Kada kažemo reprezentacije, onda baš to i mislimo. Ne najbolji tim, igrači ili selektor... Španija je pravi primer one naše čuvene: "Cela je nacija reprezentacija".
Boravak na licu mesta uverio nas je da Španci nisu samo veliki na terenu, već i van njega, zato što imaju ono što mi nismo imali, verovatno, još od ere Radomira Antića.
I on je sve samo nije fraza. Videlo se to prilikom dolaska španskog autobusa ispred stadiona, gde je nekoliko hiljada ljudi hitalo ka improvizovanoj ogradi od metala i najlon trake kako bi uživo videlo "drugi tim" Španije.
Ozbiljne snage policije i redarske službe su obezbeđivale prostor, iako za tim ni najmanje nije bilo potrebe, jer su u prvim redovima bili deca, devojke i, generalno, potpuno bezopasni Španci.
"Kukuuuuuuu", zagrmelo je kada je iz autobusa zakoračio dugokosi levi bek Mark Kukurelja, koji se proslavio (ili baš i nije, kako za koga), svojom proslavom evropske titule na madridskom trgu "Cibeles".
Nizali su se igrači koji su dobijali ovacije: Pedri, Hoselu, Pedro Poro (iznenadili biste se). Naravno, prednjačio je kapiten Alvaro Morata, koji svaki put "pogine" za nacionalni dres, bilo da igra protiv Srbije ili finale EP protiv Engleske.
Ali, nije mogao da se meri sa podrškom i ovacijama koje je dobio selektor Luis de la Fuente. Čovek je, bez preterivanja, već sada upisao svoje ime među besmrtne kod španskih pristalica.
I možemo samo da pretpostavimo kakva bi ekstaza nastala da su tu bili Lamin Jamal, Niko Vilijams, Rodri, Dani Karvahal, Dani Olmo, Unai Simon, Robin Le Norman...
Alvaro Morata je promašio penal na takav način da, recimo, Englezi to Dejvidu Bekamu ni dan danas nisu zaboravili 20 godina kasnije.
Umesto toga, ceo stadion je istog momenta zapevao ime svog kapitena, koji im je samo nekoliko minuta kasnije vratio golom za erupciju na tribinama sasvim običnih navijača, većinski stanovnika Kordobe.
Da, Španci jesu novi šampioni Evrope i igraju najlepši fudbal, pa je tada i najlakše voleti svoju zemlju. Mi Srbi smo makar doktorirali euforiju posle pobede i pljuvanje posle poraza. Vratimo samo film unazad tri dana.
Ali, ni kod njih u Fudbalskom savezu je sve samo ne "ružičasto". Naprotiv. Iako više nije toliko prisutno u našim medijima, još kako je aktuelan skandal koji je nastao kada je predsednik FS Španije Luis Rubiales poljubio fudbalerku Dženifer Ermoso tokom dodele zlatnih medalja na SP za žene.
Takođe, čak i van sramnog poteza Rubialesa, tamošnji Savez je ogrezao u korupciji i zbog toga su i španska vlada i FIFA osnovali posebna tela za praćenje nezakonitih dešavanja.
Postoji ozbiljno mišljenje da su ove dve utakmice igrane daleko od Madrida (Mursija i Kordoba) samo da navijači u prestonici ne bi "iskasapili" od uvreda čelnike FS Španije. A znamo da Španci umeju da budu i te kako brutalni.
Stvar je u tome da Španci zaista jesu familija, kakvom se predstavljaju i hvale. Taj svoj mediteransi temperament uspeli su da kanališu na zdrav i najfudbalskiji način.
Na ulazu u stadion svaki navijač, pa čak i srpski novinar, dobio je zastavu Španije.
"Mali znak pažnje, koji mnogo znači. Bilo bi dobro to uvesti na našim utakmicama", rekao nam je jedan od tek desetak srpskih navijača u Kordobi, član grupe "Džentlmeni" koja baš svuda prati "Orlove".
Najveću privrženost Španaca videli smo posle utakmice, i to sat i po nakon što je Danijel Stefanski odsvirao kraj. Više od stotinak ljudi ostalo je do ponoći po pljusku da sačeka i, makar još jednom, samo svojim vidi Moratu i drugove.
Razume se, bez ikakvog kontakta, slikanja ili autograma. Njima je i to bilo dovoljno.
I kada na svu tu ljubav koju igrači dobijaju, dodate ključan sastojak – ples "crvene furije" kao da je sa druge planete – onda i nije teško dobiti krajnji proizvod.
U De la Fuenteovom timu lopta klizi kao na igrici. Igrač Španije kada prima loptu, čini to na način da već iz prvog dodira sa njom ima barem tri otvorene opcije gde će je dalje distribuirati. U pojedinim momentima to je tako lepo za gledati, čak i kada to doprinosi masakru sopstvene reprezentacije.
Španci, dakle, imaju kompletan paket, iako imaju puno problema u vrhušci Saveza. Ali, to telo koliko god "muljalo" oko novca, poreza i korupcije, radi pravu stvar kada forsira mlađe kategorije i miluje svoje talente, što je jedini put ka stvaranju sile kakva Španija danas jeste.
A Srbija? Uh, koliko smo samo daleko od toga. Moram priznati, zabolelo je uočiti tu razliku, baš kao i spoznaja nemoći dok gledaš druge kako igraju fudbal.
Moraćemo da se okrenemo onima sa kojma možemo da "pikamo bubamaru". Sada je jasno: Švajcarska u Cirihu (15. novembra) i Danska u Leskovcu (18. novembra) daće nam odgovor da li je A divizija zaista naš nivo.
Šetajući ulicama Kordobe nismo zapazili mnogo navijača, ili makar ljudi koji bi mogli da imaju veze sa utakmicom koja će se od 20.45 u ovom andalužanskom gradu odigrati između Španije i Srbije.
Fudbaleri Srbije ove večeri idu na noge aktuelnom šampionu Evrope i, razumljivo, očekivanja nisu kao što su bila pre tri dana kada je pala Švajcarska (2:0).
Kada se pomisli na fudbal, stadion i Milano, u glavi je zasigurno "San Siro". Ipak, postoji još jedno remek delo arhitekture, pomalo zaboravljeno i skrajnuto.
Košarkaši Partizana na teže nego što se očekivalo su stigli do sedme pobede u Evroligi, pete u nizu, koju su izborili u Berlinu protiv ekipe Albe koja je još jednom pokazala da nije naivna ekipa.
Nije ni za sve kineske proizvođače automobila sve ružičasto - veliki rat cenama, odnosno popustima, koji bukti na kineskom tržištu mnogi neće izdržati.
Istraživanje dolazi od Globalne alijanse za EV, organizacije koja, s obzirom na svoje ime, verovatno nije potpuno nepristrasna kada je reč o električnim automobilima.
Novi američki vojni dron, koji spaja vrhunsku aerodinamiku i radarsku nevidljivost, obavio je svoj prvi let i napreduje prema testiranju integrisanog sistema za borbene misije sledeće generacije. Ipak, o tom dronu se za sada zna veoma malo.
Prvi u nizu prazničnih poklona Epic Gamesa za PC igrače je survival igra The Lord of the Rings: Return to Moria, koja u redovnoj prodaji košta 22 evra.
Komentari 42
Pogledaj komentare Pošalji komentar