B92.sport intervju: "Bio sam fudbalski mrtav! Derbi? Bolje da ćutim..." VIDEO

Momak iz Leposavića sa Kosova i Metohije je u prvi tim Partizana uveo Marko Nikolić, ali je imao tu "nesreću" da ostane u senci Leonarda da Souze Silve i Uroša Đurđevića.

Isto tako, imao je i veliku sreću da baš uz njih odigra poslednji "tango smrti" koji je Humska ulica videla. U toj sezoni 2016/2017. osvojena je "dupla kruna" i bila je to poslednja uspešna generacija crno-belih fudbalera.

Odatle kreće profesionalni put Đoleta Jovanovića, koji ga je kasnije vodio u Belgiju, Španiju, nazad u Srbiju, Izrael, Švajcarsku i naposletku opet Srbiju i Partizan.

O svom putu razgovarali smo sa, za koji mesec, 26-godišnjim momkom koji sa ove distance mnogo iskusnije i trezvenije može da nam otkrije pojedinosti iz svoje dosadašnje karijere.

Ugostio nas je na stadionu Partizana, gde su vremenski uslovi pokvarili plan da razgovaramo na samom terenu. I baš smo ga na početku pitali kada ćemo ga ponovo videti na istom, odnosno, u kakvom je stanju njegova noga nakon nezgodne povrede aduktora koju je zadobio sredinom novembra.

"Do početka priprema ću biti spreman, barem se nadam. Odužilo se više nego što sam očekivao. Dosta teško sam povredio nogu, pokidala se tetiva i zbog toga je bila potrebna duža pauza", rekao je Jovanović na početku intervjua za B92.sport.

Provedi nas malo kroz svoju karijeru. Od tvojih početaka, kako je krenula tvoja fudbalska priča? Kako uopšte je izgledalo detinjstvo na Kosovu, budući da si rođen i odrastao u Leposaviću?

"Odrastanje je bilo sasvim normalno, imao sam sve kao i sva druga deca u Srbiji. Nije bilo velikih razlika u odnosu na drugu decu. I dalje postoji škola fudbala koja se zove ‘Kosmet’. Počeo sam kod trenera Nebojše Ninića od neke devete ili desete godine. Onda su me na jednom turniru videli skauti Partizana. Počeo sam da dolazim u Beograd, povremeno, na utakmice i trening dan pre nje. To je trajalo dve ili tri godine. Onda sam sa 13 godina došao u Beograd, počeo ovde da idem u školu i prošao celu omladinsku školu Partizana".

Srđan Stevanović/Starsport

Ko te je prvi prepoznao i doveo u omladinsku školu Partizana?

"Prvi me je video tadašnji skaut Partizana Vranić, ne znam da li i dalje radi. On me je preporučio pokojnom ‘Čika Trbi’ (Dušan Trbojević, prim. aut.) koji je gledao narednih nekoliko turnira i preporučio me dalje ljudima iz kluba".

U prvi tim Partizana ulaziš 2016. godine kao 17-godišnjak. Bio si izrazito veliki potencijal. Mnogi možda ne pamte, jer više pamte Leonarda i Đurđevića, ali ti si bio deo poslednje "duple krune", tog čuvenog "tanga smrti".

"Tada sam bio previše mlad. Sada kada gledam momke od 16, 17, 18 godina, tek vidim koliko sam tada bio mlad u tom trenutku, iako ti se tada ne čini tako i misliš da znaš mnogo toga. Jedna od najuspešnijih sezona u poslednjih 15 ili 20 godina i drago mi je da sam bio deo te ekipe. Možda i najlepša sezona u mojoj dosadašnjoj karijeri".

Srđan Stevanović/Starsport

Već 2018. odlaziš iz Srbije i to u Lokeren. Iz ove perspektive, da li je to dobro vreme i uzrast za jednog igrača da napusti srpski fudbal?

"Iz ove perspektive... Možda jeste, a možda i nije. Ne mogu da znam šta bi bilo da sam ostao. Možda bih imao bolju karijeru, a možda i lošiju. Trenutno sam zadovoljan tu gde jesam, tako da sa ove distance možda i nije bila greška. Ali ne bih preporučio mladim momcima da idu u inostranstvo sa 18 ili 19 godina, zato što nije lako. Svi misle inostranstvo, sjajno je i bajno. Ali nije baš tako. Nekad ne znaš jezik, druga je kultura, potrebno je puno vremena. Neće niko da trpi stranca u svojoj zemlji ako odmah ne donese nešto. Nebitno je da li imaš 18, 19 ili 20 godina. Čast izuzecima, ali u velikom broju slučajeva je tako. Moj neki predlog mlađim igračima je da budu strpljivi, da ovde napreduju do maksimuma, ako treba i do 23. godine. Bolje je da sačekaju pravu priliku i tek onda idu ‘preko’”.

S tim u vezi, kako je protekla ta prva inostrana sezona u Belgiji?

"Bilo je teško. Uopšte nije bio plan da idem u Lokeren. Ja sam pošao za Briž, ali su letovi bili odloženi, a u klubu su se desile promene u jednom danu. Nakon tri ili četiri dana sam završio u Lokerenu. Turbulentna sezona, jer su nakon te sezone ispali u drugi, pa treći rang i sada mislim da su promenili ime i da su pod stečajem. Posle toga sam otišao u Španiju, a zatim sam došao u Čukarički i da toga nije bilo, pitanje je da li bih bio ovde sada sa vama".

Srđan Stevanović/Starsport

Sezonu 2019/2020. provodiš u Španiji. Prvo u Kadisu, a zatim i Kartaheni?

"Kadis je tada bio druga liga i borio se za ulazak u Primeru. Nisam znao jezik i dok ga nisam savladao da mogu da razgovaram sa ljudima bilo je teško. Tamo bukvalno niko u klubu, osim možda predsednika, nije znao da priča engleski. Njega nisam ni viđao na terenu i trening kampu. I onda sam otišao na pozajmicu, hteo sam da se vratim pola koraka unazad i da se potom pridružim Kadizu. Ali, oni su ušli u Primeru i, kako to tamo biva, promenili su kompetan tim. Na početku priprema su imali 46 igrača na prozivci. Odvojili su 25 igrača na jednu stranu, na koje će ozbiljno računati, a 20 na drugu, gde sam bio i ja. I tada sam rešio da se vratim".

Srđan Stevanović/Starsport

Posle korona godine vratio si se u Srbiju, u belo-crni dres, ali Čukaričkog. Tu si bio sjajan i na 32 utakmice postižeš 20 golova?

"To je spas moje karijere. U tom trenutku sam bio fudbalski mrtav. Vratio sam se i dobio punu podršku od vlasnika kluba, direktora i trenera Dušana Đorđevića. Verovao je u mene i moje kvalitete, a ja sam mu vratio golovima".

Dobra sezona bila je poziv za novi odlazak u inostranstvo, ovog puta u Izrael. U Makabi Tel Avivu si takođe bio sjajan, toliko da je stigao i poziv selektora Dragana Stojkovića u reprezentaciju Srbije?

"Iskreno, u Izraelu je bilo odlično. Sve se nekako brzo desilo, nisam ni znao šta da očekujem, jer se sve brzo desilo i nisam mogao da pričam sa igračima koji su tamo igrali. U dan ili dva sam završio sve i potpisao ugovor. Imam sve pohvale za klub i ligu. I sada kažem da ne znam da ima klub na tom nivou u Evropi da je tako organizovan, da ima takve navijače i da je tako sređen”.

Usledio je odlazak u Bazel, ali ti švajcarski fudbal, utisak je, nije najbolje "legao". Kako je bilo tamo?

"Najveći klub po imenu, svakako, jeste. Iz dobrog ritma sam otišao tamo, platili su me 3.000.000 evra. Znate, zove me Bazel, kraj je prelaznog roka... Hteo sam da idem iz Izraela jer sam mislio da sam dostigao svoj maksimum u Izraelu. U te dve sezone dao sam preko 30 golova. Mislio sam da je vreme za odlazak, zasitili smo se i ja ljudi u klubu, i oni mene. Bazel je bio najbolja fudbalska opcija u tom trenutku. Ono što nisam mogao da znam je da će oni nakon toga dovesti još osam igrača i da će promeniti 17 igrača. Trener u prvih 20 dana nije mogao da popamti imena svih igrača u svlačionici. Što je i normalno, 17 ili 18 novih igrača u mesec dana... Nakon toga smo krenuli malo bolje, ali nije bilo onako kako sam planirao".

Partizan ima opciju otkupa tvog ugovora iz Bazela. Da li priželjkuješ da se to desi ili bi ponovo radije oprobao sreću u Bazelu ili nekoj drugoj sredini u inostranstvu?

"Partizan ima opciju da me otkupi za 2.000.000 evra. Videćemo da li će to aktivirati, sve zavisi od mojih igara i druge polusezone. Znamo i da je ovde tranzicioni period, nije laka situacija. Ako ništa ne bude, i dalje sam vezan ugovorom za Bazel, još dve godine. Ako Partizan ne iskoristi opciju, vraćam se sigurno", rekao je Jovanović, a nešto kasnije dodao:

"Ja bih želeo da se ona aktivira. Da ne želim, ne bih se ni vratio ovde u najtežem periodu u poslednjih 15 godina. Želim to, ovo je moj klub, za njega navijam od detinjstva i voleo bih da ostanem".

Srđan Stevanović/Starsport

I onda, leta 2024. stižeš u Partizan na pozajmicu. Dok se nisi povredio u novembru bio si prvi strelac tima, ali celokupan utisak nije baš najbolji. Kako si ti video ovu povratničku polusezonu?

"Nije najbolji utisak. I da sam dao 15 golova... Sami znate kakva je situacija u Partizanu. Kreće na bolje, ali nije lako, ima mnogo problema. Rezultati su trpeli, i u domaćoj ligi i na evropskoj sceni. Bila je negativna atmosfera, a i mi igrači smo se utopili u to. Nadam se da će počevši od januara to izgledati mnogo bolje".

Koliko se promenila situacija u klubu od kako je došlo promene rukovodstva?

"Možda atmosfera oko kluba, da se budi duh Partizana. Legende se vraćaju na stadion, navijači isto. Potrebno nam je zajedništvo. Znamo da nisu bili dobri odnosi između fudbalskog kluba i drugih sekcija, a sada se to popravlja. To je bitno kao početni korak, ima još mnogo stvari koje moraju da se urade, ali nije ni moguće sve uraditi za dva meseca".

Srđan Stevanović/Starsport

Kako ti je pao, može se reći, debakl u "večitom" derbiju od Crvene zvezde (0:4)?

"Uf... Bolje da ne pričam. Sedeo sam kod kuće do šest ujutru, nisam mogao da spavam. Mislim da sam četiri puta stigao da odgledam tu utakmicu. Morao sam da gledam četiri puta, da analiziram i da mi dobro ostane upamćen taj osećaj, da se nikada više ne ponovi. Bilo je baš, baš loše".

Kakvi su planovi za 2025. godinu? Teško je pričati o tituli u ovoj situaciji.

"Nije nemoguće, ali je skoro pa nemoguće. Ambicija je da stanemo na noge, ričam iz ugla igrača. Da počnemo da vezujemo pobede, da se stabilizujemo i da, što je meni bitnije, budemo dominantni i da se pitamo za rezultat, a on možda nekada neće doći. U ovih prošlih šest meseci često nije bilo tako, što je dosta loše".

Spomenuli smo reprezentaciju. Tvoje profilne slike na Instagramu i WhatsApp su u dresu Srbije. To sigurno govori da ti je veoma drago što si dobio tu priliku?

"Sigurno. Reprezentacija je svakom mladom momku i fudbaleru u Srbiji san. To nije vrhunac, ali u nekom smislu i jeste kada braniš boje svoje zemlje. Značio bi i jedan, a ne četiri nastupa. Srećan sam i ponosan da sam mogao da predstavljam svoju zemlju".

Vrata nacionalnog tima, naravno, nisu zatvorena. Ali...

"Svi znamo kakve špiceve imamo, u kojim klubovima igraju i koliko golova daju Dušan Vlahović i Aleksandar Mitrović. Potpuno sam svestan toga i to je činjenica. Na meni je da radim i da čekam priliku. Sezone su duge, uvek je neko povređen i ne može ceo sastav da se skupi. Moje je da dam što više golova, da radim, da pravimo što bolje rezultate i da se nadam i čekam poziv".

Šta ćeš poželeti od Deda Mraza u Novoj godini?

"Sebi lično što više golova, bolje rezultate i, pre svega, zdravlje", zaključio je Đorđe Jovanović intervju za B92.sport.