Dejvid Džejms u Beogradu: "Sećam se prvog derbija, mislio sam da će ih prebiti..."

Tokom gotovo čitavih 90-ih i prelaska iz Votforda, Džejms je između stativa gola Liverpula skupio 277 nastupa i pridružio crvenom golmanskom Pantenonu u kom su ga čekali Rej Klemens, Tomi Lorens, Brus Grobelar, a sada je i među onima koji su došli posle njega poput Jeržija Dudeka, Pepa Reine i Alisona.

Mnogim simpaziterima kluba je zbog ekscentričnih dresova sa kultnim logom Karlsberga iz tog perioda ostao u sećanju, te zato nije bilo boljeg predstavnika danske pivare koji 32 godine sarađuje sa "redsima".

Džejms je po treći put došao u Srbiju i pre svega je izrazio zadovoljstvo što je ponovo tu.

Za početak razgovora, govorio je o svojim najdražim uspomenama tokom perioda u Enfil Roadu.

"Možda pobeđivanje Mančester junajteda. Čini se da je prošlo dosta vremena, ali i dalje je dobar osećaj. Liverpul je ogroman klub, postoje određeni zahtevi. Mi to nismo radili u dovoljnoj meri. Od kako sam prestao da igram fudbal, putovao sam širom sveta i navijači Liverpula su svuda. Vaša strast prema klubu, a siguran sam da niste svi bili na ‘Enfildu‘, je ista svuda širom planete. Nisam to prepoznavao kao igrač. ‘Nikada nećeš hodati sam‘ je fraza koja se koristi svuda i zajednička je svim navijačima Liverpula. Biti deo toga čini da budem jako ponosan", rekao je Džejms, propraćen aplauzom svih prisutnih.

Sa njegovom karijerom se "poklopila" i sve veća popularnost sporta, zahvaljujući pojavi masovnih medija.

"Bilo je nekoliko faktora. Internet je bio važan, ali i kablovska. Moja prva utakmica za Liverpul, za one koji su dovoljno stari da se sećaju, je bila u gostima u Forestu i izgubili smo. To je bila i prva utakmica Premijer lige koja je išla uživo, to je bila velika stvar. Uvelo je i faktor slave u čemu su neki igrači, neću da imenujem, uživali veoma. Kažem da nismo osvojili mnogo tokom 90-ih, ali smo učinili Premijer ligu slavnom", tvrdi Dejvid.

Igranje pred "Kopom", glavnom navijačkom tribinom pristalica Liverpula, je priča za sebe.

"Moja prva utakmica na ‘Enfildu‘ je bila protiv Šefild junajteda. Govorili su mi o ‘urliku‘ tog stadiona. Došao sam iz Votforda gde smo igrali pred osam ili devet hiljada navijača, a ovamo je bilo 40. Kada je meč počeo ‘Kop‘ je zaurlao. Naježio sam se, bilo je neverovatno. Igrao sam poslednju utakmicu pred tom tribinom, pre renoviranja. Bilo je sjajno. Sećam se prvog derbija protiv Evertona, bilo je mnogo ljudi u plavim dresovima. Mislio sam da će ih prebiti. To je prijateljski derbi i pravi pokazatelj šta je ‘Kop‘ zapravo. Kada sam igrao tu kao golman protivničkog tima prvo su me pozdravili aplauzima, ali čim se čula pištaljka znao sam da žele da primim pet golova", sa osmehom na licu govori Džejms i dodaje ko je na njega imao najveći uticaj tokom perioda provedenog u Mersisajdu:

"Bilo je to interesantno vreme. Kada je Žerar Ulije došao, bilo je to da je promenio duh. Postali smo više tim. Robi Fauler je bio neverovatan. Dajte mu loptu, predriblaće trojicu i postići gol. Ulije je imao najveći uticaj na tranziciju i prelaz iz dobrog kluba u fantastičan."

Profimedia

Bilo je dosta utakmica u njegovoj karijeri, među golmanima je i rekorder u Premijer ligi (572), a kao golmanu jasno je kada je bio najsrećniji posle svake od njih.

"Ne primiti gol je najbolji osećaj. Najveći broj tih utakmica je bilo u dresu Liverpula. Naporno sam trenirao od ponedeljka do petka kako bih bio najbolji golman na svetu kada obučem dres. I onda bismo igrali protiv Šefild Venzdeja, pobedili bismo 4:0 i ja bih dvaput ispucao loptu. Izašao bih sa terena i pitao se zašto sam trenirao čitave nedelje. Pri kraju karijere sam priželjkivao da se to desi jer bih obično primao po tri gola. Rekao bih da je lak odgovor i pobediti Mančester junajted, igrati ispred ‘Kopa‘, na ‘Vembliju‘, igrao sam 1.000 utakmica i bilo je sigurno dobrih momenata", kaže nekadašnji saigrač Ognjena Koromana i Dejana Stefanovića u Hempširu.

Uz Džejmsa ide i čuvena priča kada je u dresu Mančester sitija igrao napadača na utakmici Premijer lige. Ideja ni manje ni više nego njegovog tadašnjeg trenera Stjuarta Pirsa, u narodu prozvanog "Psiho".

"Mančester siti je igrao protiv Midlzbroa, 2005. je godina. Jednaki smo po poenima, imaju bolju gol razliku jer su postigli više golova. Praktično, ko god završi ispred igraće Evropu. Džimi Flojd Haselbank je postigao gol, izjednačili smo. Na poluvremenu mi ekonom u svlačionici kaže da je moj dres spreman. Nisam znao o čemu priča. Rekao sam mu da ućuti. Vraćamo se na meč, sat otkucava. Mislio sam da sam 20 minuta igrao kao ‘devetka‘ ili ‘desetka‘, kako god. Bilo je osam. Mislim da sam za to vreme udario 10 protivničih igrača, dvojicu u isto vreme u nekoliko navrata. Robi Fauler, najbolji izvođač penala kojeg ćemo ikad videti, ima priliku da nam donese pobedu i Evropu. Promašio je. Posle utakmice su me pitali da li sam znao da ću igrati. Nisam imao pojma. Nekoliko godina Stjuart Pirs je rekao da je mislio da ću igrati ‘devetku‘, a da sam ja igrao ‘desetku‘. Da smo pobedili, bila bi to najbolja odluka trenera u istoriji lige", prisetio se čuvene anegdote Džejms.

Nije hteo da izabere idealnih 11 sastavljenih od igrača sa kojima je delio teren, ali ga je pitanje o najboljem među njima podsetilo na dvostrukog strelca iz finala Liga kupa 1995. godine protiv Boltona (2:1).

"Ne, jer ako me pitate za pola sata odgovor će biti drugačiji. Najbolji igrač sa kojim sam igrao je Stiv Mekmanaman. Volim da pričam ovu priču. Poslednji put kada je Totenhem nešto osvojio, seo sam sa sinom koji je bio mali tada i rekao sam mu da smo osvojili taj trofej 1995. godine. Našli smo snimak tog finala. Sedeo sam i gledao taj video. Mekmanaman je bio neverovatan. Sećam se kako sam bio u zabludi posle tog finala kako ja nisam osvojio nagradu za meč. Ono što je on ostvario sa Liverpulom i Realom je neverovatno. Jedan od najboljih momaka sa kojima sam igrao", odao je počast svom nekadašnjem saigraču.

Poznato je da voli da slika.

"Šta bih mogao da oslikam? Kada sam bio u Liverpulu imao sam viziju stola sa najvećim menadžerima. Čekao sam samo da Roj Evans osvoji ligu i bio bi na njegovom kraju. Nažalost, to se nije desilo i ideja je nestala. Crtao sam Jirgena Klopa i Bila Šenklija dok sam bio u Liverpulu. Voleo bih da uradim i Arnea Slota, odaje utisak dobrog čoveka. Da li bih mogao da oslikam neki trenutak iz fudbalskog meča? Teško", tako je govorio o još jednoj svojoj strasti.

Za kraj, na šaljiv, ali u isto vreme i ozbiljan način, dao je savet mladim fudbalerima.

"Ako ste mlad golman, prebacite se na napadača. Tu su pare. Za golmane se sve promenilo od kako se ta pozicija ceni i važna je. Samo uživajte. Ako ne uspete, potrudite se da imate obrazovanje. Svet se brzo menja iz brojnih razloga", zaključio je Džejms.