Sa mnogo boljim igračima i selektorima Srbija nije uspevala da ode na Evropsko prvenstvo pune 24 godine. A onda je, predvođena Draganom Stojkovićem, to uradila. Ali opet, uspela da ostavi gorak ukus.
Iako je od te famozne 2000. godine Srbija u pet ciklusa kvalifikacija za EURO (pod različitim imenima) doživljavala fijasko, ni uspeh kakav je odlazak na kontinentalan šampionat nije zadovoljio fudbalsku javnost.
A bilo je zaista svega. Od šamara od Azerbejdžana, skandala u Đenovi, velikoalbanskog drona, blamaže od Estonije u Humskoj, šamarčine od Škotske na "Marakani" kada je EURO već bio viđen... Sve do ovog ciklusa, kada je prekinut istorijski niz dug četvrt veka.
Paradoksalno, sa jednom od najlošijih igara u ovom veku. Zbog toga smo tekst naslovili baš tako kako jesmo, jer sveopšti utisak javnosti jeste da je u ustima više ukusa pepela nego šećera.
No, rezultat je tu, cilj ispunjen, a istorijski niz prekinut. I samo se to računa.
Na neki čudan način, Piksijevi "orlovi" se već izvesno vreme nalaze između dve vatre, u raskoraku očekivanja i rezultata. Da li je bolje igrati lepo za oko, a gubiti? Ili odlaziti na velika takmičenja u nizu, a trpeti nikad veće kritike?
Procep između dve krajnosti nikada nije bio veći. Kako su do toga došli srpski reprezentativci, naravno, na čelu sa Piksijem? Podsetićemo se u narednim redovima.
Katar(za)
Razdor je krenuo iz Katara, gde su "orlovi" odleteli širokih krila i prepuni samopouzdanja, a vratili se kao pokisli vrapci. Da ne kažemo poniženi.
Na Mundijalu, praktično, ništa nije valjalo, te je zauzeto očajno 29. mesto. Neko je morao da preuzme odgovornost, ali niko nije imao herca za to. Svi su se sakrili iza samog plasmana i račun je ostao bez krčmara.
To je rezultiralo vrlo lošom atmosferom u javnosti, ali su Bogovi žreba bili naklonjeni Piksiju i podarili mu nikad lakšu grupu u kojoj je bio apsolutni favorit.
Nakon što je za rivale dobio Mađarsku, Crnu Goru, Bugarsku i Litvaniju, slavodobitno je uzviknuo:
"Odvešću Srbiju na Evropsko prvenstvo!"
Srđan Stevanović/Starsport
Krenulo se iz Beograda, laganom pobedom nad Litvanijom (2:0). Strelci su bili Dušan Tadić u 16. i Dušan Vlahović u 53. minutu.
Srbija nije blistala, ali Litvanija nikada nije mogla da bude merilo. Prvi pravi ispit bilo je gostovanje Crnoj Gori u Podgorici tri dana kasnije.
Perfektan start nije izbrisao probleme
U duelu punom tenzija, Srbija je odigrala nikad gore prvo poluvreme, ali je u drugom ulaskom Dušana Vlahovića došla do dva gola i trijumfa rezultatom 2:0.
Sve je na papiru izgledalo idealno posle dve uvodne runde, ali su ti rezultati samo stvorili lažnu sliku.
Pravo stanje je tek počelo da biva ogoljeno od meča u Razgradu, gde je Srbija izgledala totalno havarisano.
Bugarska, koja se sa Mladenom Krstajićem raspadala kroz cele kvalifikacije, vodila je do same nadoknade. Tada je Darko Lazović pukom srećom uspeo da donese 1:1 Srbiji i opet "zamaže oči" bodom u gostima.
Dupli šamar od Mađara
Došao je septembar i prvi poraz u ovom ciklusu. I to na domaćem terenu, pred praznim tribinama stadiona "Rajko Mitić" zbog ko zna koje u nizu kazne zbog divljanja srpskih navijača.
Iako je Srbija povela već u 10. minutu, primila je dva gola za dva minuta i ekspresno iz plusa otišla u minus. Minus, koji više nije umela da nadoknadi, jer se propisno ispromašivala u drugom poluvremenu na "Marakani".
Tri dana kasnije to je, donekle, nadoknadila u Viljnusu lakom pobedom nad Litvanijom uz het-trik Aleksandra Mitrovića (3:1).
Lakše se disalo, ali je oktobarski "prozor" doneo gostovanje u Budimpešti, na nogama sve boljim (i ka fudbalu kao sportu broj jedan orijentisanim) Mađarima.
Opet je Srbija promašivala, a Mađarska pogađala. Pritom je gol Rolanda Salaja za krajnjih 2:1 (nekih 60 sekundi nakon izjednačenja Strahinje Pavlovića), verovatno najlepši pogodak celih kvalifikacija za EURO.
Tresle su se stative mađarskog gola na "Puškaš areni", ali su se domaći na kraju šepurili zbog duplog trijumfa nad Srbijom i plasmana na kontinentalni šampionat.
Ključ protiv Crne Gore i Piksijevo likovanje
Poraz u Budimpešti nije toliko boleo, koliko je sve uplašio, jer je samo tri dana kasnije u Beogradu gostovala zahuktala Crna Gora. Bodovna razlika je bila opasno mala i, u slučaju remija, "sokolovi" bi preuzeli drugo mesto, te imali sve u svojim rukama pred novembarski foto-finiš.
Rani gol Aleksandra Mitrovića dao je nadu da neće biti neizvesnosti, ali ju je vratio Stevan Jovetić prelepim pogotkom u 36. minutu.
Morala je Srbija da napadne, pritiskala celo drugo poluvreme i onda, napokon, u 74. minutu uspela da slomi otpor Crne Gore. "Štikla" Sergeja Milinković-Savića izbacila je kompletnu odbranu rivala i obezbedila Dušanu Tadiću laku asistenciju, te još lakšu egzekuciju Aleksandra Mitrovića.
Samo tri minuta kasnije je Tadić golom sa distance pečatirao trijumf i pritisnuo taster kod Dragana Stojkovića da likuje kao nikada pre na konferenciji za medije.
"Ne može svaka utakmica 100 šansi, a bez gola. To june neće da te mune! Najbolje da će Bugari sad da me sapletu, neće moći to. Ta opcija ne postoji. Bolje počnite da gledate hotele po Nemačkoj na vreme, nemoj da posle bude kasno. Sad idem u Majami jedno 10 dana, nemoj da je nekome palo na pamet da me zove!"
Umalo da mune bugarsko june
Kako se Piksi proveo u Majamiju, ne znamo, ali mesec dana kasnije Bugari su mu umalo glavu skratili. I to u njegovoj južnoj Srbiji, na leskovačkom "Old trafordu".
U meču kom je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i prvi čovek UEFA Aleksandar Čeferin, Bugarska je uspela da preokrene i sredinom drugog poluvremena povede, što je uz vođstvo Crne Gore u Mađarskoj moglo Srbiju da ostavi bez EP.
Drama i napetost na stadionu "Dubočica" mogli su se seći nožem u vazduhu, sve dok Srđan Babić u 82. minutu nije doneo konačnih 2:2. I slavlje u Leskovcu je moglo da počne.
Potrajalo je ono do duboko u noć, ali u ostatku fudbalske Srbije nije bilo nikakvog razloga za zadovoljstvo ili slavlje.
Prst na čelo i spoznaja da nas je nikad lošija Bugarska dva puta izmaltretirala, a Mađarska oba puta savladala, uz Tantalove muke protiv Crne Gore... Bili su jasan znak da Srbija nije ona kakva je bila na putu za Mundijal i kakva bi, po kvalitetu celokupnog sastava, trebalo da izgleda.
Ostao je gorak ukus koji je nadjačao čak i činjenicu da je prekinut post dug 24 godine.
Jer, svima je postalo kristalno jasno – sa takvim pristupom igri i velikodušno poklonjenim golovima, Srbija nema šta mnogo da traži u grupi sa Engleskom, Danskom, pa i Slovenijom.
Švajcarska fudbalska scena teško prihvata realnost ispadanja u B diviziju Lige nacija nakon remija sa Srbijom u Cirihu. Rezultat 1:1 ostavio je domaću selekciju bez šansi da zauzme makar treće mesto u grupi, a sad su usledile i kritike na račun sudija.
Najbolji automobilista Balkana i Srbije Dušan Borković doneo je Srbiji prvu svetsku pobedu na FIA TCR Svetskom šampionatu i to na najopasnijoj uličnoj stazi sveta u Makau.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Najbolji automobilista Balkana i Srbije Dušan Borković doneo je Srbiji prvu svetsku pobedu na FIA TCR Svetskom šampionatu i to na najopasnijoj uličnoj stazi sveta u Makau.
Kojih god 11 igrača da izabere Dragan Stojković za utakmicu protiv Švajcarske, biće onih koji će se iznenaditi njegovim izborom i sumnjičavo vrteti glavom.
OpenAI je lansirao aplikaciju ChatGPT za Windows, omogućavajući korisnicima tog operativnog sistema jednostavan pristup popularnom četbotu direktno s desktopa, čak i bez potrebe za plaćanjem pretplate.
Komentari 10
Pogledaj komentare Pošalji komentar