Dok čekamo taj meč na "Olimpijskom stadionu", kao i navijače Španije i Engleske da stignu na mesto poprišta, koristimo vreme da obiđemo znamenitosti prestonice Nemačke.
"Sivi grad", kako je nazvan zbog kompletnog rušenja u bombardovanju 1945. godine i kasnijeg ponovnog rađanja iz tog pepela, smatra se prestonicom muzeja, umetnika, mostova. Naravno, i nosilac je istorije Drugog svetskog rata, kao i pada komunizma.
Tri dana u Berlinu možda nisu baš merodavna da se do kraja upoznaju sve čari ovog grada, ali jesu dovoljna da bi se stekao određeni utisak. A on uvek nosi i dobre i loše strane.
Pri samom ulasku u grad i pogledu na mapu, primeti se fenomenalna povezanost gradskog prevoza sa svim tačkama vrednih posete. Konkretno, vozovi idu na svaka tri minuta, jer se čak 4.473 kilometara pruge nalazi u Berlinu. I zbog toga nikada ne morate da žurite ne voz, jer znate da će sledeći naići već kroz par minuta.
Primetno je da je grad ogroman, ali je gotovo neverovatan podatak da je Berlin geografski čak devet puta veći od Pariza. S tim da ima gustinu naseljenosti od oko 4.000 ljudi na kvadratnom kilometru, dok je u Parizu to čak 21.000.
To prostranstvo se oseća najviše u vidu velikog broja parkova. U njima nema mnogo ljudi, ali smo naišli na veverice i zečeve, koji su u ekspanziji u pojedinim delovima grada.
Berlin ima najveću galeriju na otvorenom na svetu. U pitanju je deo nekadašnjeg Berlinskog zida, popularna "East Side gallery" gde se nalazi 1.316 metara dugačak zid sa preko 100 murala od umetnika iz celog sveta.
Najpopularnija slika je "Bratski poljubac" između Leonida Brežnjeva i Erika Honekera koji simboliše da su srušene sve barijere, podele i zidovi među ljudima različitih nacija i političkih ideologija.
Berlin ima više muzeja nego kišnih dana u godini. U proseku kiša pada 106 dana u godini, a muzeja ima tačno 180. Tu je i najposećeniji zoološki vrt na svetu, čak 1.700 mostova što je više nego u Veneciji, a dnevno se u celom gradu pojede oko 950 velikih kolutova donera.
Berlin je poznat i po grafitima, ali to grad košta oko 35 miliona evra godišnje. Svake godine je potrebno očistiti ogroman broj umetnina na ulicama. Iako su na oko magični, postoji razlog zašto opstaju toliko dugo i deluju netaknuto.
Ali, pored svih tih pozitivnih stvari, loš osećaj će vam doneti, recimo, najobičniji odlazak u radnju. Prodavci vam gotovo nikada neće izdati račun i naplatiće vam bilo koji artikal više nego što piše na ceni. Ako stoji da je cena limenke soka dva evra, tražiće vam 2,5. Naravno, po principu "APP" (ako prođe – prođe) i dok im ne zatražite račun. Tada će prevrnuti očima, ali morati da ispune želju, jer se policije poprilično plaše.
Dosta je mladih ljudi koji za sobom u metrou ili na sred pešačke zone ostavljaju staklene flaše i limenke, a koje se potom vuku po ulici dok ih ne pokupe osobe koje od toga preživljavaju.
Tako smo sreli jednog Albanca iz Tirane (majka mu je iz Tuzle i zato smo se sporazumeli) koji kod Brandenburške kapije ima prepuna kolica flaša od različitih materijala, a kasnije ih nosi na reciklažu i tako skuplja novac za život.
"Najnormalnija" stvar u Berlinu je baciti papirić na sred ulice, što ne kažem da se ne dešava i u Srbiji, ali sam makar od velike nacije koja propagira "evropske vrednosti" očekivao za nijansu više kulture.
Naravno, centar je i noćnog života, što starijim građanima Berlina nikako ne prija i to često jasno i glasno iznose na vrlo grubom nemačkom jeziku. Izgleda da ni oni baš nisu najzadovoljniji životom u ovom gradu.
No, u toku subote se očekuju mnogo brojniji dolasci i Španaca i Engleza, koji će vikend provesti u čarima Berlina, ali i jurišati da nabave karte čija cena na "crnom tržištu" ide i do 1.000 evra.
Čak 24 reprezentacije su došle na ovaj EURO i sve su potajno razmišljale o Berlinu. Samo su dve dosanjale taj san i u nedelju od 21.00 boriće se za titulu šampiona Evrope.
Bićemo tu da vidimo u čije će boje biti obojen "Sivi grad".
Čak četiri tima sa prostora nekadašnje zajedničke države prošla su u nokaut fazu takmičenja Lige konferencije što je ove sezone bio nedokučiv domet domet za hrvatske klubove.
Ljorik Cana, nekadašnji fudbaler Albanije, prisetio se duela sa Srbijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine koja je prekinuta zbog provokacija sa albanske strane.
Porodica Stojaković demantovala je izjavu selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića, koji je rekao da je Andrej Stojaković izabrao da predstavlja naš nacionalni tim.
Nervoza trenera danas se "prenela" sa Karađorđa čak do Španije gde su se još žešće nego Lalatović i Dudić sukobili stratezi ekipa Rasing Ferol i Saragosa.
Odbojkašice Koneljana plasirale su se u finale Svetskog klupskog prvenstva, pošto su danas u polufinalu pobedile Vero Volej rezultatom 3:0 (25:23, 25:14, 25:23).
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Tankredi Palmeri, poznati novinar "SportItalia", pričao je za B92.sport i o sukobu u kom je učestvovao, a koji je nesumnjivo obeležio EURO, čak i u svetskim okvirima.
Porodica Stojaković demantovala je izjavu selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića, koji je rekao da je Andrej Stojaković izabrao da predstavlja naš nacionalni tim.
Nervoza trenera danas se "prenela" sa Karađorđa čak do Španije gde su se još žešće nego Lalatović i Dudić sukobili stratezi ekipa Rasing Ferol i Saragosa.
Zvezda je uspela da savlada oscilacije i dođe do pobede, iako se u jednom momentu smešio Efes scenario. Bilo je dosta vremena da se prebrodi kriza u napadu.
Četvrtina internet korisnika u Sloveniji koristila je veštačku inteligenciju (AI) u prethodna tri meseca, rezultat je istraživanja Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar