada, usledio je povratak u Evropu i ekipu Rajo Valjekana. Nažalost, Rodriges nije zainteresovan da mu klupski fudbal služi za bilo šta više do da ostane u formi kada stigne poziv reprezentacije.

Prelazak Kilijana Mbapea u Real

EPA-EFE/Chema Moya

Očekivani transfer stigao je posle velikog uspeha. Iako se u međuvremenu ispostavilo da neće biti instant uspeha za Francuza u Madridu, bilo bi neopravdano da njegov dolazak u špansku prestonicu ne uvrstimo na ovu listu.

Dugo se nije toliko naširoko i konstantno pričalo oko prelaska nekog fudbalera, niti je jedan igrač toliko puta demantovao prelazak u klub u kom će naposletku ubrzo i završiti.

Dočekalo ga je 85.000 ljudi na "Bernabeu", postigao je gol na debiju i to u finalu Superkupa protiv Atalante, ali odatle stvari idu nadole.
Govorimo u kontektstu Mbapeovog kvaliteta i očekivanja, kako bi i ovakve partije koje Kilijan pruža u slučaju drugog igrača bile dovoljne da se o njemu piše – i to pohvalno.

Ipak, Mbape nije taj neki drugi zamiljeni igrač, već jedan od najboljih na svetu. Ove sezone je postigao 14 golova na 24 meča i doživeo tek drugi put u karijeri da mu tržišna vrednost opadne i to za čitavih 20 miliona evra.

U međuvremenu se svašta izdešavalo što je Mbapeu skrenulo misli sa fudbala. Postao je većinski vlasnik Kaena, spori se sa Pari Sen Žermenom oko isplate 55 miliona evra, bio je osumnjičen za silovanje (istraga okončana bez dokaza), a na reprezentativnom spisku se nije našao na poslednja dva okupljanja što je selektor Didije Dešan objasnio "prolaskom kroz težak period".

Vreme leti, Mbapeu je 26 godina i iz ove perspektive nije ni blizu da se jednog dana o njemu govori u istoj rečenici sa najboljim svih vremena.

Odlazak Jirgena Klopa

EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

Znate da će ti trenuci doći, teški su bez obzira, ali promene su nekad nužne. Trenutno bolji fudbalski primer nemamo od odlaska Jirgena Klopa i dolaska Arnea Slota.

"Hevi metal" stil je zamenio vodenični točak kod pokreće najsporiji rečni tok i koji melje svoje protivnike sporo i silovito. "Marinira" ih, pre nego što ih posluži na tacnu Moa Salaha.

Klop je u klubu bio od 2015. pa sve do prošlog leta i šta god da holandski stručnjak uradi na njegovoj osnovi (a na dobrom je putu da uradi svašta), uvek će postojati asteriks pored njegovog imena sa pitanjem – šta bi bilo da Klopa nije bilo?

Stara je to priča u Mersisajdu, oni stariji se sećaju Šenklija i Pejslija. Jedan je iz ponora digao klub, dok je drugi pobrao najzrelije plodove. To bi mogla da bude i priča Klopa i Slota, bez namere da se umanji bilo šta što su Arne ili Bob uradili tj. što će prvi tek uraditi. Naprotiv.

Jirgen je, radi poređenja, preuzeo onaj Liverpul Brendanda Rodžersa koji se pre jedne decenije borio za titulu, ali je u tom trenutku davno prošla era Luisa Suareza. Klop je dočekao da mu na klupi na prvoj utakmici budu – Džo Alen, Džordan Ajb, Džerom Sinkler, Žoao Teišeira, Adam Bogdan, Kolo Ture i Konor Rendal.

Sa te početne tačke i kroz godine rada klub je napustio osvojivši doslovce sve trofeje koji su "redsima" bili dostupni.
Svojim beskompromisnim fudbalom je bio jedini takmac Gvardiolinom Sitiju i da je bilo malo više sreće, a malo manje mešanja stvari kojima nije mesto u sportu, trofeja bi bilo još više. Nije uzalud rekao da "više nema energije", kada je navijačima objašnjavao svoje razloge. Nije se zaistio fudbala, ali je bilo sigurno barem 115 drugih stvari kojih jeste.

Bez namere da se pretera, ali Klop je u nove izazove za "Red Bul" familijom otišao kao jedan od najvažnijih trenera u istoriji engleskog velikana.

Mančester siti pred sudom

EPA-EFE/PETER POWELL

Devet godina kršenja pravila ili navodnog kršenja pravila. Kako god, neverovatno je da u 2024. godini na red dolazi suđenje za nešto što je započeto još u prvoj deceniji 21. veka.

Od 2009. do 2018. godine sumnjive radnje su se odvijale na "Etihadu", utvrđeno je nedavno završeno četvorogodišnjom istragom.

"Građani" su suočeni sa 115 optužbi za kršenje pravila, među kojima su i finansijska, a nedavno se pojavila informacija i da je taj broj porastao na čitavih 130.

Nedavanje tačnih informacija, podataka za plaćanje igrača i menadžera, kršenje pravila o profitu i održivosti Premijer lige, nepoštivanje propisa UEFA (uključujući finansijski fer-plej) i nesaradnja s istragama Premijer lige od 2018. godine pa nadalje su sve optužbe koje im se stavljaju na teret.

Početkom decembra je završeno ročište, dok bi konačna odluka mogla da bude doneta već u prvom mesecu 2025. godine.

Izbacivanje kluba iz Premijer lige i oduzimanje trofeja ili novčane kazne i oduzimanje bodova? Uskoro ćemo saznati.

Čitav slučaj se odrazio i na tekuću sezonu Sitija koja je ubedljivo najgora od dolaska na čelo Pepa Gvardiole. Španac je nedavno produžio ugovor sa timom i time nagovestio da u Mančesteru očekuju pozitivan ishod.

Ili samo da ne napušta brod koji tone...

Zlatna lopta

EPA-EFE/MOHAMMED BADRA

Čak ni onih godina kada su se javljali kritičari konstantnog dodeljivanja nagrade Lionelu Mesiju i Kristijanu Ronaldu nije se digla tolika bura oko "Zlatne lopte".

Dobitnik za 2024. je Rodri, a "oštećeni" Vinisijus Žunior.

Nedeljama u susret dodeli su se punili stupci španskih novina unapred proglašenom pobedom krilnog napadača Real Madrida, samo da bi na dan ceremonije usledio hladan tuš.

"Kraljevski klub" je dobio dojavu o ishodu glasanja, pa se poneo ne baš kraljevski. Delegacija kluba je otkazala dolazak pošto je saznala da će trofej u Rodrijeve ruke.

Ruke španskog reprezentativca rođenog baš u tom Madridu koji je prethodnog leta "crvenoj furiji" doneo titlu šampiona Evrope na turniru čiji je najbolji igrač bio.

Vinisijus se našao u neprijatnoj situaciji. Toliko je bio uveren u svoju pobedu da je unapred  ugovorio veliku žurku i skupocene satove kao dar saigračima.

Zaboravio je Brazilac da je jedan od kriterijuma dodele i fer-plej, koji on ne poseduje.

Nije se ni Rodri proslavio, ničim izazvan je prozivao Vinisijusa to isto veče tokom proslave, ali je na kraju zasluženi dobitnik "Zlatne lopte" u poslednje vreme nezapamćeno slaboj konkurenciji.