Fudbal često kreira priče koje neretko nazivamo "bajkama", poput Lesterove titule u Premijer ligi ili Liverpulovog preokreta protiv Milana u finalu Lige šampiona 2005.
Ali ono što zauzima posebno mesto na vrhu jeste "Sirtaki" koji su pre tačno dve decenije igrali izabranici Ota Rehagela, a zajedno sa njima i cela Evropa i svet.
Sve je na tom prvenstvu 2004. godine bilo čudesno kada su u pitanju "Heleni". I sigurno još par miliona njih još uvek nije svesno da su tada, pa ko zna kada, bili šampioni Evrope u fudbalu.
Takve priče zauvek ostaju u pričama predaka, te u sklopu najave predstojećeg EP u Nemačkoj, ne možemo, a da se ne podsetimo kako su se to Grci, pravo niotkuda, popeli na krov "starog kontinenta".
Šanse su im bile doslovno nemoguće
Pre početka bilo kakve priče o samom turniru, neophodno je istaći – Grčka je do te 2004. samo dva puta u istoriji igrala na velikom takmičenju.
Bilo je to Evropsko prvenstvo 1980. u Italiji i Svetski šampionat u SAD 1994. godine. I na ta dva turnira su osvojili samo jedan bod i postigli samo jedan gol.
Stoga ne čudi što su na EURO u Portugaliju 2004. došli kao najveći autsajderi, odmah posle Letonije.
Šanse da Grčka bude prvak Evrope merile su se odnosom 300:1, što se doslovno graniči sa nemogućim. Ali, čuda su moguća.
Grčka je do završnog turnira došla kroz kvalifikacije, i to kao prva u grupi ispred Španije, ali i Ukrajine, Jermenije i Severne Irske.
Voljom žreba, u grupi na EP se našla baš sa Špancima, ali i Rusijom i domaćinom Portugalijom, protiv koga je otvorila nastup.
Portugalce je predvodila nova zvezda u usponu, Kristijano Ronaldo, zajedno sa tek svežim osvajačima Lige šampiona sa Portom: Dekom, Manišom, Koštinjom, Rikardom Karvaljom...
Naravno, tu su bili i legendarni Luiš Figo, Rui Košta, Nuno Valente. Jednom rečju, strašan tim, a sa klupe predvođen Luis Felipe Skolarijem, čovekom koji je samo dve godine ranije odveo Brazil na krov sveta.
Međutim, Grke je predvodio Oto Rehagel, potpuno atipični Nemac, mnogo strastveniji od svojih sunarodnika. Ušao je u DNK selekcije koju predvodi i svoje igrače pretvorio u prave Spartance, baš kao iz istorijskih štiva.
Pozadi je postavio betonsku odbranu na čelu sa golmanom Antoniosom Nikopolidisom, na sredini beskompromisne borce koje su predvodili kapiten Teodoros Zagorakis i njegov zamenik Jorgos Karagunis, a u napadu je imao neverovatnog Angelosa Haristeasa.
Taj pristup potpuno je šokirao pomalo nadobudne Portugalce, koje je u sedmom minutu prodrmao Karagunis, a u 51. skroz šokirao Basinas iz penala.
"Dragao" je zanemeo na otvaranju šampionata, a nije pomogao ni utešni gol Kristijana Ronalda u trećem minutu nadoknade.
Bajka je tek počela
Međutim, Portugalci su uspeli da se oporave od početnog šoka i da u naredna dva meča sa 2:0, odnosno, 1:0 nadigraju Rusiju i Španiju.
Baš tu Španiju je u drugoj rundi iznenadila Grčka, jer je posle vodećeg gola Fernanda Morijentesa u 28. minutu krajnjih 1:1 doneo Haristeas u 66.
Ni Grci nisu mogli da veruju kakva su dva rezultata ostvarili, ali ih je malo na zemlju spustila Rusija, koja je već u prvih 17. minuta imala 2:0 preko Kiričenka i Bulikina.
Međutim, jako lep gol daje Vrizas i baš tim golom Grčka je u kasnijim kalkulacijama bila ispred Španije i plasirala se u četvrtfinale.
Već tada je to bio istorijski uspeh za "helene", ali njihova bajka je tek počela.
Iako ih je kostur "spojio" sa braniocem titule, nikakav to problem nije bio za Rehagelove ratnike. Oni su igrali svoju igru i na svoj način su zaustavili Zidana, Anrija, Trezegea i ostale vedete, tada na vrhuncu slave.
Preživeli su sve nalete "trikolora", a onda su jedna akcija i jedan gol Haristeasa bili dovoljni za epski trijumf i odlazak u polufinale.
Dominacija Čeha i skandal epskih razmera
Sa druge strane žreba, Češka je gazila sve pred sobom. Dala je 10 golova do polufinala i delovala potpuno nezaustavljivo sa Milanom Barošem, Janom Kolerom, Pavelom Nedvedom, Tomašom Rosickim, Vladimirom Šmicerom, Marekom Jankulovskim...
Bila je jedina maksimalna selekcija u grupnoj fazi sa devet bodova, a onda je u četvrtfinalu razmontirala Dansku sa 3:0.
Dansku, koja je tada u saučesništvu sa Švedskom bila vinovnik jednog od najvećih skandala u istoriji evropskih šampionata. Da se podsetimo.
Pošto se tada, pri istom broju bodova, u grupnoj fazi sledeći računao broj datih golova, kalkulacije su navele na to da bi u poslednjem kolu remi Švedske i Danske rezultatom 2:2 eliminisao Italiju, ma šta god ona uradila protiv Bugarske.
I, gle čuda, desilo se baš da su dve skandinavske reprezentacije odigrale onoliko koliko im je bilo potrebno. A da se čak nisu ni trudile da sakriju svoje "štelovanje" rezultata.
Tako su finalisti prethodnog EP poslati kući, a Danska i Švedska se našli među osam najboljih. I tu završile svoje učešće.
Danska, dakle, porazom od strašnih Čeha (0:3), a Švedska posle penala protiv Holandije (4:5). Portugalci su, takođe, preko jedanaesteraca prošli Englesku.
I tako smo dobili polufinala u kojima su domaćini golovima Ronalda i Maniša zaustavili odlazeću veliku generaciju Holanđana (mi ih pamtimo sa prethodnog EP i čuvenih 6:1), dok su se u drugom meču sastali razigrani Česi i do pucanja zategnuti Grci.
Rehagel je našao način da zaustavi najbolji napad na šampionatu i da svoju priliku čeka sve do 105. minuta. Korner sa desne strane, skok Trajanosa Delasa i – Grčka je u finalu.
"Drevna Grčka imala je 12 Bogova, moderna ih ima 11"
U velikom finalu na čuvenom "Da Lužu", Portugalci su sve učinili da se osvete Grcima za poraz na startu turnira, te su već organizovali proslavu. Razume se, ne samo na stadionu, već i širom Lisabona i države.
Ali, opet su "zaboravili" sa kim imaju posla na drugoj strani i to im se obilo o glavu. Ništa nisu Skolari, Ronaldo, Figo i ostale zvezde naučile iz prvog meča protiv 11 Spartanaca.
Grčki "zid" nikada nije bio jači i neprobojniji. Portugalci su atakovali svim silama, ali kao u kompjuterskoj igrici, što su domaći više bezuspešno navaljivali, to su Grci bivali sve jači.
Hranili su se protivničkom nemoći. A onda, kao da su svi na svetu znali šta sledi... Korner, centaršut, Haristeas, glava, gol. Tako jednostavno i tako čarobno.
Iako je bio 57. minut, nije bilo šansi da Portugalija do kraja probije bedem Grčke. Bilo je zapisano da titula mora otići u Atinu.
A kod kuće – ludnica
Pola Grčke je bilo u neverici, a druga polovina je završila na proslavi. Slavilo se po tavernama, plažama, brodovima... Cela zemlja je stala da bi se poklonila fudbalskim Bogovima.
"Drevna Grčka imala je 12 Bogova, moderna ih ima 11", bila je poruka koja je fudbalere dočekala na slavljeničkom autobusu.
Organizovana je parada ulicama prestonice, koja je ujedinila sve one navijače koji i dan-danas ratuju među sobom (čak i u Berlinu na F4 Evrolige).
Pristalice Panatinaikosa, Olimpijakosa, AEK-a, PAOK-a, Arisa... Svi su stali jedan do drugog, uhvatili onog do sebe za rame i zaigrali... Znate već koji ples.
Rafael Nadal je poražen, dok je Karlos Alkaras upisao pobedu, a na kraju je dubl odlučio i nakon njega Holandija je izbacila Španiju u četvrtfinalu Dejvis kupa.
Aleksa Avramović, košarkaški reprezentativac Srbije, govorio je za medije posle pobede našeg tima nad Danskom (72:52) u meču trećeg kola kvalifikacija za Evrobasket.
Košarkaši Srbije ubedljivo su nadigrali Dansku u Kopenhagenu i slavili trijumf rezultatom u meču trećeg kola četvrte runde kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Aleksa Avramović, košarkaški reprezentativac Srbije, govorio je za medije posle pobede našeg tima nad Danskom (72:52) u meču trećeg kola kvalifikacija za Evrobasket.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Fudbaleri Srbije dočekuju Dance na leskovačkoj "Dubočici" (20.45) u meču koji će odlučiti drugog učesnika četvrtfinala Lige nacija iz grupe 4 divizije "A".
Litijum, ključni element za proizvodnju baterija za električne automobile, beleži rast tražnje od 15% godišnje, a procenjuje se da će se taj trend nastaviti do 2033.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Iz Google-a je, nedugo nakon zahteva Ministarstva pravosuđa SAD, stigao oštar odgovor u kojem iznose svoje argumente i najavljuju sudsku bitku za očuvanje poslovanja.
Komentari 7
Pogledaj komentare Pošalji komentar