Posle debakla u Moskvi i poraza od Rusije rezultatom 4:0, Srbija je igrala protiv selekcije koja je u evropskim kvalifikacijama imala skor 0-0-8 i gol-razliku 3-28.
Najmanje što se očekivalo jeste bila sigurna pobeda, bez znakova pitanja i drame, a upravo tu neizvesnost smo na kraju dobili.
Dragan Stojković je odlučio da se, posle Rusije i odbrane sa četvoricom u liniji, vrati na svoj stari sistem sa trojicom štopera i ofanzivnim bekovima.
U celini, ako izuzmemo izostanak rekordera Dušana Tadića u startnoj postavi, kao i Srđana Mijailovića kao zadnjeg veznog, bio je ovo gotovo najjači sastav koji Piksi ima na raspolaganju.
Tadića je zamenio Lazar Samardžić i upravo njegovom lucidnošću u sedmom minutu Srbija je povela. Sergej Milinković-Savić je bio podjednako "namazan" i ispratio je zamisao veziste Udinezea za prvi i jedini pogodak na meču.
Njih dvojica su, uz Filipa Kostića, bili protagonisti najvećeg broja napada Srbije, čija igra u prvom poluvremenu zaista nije izgledala loše.
Tu ćemo čak i "zažmureti" na činjenicu da je Aleksandar Mitrović promašio penal. Jer, ako je to nekada moralo da se desi, onda je idealno što se desilo u ovakvom prijateljskom meču. Zaboravićemo i onu Škotsku, samo da se više to ne dogodi. A ako ćemo nekome verovati, onda je to Mitrogol...
Ono što je veća briga (ma, glavobolja da puca) jesu defanzivni propusti koji nam se iznova i iznova sada već hronično ponavljaju. Ono što nas je ostavilo bez nokaut faze Mundijala u Kataru i živciralo u kvalifikacijama za EURO bila je "rak rana" i na Kipru.
Bušna nam je odbrana, fijuče promaja na sve strane i toga smo svi svesni, ali je zaista zabrinjavajuće da već predugo niko ne ume da je zakrpi.
Da, Srbija ovog puta nije primila gol, ali pucanja poput onog u poslednjim minutima prvog poluvremena iole jači rivali kaznili bi dok udarite dlanom o dlan. O situacijama u drugom delu, kada su Mašović i Milenković "nestajali sa mape", da i ne govorimo.
Svi to vidimo, zna i Piksi, kao i igrači... Ali opet ne nalazimo način da taj problem rešimo. A moraćemo, ako želimo da se u Nemačkoj, opet, ne obrukamo.
Pritom, ni na sredini nije bajno, naprotiv... Saša Lukić pod hitno mora da prestane da greši u poprečnim dodavanjima, jer nas je to umalo ostavilo bez Evropskog prvenstva, pa i večeras zamalo bez pobede.
I napadači su u ovom "prozoru" postili, Mitrovića nikako nije hteo gol, dok je Luka Jović od njega bio "kilometrima daleko".
Nikada ne želimo da sudimo kroz nezvanične utakmice, pogotovo jer su ove dve zaista bile više prijateljske nego pripremne. Ali, nemamo za šta drugo da se "uhvatimo", a nacionalni tim nam jeste "dužan" onoliko.
Kada je reč o ovome što smo videli u prethodnih 180 minuta u Moskvi i Larnaki, previše je to "mršavo" za ale na Evropskom prvenstvu.
Komentari 49
Pogledaj komentare Pošalji komentar