Adrijanova oda faveli: "Nisam ovde zbog alkohola, žena ili droge – ovde sam jer sam slobodan"

Iako je tokom igračkih dana bio velika zvezda i zarađivao ogroman novac, u penziji je odlučio da se vratiti u svoj rodni grad.

Živi u siromašnoj četvrti Vila Kruzeiro, u kojoj mu je, kaže, sjajno.

Adrijano priznaje da je pije svakodnevno, a zašto je tako objasnio je celom svetu tekstom "Pismo mojoj faveli":

"Ne drogiram se, kao što neki žele prikazati. Nisam ni u kakvom kriminalu. Iako sam mogao da budem. Ne volim da izlazim po klubovima. Uvek idem na isto mesto u svojoj četvrti, a to je kiosk Nana. Ako me želite sresti, navratite. Pijem svaki drugi dan. I svim ostalim. Kako osoba kao što sam ja dođe na to da pije skoro svaki dan? Zato što sam ja obećanje koje se nije ispunilo.

Zvali su me Car. Možete li to zamisliti? Dečko koji je napustio favelu postao je Car u Europi. Ne znam kako to objasniti. Neke stvari sam očigledno radio dobro. Mnogo ljudi ne razume zašto sam napustio slavu kako bih sedio u svojoj staroj četvrti i napijao se. To je odluka koju je teško poništiti.

Kad sam otišao u Inter, bio sam za Božić sam u svom stanu. U Italiji je baš depresivno kad dođu hladni meseci. Napolju je sve mokro i jako hladno, a noć padne brzo. Bio sam nostalgičan i osećao sam se kao govno. Srećom, Klarens Sedorf je bio sjajan prijatelj. On i supruga su napravili večeru za sve svoje bliske prijatelje i pozvali su i mene.

Kod njega su bile vrlo elegantne proslave, trebali ste to videti. Ali ja sam hteo da budem u Riju. Rano bih otišao kući od Sedorfovih i odmah nazvao majku i svoju porodicu da im čestitam Božić. U pozadini sam čuo bubnjeve i počeo odmah plakati. Bio sam jako tužan, zgrabio sam bocu votke i popio je sam.

Ali znao sam da sam u Milanu s razlogom. Bog mi je dao priliku da poboljšam život svoje porodice. U jednom sam trenutku pobegao iz Intera i došao ovamo. Mislili su da sam otet, ali znate da mi niko ne može nauditi ovde u faveli.

Nisam mogao više podneti život u Italiji, gde su me kamere stalno snimale i pratile. Nisam ovde zbog alkohola, žena ili droge. Ovde sam jer sam slobodan. Želim da živim i budem ljudsko biće ponovo. Želim mir. To je istina. Hteo sam ispuniti svačije želje. Trudio sam se kod Roberta Mančinija i Žozea Murinja, plakao na Moratijevom ramenu, ali nisam mogao da uradim sve što su od mene hteli.

Mnogo su me kritikovali svi. Sve što sam želeo je da se vratim kući. Je li to zaista pogrešno? Hodam ovde bos i bez majice, igram domino i sedim na trotoaru, slušam muziku i plešem s prijateljima. I vidim svog oca u svakoj od ovih ulica.

Čak ne dovodim ni žene ovde. Zato se uvek vraćam tu, gde sam uvek poštovan i gde sam naučio šta je to zajednica. Vila Kruzeiro nije najbolje mesto na svetu, ali je moje mesto".