Da nam je neko rekao da će UEFA ovoliko da podbaci, ne bismo verovali.
I ne, to nije samo lični utisak nakon fenomenalnog Mundijala u Kataru kome sam prisustvovao. Niti sam izolovan u toj konstataciji. Naprotiv, jeste li pročitali šta je napisao "Gardijan"?
"Iza mene" po ovom pitanju stoje stotine nezadovoljnih novinara i fotoreportera, ali i stotine hiljada navijača ovde u Nemačkoj.
U danu kada se završava prvi krug grupne faze, skupili smo dovoljno utisaka o organizaciji da zaključimo, pre svega, da UEFA ne može svetlosnim godinama da se meri sa FIFA.
Iz navijačkog ugla je sve to lepo opisao pomenuti "Gardijan".
"UEFA je već ponudila dosta dokaza o svojoj neizlečivoj nesposobnosti da organizuje događaj, o svojoj sklonosti da navijače tretira kao bezbedonosnu pretnju, da navijače tretira kao neprijateljsku vojsku od koje se treba braniti, a ne ljudska bića koja pokušavaju da stignu na utakmicu. Neredima na Vembliju 2021, sramoti Pariza 2022, disfunkcionalnosti Istanbula 2023, može se dodati i Nemačka 2024."
Engleski mediji su, kao i uvek, brutalni.
"Zajednička nit je očigledna ravnodušnost prema običnom navijaču. Jer skoro bez izuzetka, navijači koje sam sreo na ovom turniru nisu bili nasilnici, kriminalci ili izazivači problema. Oni su, jednostavno, ljudi koji pokušavaju da dođu do nekog mesta. Koji su potrošili hiljade funti na ovo putovanje, rezervisali odmor, napravili planove, ostavili kućne ljubimce kod komšija. I to zato što je gledanje fudbala uživo i dalje jedan od najvećih narkotika koji postoji. Potreban je nespretni genije da se uzme taj jednostavan optimizam i iscedi sve do poslednje kapi radosti iz njega", stoji u tekstu britanskog medija.
Iz novinarskog ugla nije ništa bolja situacija.
Prvo smo, po dolasku, trpeli maltretiranje zbog akreditacija i "spornih" crtica u prezimenima, iako smo od januara svi do jednog više puta slali slike validnih pasoša, popunjavali različite obrasce koje su tražile ovdašnje vlasti i Evropska kuća fudbala. Ništa to nije vredelo i skoro pet dana niko nije mogao da dobije važeći i neophodan dokument za rad.
U redu, kad je bilo šta u administraciji išlo glatko. Progutali smo, dobili akreditacije i nastavili dalje. Ali, avaj, pri prvom korišćenju propusnica – novi problem.
Na očitavanju ulaska u medija centar svima redom se pale crvena svetla. Znate i sami, njih ne želite da vidite ni na semaforu, a kamoli kada ste u žurbi da odradite posao, jer je svaki minut bitan.
I tako svaki put. Gde god da krenete, uđete ili izađete iz kruga stadiona, aparat pišti uz crveno svetlo. Svaki put iznova sledi objašnjavanje. Radnik na ulazu, kome je zaduženje da kontroliše prolaz, ne želi tek tako da te pusti, jer vidi neki "problem". A niko ne zna gde je on nastao. Čak ni UEFA...
Kažu, sistem još nije proradio. Poverovali smo. A onda dođe dan utakmice i shvatite da je ceo sistem – podbacio!
Jer, kako drugačije objasniti da je UEFA, na ulazu u stadion stavila samo jedan ulaz za: novinare, komentatore, snimatelje, fotografe i osoblje. I to uzrokuje čekanje od skoro dva sata po kiši.
Primera radi, u Kataru je na svakom stadionu bio dvocifren broj ulaza. Samo za medije.
Da ne pomislite da lamentiramo nad sopstvenom sudbinom, ne žale se samo Srbi, već su svi bili u istom "sosu". Uključujući i domaćine Nemce, pa i Engleze, sa sve Alanom Širerom i Džoom Hartom kao stručnim konsultantima "BBC sporta" sa nama u čekanju po kiši.
Svi su trpeli torturu UEFA i svi su kivni na lošu organizaciju, a Englezi su u svojim tradicionalno nemilosrdnim medijima posebno okrpili Evropsku kuću fudbala.
Volonteri koji su angažovani su tek posebna priča. Verovatno nije ni do njih, niko ih nije edukovao, ali prosto je neverovatno da dođete do čoveka ispod table "info" i da on, recimo, ne zna gde je put do miks zone ili pres konferencije. Našetali smo se "Šalke arenom" dok nismo na jedvite jade došli do cilja u "minut do 12".
UEFA je na ovom prvenstvu htela da bude dosetljiva i da ponudi novinarima da sami, pred svaki meč, biraju mesto na kome žele da sede. Novi sistem ti daje pravo izbora, da sam kreiraš svoju sudbinu. Pomisliš, sjajna stvar.
U realnosti, umesto tačno u zakazanih 12.00 sati, Srbi su na izbor čekali skoro do 12.30. Razlog? Do tada su Englezi dobili pravo da pokupe sve dobre pozicije. Srbima je samo preostalo da "izaberu" poslednja mesta na vrhu stadiona, u popularnom "golubarniku".
Uostalom, ako UEFA Albancima dozvoljava da ulaze na stadion sa uniformama i zastavama "UČK", da njihovi novinari na terenu pokazuju dvoglavog orla direktno u lice srpskim navijačima, dok oni ne smeju zastave "Kosovo je Srbija"... Nema tu šta ni da nas začudi.
Stav UEFA prema Srbima je odavno jasan. Ko hoće da ga shvati, shvatiće.
Slogan ovog šampionata je "Ujedinjeni uz fudbal". Izgleda da su neki, ipak, malo ujedinjeniji od drugih.
Porodica Stojaković demantovala je izjavu selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića, koji je rekao da je Andrej Stojaković izabrao da predstavlja naš nacionalni tim.
Fudbaler Mančester sitija Erling Haland izjavio je da svi igrači veruju u menadžera Pepa Gvardiolu i dodao da ekipa mora napornije da radi u nastavku sezone.
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Zvezda je uspela da savlada oscilacije i dođe do pobede, iako se u jednom momentu smešio Efes scenario. Bilo je dosta vremena da se prebrodi kriza u napadu.
Jedan četbot rekao je dečaku (17) da je ubistvo njegovih roditelja "razuman odgovor" na to što su mu ograničili vreme koje provodi na telefonu, tvrdi sud u Teksasu.
Komentari 32
Pogledaj komentare Pošalji komentar