Može li bizarnije?

Danima unazad sam ukazivao na nesvakidašnje situacije koje se odigravaju ovde u Nemačkoj. Nekome se to dopalo, nekome ne, ali je činjenica da ovo jeste jedan od najbizarnijih šampionata.

Počev od kvaliteta utakmica, preko krajnje sumnjivih sudijskih odluka, brukanja UEFA na mnogo nivoa, do dešavanja van terena koji se graniče sa razumom. Da li ste videli šta se desilo sa Alvarom Moratom?!

B92.sport

Za one koji nisu ispratili, kapitena reprezentacije Španije, najbolje ekipe na ovom turniru, povredio je redar na "Alijanc areni" u Minhenu. Da, dobro ste pročitali – redar!

U pokušaju da osujeti navijača koji je ušao na teren (koliko njih treba da utrči da bi pripadnici obezbeđenja naučili lekciju?), član redarske službe je uleteo klizećim startom na Moratu "u civilu" i to direktno na njegov skočni zglob.

Epilog – Morata je šepajući napustio stadion i sada je pod velikim znakom pitanja nastup u velikom finalu na "Olimpijskom stadionu" u Berlinu.

Priča za rubriku "verovali ili ne"!

Da je to jedina čudna stvar na ovom prvenstvu, pa i da je svrstamo u slučajnost. Ali, što je mnogo, mnogo je.

Imao sam tu sreću, ili nesreću, da se nađem u fan zoni u Diseldorfu baš u momentu kada je objavljeno da svi po kratkom i hitnom postupku moraju da napuste prostor i upute se ka svom smeštaju. Jer, znate, pašće kiša.

Nisam siguran kako navijači u Nemačkoj inače gledaju fudbal kada usred leta ovoliko lije, a ljudi zaduženi za njihovu bezbednost ih teraju da to čine iz udobnosti doma svoga. Pod dobro učvršćenim krovovima, razume se.

Napomene radi, pljuštalo jeste, ali nije bilo toliko strašno u Diseldorfu. No, neka bude, u tom trenutku su u fan zoni većinski bili navijači Španije, koji zaista nisu navikli na kišu na Mediteranu, te Francuzi koji su i sa padavinama i bez njih na kraju bili pokisli kao miševi.

Kilijan Mbape je slao projektile nebu pod oblake, kao da je želeo da rastera oblake nad Nemačkom. Ipak, jedino što je uspeo jeste da otera "galske petlove" sa Evropskog prvenstva, a sebi nakalemi nove kritike uvek nezgodnog Radeta Bogdanovića.

"Imao je 15 šuteva na EURO, svi su bili 10-15 metara preko prečke. Potpisao je ugovor na par stotina miliona evra, bavio se politikom. Jednoličan je njegov dribling. Provaljen je. Zato što je Francuz, mlad, Arapi, našao ovčice da im uzima lovu", sipao je kritike Bogdanović.

Kad mu je toliko loš Kilijan Mbape, sada tako smešno zvuči sećanje da mu ne valja ni Sergej Milinković-Savić.

Tanjug/AP Photo/Ebrahim Noroozi

Ali, oko jednog svi moramo da se složimo – Evropa i svet pričaju i tek će brujati o 17-godišnjem čudu zvanom Lamin Jamal.

Gde ste vi bili i šta ste radili kada ste čekali svoj 17. rođendan? Ja bolje i da ne pričam, ali sigurno nisam bio ni blizu onoga što je Barselonino dete. Zapravo, niko nikada nije radio ovo što sada on čini.

Na kraju će se ispostaviti da će sve ove "matorce" (Ronaldo, Kros, Pepe, Miler, Nojer) u penziju poslati dečak koji će u subotu proslaviti 17. rođendan, a dan kasnije igrati u finalu Evropskog prvenstva.

Kakvo god ono bilo, jedno je sigurno – Španija je probila sve šablone i očekivanja, te je od recimo šestog ili sedmog, dospela do prvog i glavnog favorita za prvaka "starog kontinenta".

EPA-EFE/CHRISTOPHER NEUNDORF

I Dani Olmo igra u životnoj formi, Fabijan Ruiz "ispod radara" pokazuje da je elitni vezista, Rodri je doktor ove igre, a odbrana sa Ajmerikom Laportom (eto ga još jedan "Arapin" koji igra na vrhunskom nivou) je dokazala da može i bez vedeta kao što su Dani Karvahal i Robin Le Norman.

Na kraju svega, ključ se krije u čoveku koji je produkt španskog sistema fudbala. Luis de la Fuente je dete Atletik Bilbaa koje se kalilo u mlađim kategorijama baskijskog kluba, zatim Sevilje, da bi kratko vreme proveo u Alavesu.

I onda, od 2013. godine kreće projekat koji će za epilog imati Španiju u finalu EURO, a vrlo moguće i na krovu Evrope.

Pre 11 godina je De la Fuente preuzeo U19 reprezentaciju Španije. Potom je prešao na U21, a zatim i selekciju do 23 godine. Sve da bi posle Katara 2022. došao na čelo "A" tima i zatvorio krug.

Profimedia

Za sada na ovom turniru ima 6/6 pobeda i nema nikakvog razloga da sumnja da bi mogao Španiji da vrati epitet najboljeg nacionalnog tima. Bez obzira ko bude rival u finalu, Holandija ili Engleska.

Ali, i on je samo deo sistema koji u Španiji traje mnogo duže i sada, po ko zna koji put, samo je potrebno ubrati plodove. Voleli je ili ne, još jednom je demonstrirano ko je i šta je "crvena furija".

Baš kao što je pokazano na delu kakvom prvenstvu prisustvujemo. I nebo je plakalo.

Do kraja su ostale još dve utakmice, ali ko zna šta nas sve čeka u Dortmundu i Berlinu. Znamo samo da nas više ništa ne može iznenaditi.