Aleksandar Stanojević davna je prošlost u Humskoj, a iako važi za velikog partizanovca, svoj treći mandat na klupi crno-belih završio je verovatno kao nijedan trener do sada.
Doveo je "brdo" igrača sumnjivog ili nesumnjivo lošeg kvaliteta, a koji su dobili ugovore kakve su mogli samo da maštaju u Football Manager simulaciji.
U domaćem prvenstvu je, uprkos početnoj prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu, Stanojevićev tim nanizao kikseve protiv IMT-a, Vojvodine i OFK Beograda.
Kada se tome dodaju porazi u oba meča od Genta (0:1, 0:1), te Lugana (0:1 u Beogradu, pa uprkos 1:2 u Švajcarskoj crno-beli su u produžetku pali sa igračem više i teren napustili pognute glave), a na kraju i Crvene zvezde – Partizan je sa Stanojevićem vezao ukupno osam uzastopnih neuspeha.
A onda se sve okrenulo
Sva dešavanja pre, za vreme i posle 174. "večitog" derbija bila su kap koja je, na crno-beloj strani Topčiderskog brda, prelila odavno prepunu čašu.
Prva promena bio je povratak Sava Miloševića, trenera koji je samo u Partizanu pre pola decenije imao kakve-takve rezultate.
Nakon toga se na klupi Olimpije iz Ljubljane i reprezentacije Bosne i Hercegovine, najblaže rečeno, nije proslavio.
Zbog zakasnele promocije, nije vodio tim u Lučanima, gde je Branko Vukašinović savladao Mladost sa 3:1 i pokrenuo veliku seriju koju je nastavio Milošević.
Debitovao je sa 4:1 protiv Tekstilca, a onda je u danu tektonskih promena i smene Partizanove vlasti, u Novom Pazaru napravio veliki preokret od 0:2 i slavio sa 4:3.
Dolaskom Rasima Ljajića, Predraga Mijatovića i Danka Lazovića "grobari" su prekinuli bojkot i njih čak 17.156 je uživo bodrilo Miloševića i njegove igrače protiv Čukaričkog. Epilog – novi preokret "parnog valjka" i veliki trijumf rezultatom 3:1.
Usledila je nešto lakša pobeda nad Mladosti GAT u Novom Sadu (3:0), u okviru 1/16 finala Kupa Srbije, da bi prethodnog vikenda pao i TSC u Bačkoj Topoli (2:1).
Teško, ali ne i nezasluženo, pa je Partizan kompletirao niz 6/6 od katastrofalnog poraza u "večitom" derbiju.
Njihov dolazak (ili odlazak Vazure i Vučelića, kako god želite), pokrenuo je euforiju, a koja je lančanom reakcijom ulila energiju navijačima, a potom i igračima.
I samo na taj pogon Partizan dobija ove bitne utakmice u domaćem šampionatu, jer ako bismo usko analizirali igru i njen kvalitet...
On je, ipak, i dalje daleko od ozbiljnog fudbala.
Milošević ima sve ono što Stanojević nije imao, a pritom je i napravio bitan rez (još uvek tajni) sa igračima koji su dovedeni i skupo plaćeni u Partizan.
Iako se distancirao od izjave da "sedam igrača Partizana nema kvalitet ni za jedan tim Superlige", uradio je to samo kako bi sačuvao mir u svlačionici, jer su se sigurno "tražili pogledi" u istoj sa pitanjem – ko su ti koji nisu za Partizan?
Partizan će do poslednje ovogodišnje reprezentativne pauze još ugostiti Radnički 1923 iz Kragujevca, što će biti novi veliki izazov za Miloševićev tim.
Zatim će crno-beli od kraja novembra do 21. decembra igrati još protiv Napretka i Jdinstva sa Uba u Humskoj.
Potom će gostovati Železničaru u Pančevu, dočekati IMT i na kraju, deset dana pre Nove godine, gostovati Radničkom u Nišu.
Čak i više od igre i generalnog utiska, u tim utakmicama biće važno nastaviti kontinuitet koji sada traje već šest utakmica.
Pobede u nizu su, bez dileme, najbolji put ka oporavku teškog bolesnika.
Dan za nama obeležio je povratak legendi kluba i navijača u Humsku ulicu. Spisak zvanica je bio širok, pojedini su se oglasili za Partizanovu klupsku televiziju i izneli utiske.
Crvena zvezda je uspela da uradi ono što nije za skoro osam decenija svoje istorije. I verovatno će proći još barem toliko dok ponovo na ovaj način ne deklasira najvećeg rivala na njegovom ognjištu.
Komentari 22
Pogledaj komentare Pošalji komentar