"Šajberovo kolo" – zašto Zvezda traži titulu iz 1986?

"Podnosimo zahtev za vraćanje titule iz 1986. i sutra ćemo i zvanično pustiti zahtev ka FSS. Zvezda je kao legalni šampion odlukom FSJ i UEFA igrala Kup Šampiona, da bi dve godine potom ta titula bila oteta Zvezdi odlukom Suda udruženog rada i dodeljena FK Partizan suprotno odlukama FSJ i UEFA", rečeno je B92.sport.

U pitanju je titula iz čuvenog "Šajberovog kola" koje je zbog brojnih spornih dešavanja poništeno, a potom odigrano novo, u kojem nije želeo da nastupi samo Partizan, pa je Zvezda stigla do titule, a svi klubovi iz "spornih" utakmica su kažnjeni sa minus šest bodova, što je Vardar u narednoj sezoni iskoristio i došao do trofeja.

Zvezda i Vardar igrali su KEŠ kao zvanični prvaci Jugoslavije, ali im je kasnije tadašnji Sud udruženog rada Srbije oduzeo titule i predao ih Partizanu.

Evropska fudbalska unija (UEFA) nikada nije priznale te odluke.

Šta je to uradio Šajber?

Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1985/1986 je bila 58. sezona takmičenja najvišeg ranga fudbalskog takmičenja u Jugoslaviji.

Obeleženo je velikim skandalom i optužbama oko nameštanja utakmica u poslednjem (34) kolu prvenstva, što je preraslo u tzv. "Aferu Šajber", nazvanu po predsedniku Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavku Šajberu.

Ekipa Partizana je bila šampion, osvojivši desetu titulu, međutim, nakon ponovljenog kola je titula pripala ekipi Crvenoj zvezdi, da bi nakon nekoliko sudskih tužbi i postupaka, titula ipak bila vraćena Partizanu 1987.

Pored afere o nameštanju prvenstva, sezonu je obeležila i smrt napadača Partizana Dragana Mancea, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Pozadina afere Šajber

U poslednjem kolu prvenstva su Partizan i Crvena zvezda bili jedini kandidati za titulu, i imali su isti broj bodova, s tim što je Partizan imao za pogodak bolju gol-razliku.

U regularnom toku sezone su na stadionu JNA odigrali 1:1, dok je na Marakani bilo 2:1 u korist Zvezde.

Tim iz Humske 1 je u poslednjem meču prvenstvu bio domaćin Željezničaru, dok je Zvezda gostovala na Koševu ekipi Sarajeva.

U fudbalskoj javnosti Jugoslavije se govorilo o dobrim odnosima Partizana i Željezničara, a i Crvene zvezde i Sarajeva, tako da su se, na osnovu te priče, "poklopile kockice" za poslednje kolo.

Neki od primera tih prijateljskih odnosa su ishodi mečeva poslednjeg kola prvenstva u sezoni 1971/1972. u kojima su se za titulu nametali Željezničar i Zvezda.

Željezničar je 11. juna 1972. u poslednjem kolu gostovao na JNA sa dva boda prednosti u odnosu na Zvezdu, dok je Zvezda gostovala na Koševu ekipi FK Sarajevo.

Željezničar je ubedljivo slavio protiv Partizana sa 4:0, uz tri gola Boška Jankovića, i tada Željezničar osvaja svoju jedinu titulu prvaka države, dok je Zvezda lako savladala Sarajevo sa 4:2, ali im to nije bilo dovoljno za titulu.

U sezoni koja je prethodila "aferi Šajber", 1984/1985, Zvezda je odigrala svoj poslednji meč kao gost ekipi Sarajeva.

Tada su Sarajevu bili potrebni bodovi kako bi overio svoju drugu titulu prvaka države, što je i učinio pobedom od 2:1, da bi narednog dana golgeter Sarajeva Husref Musemić potpisao za crveno-bele, što se na neki način spekulisalo da je bila cena za pobedu Sarajeva u tom meču.

Naravno, same sumnje da će ekipe zbog nekakvih bliskih odnosa odigrati dogovoren meč, nisu dokaz sam po sebi da će se neki susret proglasiti nameštenim.

Za svaki slučaj, kako bi sve bilo u okvirima regularnosti, kako se ne bi ponovila neka situacija poput one iz poslednjeg kola sezone 1975/1976, kada je Partizanova utakmica protiv Olimpije u Ljubljani, u kojoj Partizan golom Bjekovića u finišu meča dolazi do pobede od 2:1 i titule, trajala nekoliko minuta duže od susreta Hajduka na Karaburmi, koji je završen sa 1:1, FSJ donosi odluku da svi dueli sudbonosnog subotnjeg popodneva moraju početi i završiti u isto vreme.

Čuveni 14. jun 1986.

Međutim, ona na stadionu JNA počela je sa sedam minuta zakašnjenja.

Sudija Beriša Šinasi dozvolio je Partizanu da organizuje oproštaj Zvonku Vargi, koji je na kraju sezone karijeru trebao da nastavi u inostranstvu.

Utakmica je kasnila taman toliko da crno-beli mogu da prate šta se dešava na Koševu.

Zvezda je takođe imala sličan plan, ali makedonski sudija Popev odbio je njen zahtev da se izvrši svečana ceremonija zahvale Živanu Ljukovčanu i utakmica na Koševu počela je na vreme.

Nakon prvih 20 minuta igre Zvezda je već vodila 2:0 golovima Milka Đurovskog, dok je u Beogradu na semaforu stajalo i dalje 0:0.

Oko 60.000 ljudi na JNA počelo je da paniči, ne verujući da Partizan može da postigne dovoljno golova Željezničaru i dostigne Zvezdu.

Ipak, nakon šuta Zvonka Živkovića, lopta je pogodila Verlaševića i završila je u mreži.

Sve se otvorilo i golovi su se počeli da se ređaju kao na traci. Admir Smajić svojim tek prvim golom u drugom delu prvenstva povisio na 2:0.

Na stadionu JNA nastala je euforija, a do odmora igrači Partizana postigli su i treći gol, a strelac je bio slavljenik Varga.

S identičnim rezultatom otišlo se na odmor i na Koševu, a Milko Đurovski na početku drugog dela postiže het-trk i Zvezda je tada vodila 4:0.

U tom trenutku Bjeković i Šoškić ubacili su Gorana Bogdanovića i Milinka Pantića.

Ovaj drugi postao je junak jer je postigao gol posle samo deset minuta na terenu.

Bio je to gol za titulu šampiona jer Zvezda na Koševu nije uspela da postigne peti.

Nakon poslednjeg kola Partizan postaje šampion zahvaljujući boljoj gol razlici od drugoplasirane Crvene zvezde.

Na scenu stupa Šajber

Međutim, 20. juna 1986. godine predsedništvo FSJ, na čelu sa Slavkom Šajberom, donosi sledeće odluke:

* Poništavanje poslednjeg kola sezone 1985/86. i naredi ponovno odigravanje svih devet utakmica

* U sledećoj sezoni, 1986/1987, svaka od 12 osumnjičenih ekipa: Partizan, Crvena zvezda, Velež, Rijeka, Dinamo Zagreb, Budućnost Titograd, Željezničar, Sutjeska Nikšić, Čelik Zenica, Sarajevo, Vojvodina i OFK Beograd) započinje sa -6 poena.

Svi klubovi, osim Partizana i Dinama iz Zagreba, su pristali na ponovno odigravanje mečeva.

Međutim Dinamo se, pod pritiskom izbacivanja iz prvenstva, ipak predomislio.

Partizan je, iako usamljen, ostao uporan u nameri da se bori protiv Šajberovih mera.

Klub iz Humske 1 je obio da ponovo odigra meč protiv Željezničara, navodeći da bi "ponovnim igranjem te utakmice priznao svoje učešće u nameštanju koga nije bilo".

Wikipedia

Pošto su svi timovi osim Partizana pristali na ponovno odigravanje mečeva, Željezničar je službenim rezultatom pobedio 3:0, a Zvezda je uprkos porazu od Sarajeva sa 2:1 osvojila titulu zbog bolje gol-razlike.

Zbog toga je Zvezda učestvovala u Kupu Evropskih šampiona 1986/1987.

Usledila je serija žalbi i tužbi od strane Partizana, i ceo slučaj je završio na ustavnom sudu.

Dok su ustavni sud i sud Udruženog rada Srbije doneli presudu, sledeća sezona 1986/1987. je već bila završena, i šampion je postao Vardar, zahvaljujući činjenici da je deset timova startovalo sa -6 poena.

Crno-beli drugu sezonu zaredom ostaju bez nastupa u KEŠ-u, i to ih je, kako su kasnije objašnjavali čelnici kluba, onemogućilo da dovedu planirana pojačanja i stvore tim koji bi verovatno u Evropi stigao tamo gde se Zvezda našla 1991. godine.

Sudska presuda iz 1987. je glasila da nema dokaza o nameštanju u poslednjem kolu prethodnog prvenstva, i titula je vraćena Partizanu.

Ovo je automatski značilo da nema osnova za oduzimanje bodova u sezoni 1986/1987 pa je nakon presabiranja bodova Partizanu dodeljena i titula u sezoni 1986/1987, umesto Vardara, koji je ipak zadržao pravo da učestvuje u Kupu Evropskih šampiona 1987/1988.

Celo se kolo pretvorilo u farsu

Nije gol-razlika rešavala samo pitanje šampiona, u igri je bio plasman u Evropu, opstanak, pa čak i trka za najboljeg strelca prvenstva, a tek tu je bio pravi cirkus.
 
Dinamo je u Novom Sadu pregazio Vojvodinu sa 7:1, ali bilo je to nedovoljno, jer su Čelik i Rijeka odigrali miroljubivih 1:1.

Čeliku je bod bio dovoljan za opstanak, Rijeci za Kup UEFA. Na kraju svi srećni i zadovoljni osim naravno "modrih", koji su s tim epilogom ostali bez Evrope.
 
Hajduk je takođe bio raspucan u Vinkovcima i slavio je s 5:3, a igrači Hajduka i Dinama nameštali su golove Čopu, koji je tako prestigao Bursaća iz Sutjeske i tako postao najbolji golgeter lige.
 
U televizijskim izvještajima iz tadašnje Televizije Titograd, komentator je u ironičnom tonu ovako opisao utakmicu: "Čudo u Nikšiću!"
 
Da, bilo je to čudo jer je utakmica Sutjeska – Budućnost završila 5:5, ali Bursać ipak nije uspeo da dođe do titule najboljeg strelca.
 
OFK Beograd pobedio je Velež u Mostaru s 3:2, ali je ipak ispao iz lige.

Jedino su utakmice Priština – Vardar 0:0 i Osijek – Sloboda 2:1 bile čiste, samo i jedino s razlogom što nikome ništa nije trebalo, pa su ta dva meča odigrana gotovo pa rekreativno.