Trula pomorandža

Ali ne da bi se u te dve nedelje radilo na uigravanju raštimovanih linija tima, jer to ionako sa velikim brojem odsutnih igrača ne bi bilo moguće, već da bi se pročistio sistem.

I uradilo jedino što bi posle svega što je viđeno u poslednje dve i po godine na Teatru snova bilo logično i imalo smisla - zahvalilo se na saradnji menadžeru Eriku ten Hagu.

Odatle treba početi, sa zakašnjenjem. 

Da, Ten Hag stvarno nije Hari Poter, kako je to rekao posle meča sa Liverpulom, ali u svojim neveštim izbegavanjima odgovornosti, sve više deluje kao grogirani Hari Megvajer. 

Da je Hari Poter stvorio bi svet čuda i rasterao demone. On to ne zna i ne ume.  Ali je zato svakom u Mančesteru postalo jasno da je kontinuirani raspršivač magle. Srećom po navijače Junajteda, sve bleđe, tako da se dobro vidi ono što je iza, a to nije nimalo prijatan prizor.

Nedeljno popodne na Teatru snova još jednom je postalo nedeljno popodne najcrnjih košmara za svakog navijača Mančester junajteda.

Nekih 55 milja daleko odatle, Skauzeri pevaju posle još jedne briljantne fudbalske lekcije komšijama koji su do kolena u blatu, a glavom u oblacima slavne prošlosti. Odakle ne vide surovu realnost da oni igraju fudbal bez fudbala.  

Profimedia/Mark Pain

Ser Džim Retklif i njegovi kompanjoni iz Ineosa, koji su u februaru preuzeli to teško breme spasavanja i podizanja uspavanog giganta, treba da budu zahvalni rivalima sa Enfilda.

Boljeg i savršenijeg skenera skeleta Junajtedovih fudbalskih problema, neće nikad imati, osim možda u nekom novom sudaru sa "bučnim komšijama" sa Etihada. Mada ih sve više šamara ko stigne, od Brajtona i Brentforda, pa umalo i Kembridža! 

To nije razlika tipa igrač na ovoj ili onoj poziciji, šansa ili udarac na gol više ili manje, puki nedostatak sreće; to je razlika u nivoima fudbalske igre - Liverpul je ne jednu, nego bar dve velike klase iznad Mančester junajteda. 

Biti arogantan i nešto tako ne priznati, najgora je boljka koju neko u Mančesteru može da ima u ovom trenutku. A čini se da Ten Hag, osim velikog promila tvrdoglavosti u krvi i nespremnosti da prihvati kritiku, ima i visok stepen arogancije.

Mediji u Engleskoj zaista umeju da budu brutalni i nestrpljivi, da se drže svoje agende da slave i ruše junake fudbala po svojoj volji. Međutim, ponekad i sa te strane dođe dobronamerna kritika, kao što je to bilo u nedelju popodne, kada je urednik fudbala Dejli mejla Jan Lejdimen, prosto razmontirao taj sklop iluzija Ten Haga o tome kako je Junajted odmah iza Sitija po broju trofeja u poslednje dve godine. 

Lejdimen je pucao pravo u metu pitajući - šta vas čini tako uverenim da je problem u igračima, a ne u vašem vođenju tima?

Ten Hag je upao u stupicu, misleći da će naići na ordinarnu novinarsku površnost ovih dana.

"Šta mislite time? Možete li da mi objasnite gde to pravimo greške regularno?", upitao je Ten Hag.

I na glavu mu se sručila lavina!

"Stalno gubljenje lopte na sopstvenoj polovini, počinjanje napada od pozadi, bezglava jurnjava, šanse koje za protivnika koje proizilaze iz toga, kontre u kojima ste u igračkom deficitu, protivničko lako stvaranje šansi...", ispalio je Lejdimen verovatno imajući još mnogo toga na svom spisku.

Sve što je Ten Hag mogao da mu odgovori jeste:

"Ne mislim da ste u pravu, inače ne bismo osvojili trofeje dobijajući velike protivnike, tako da mi vas je žao". 

Kome će na kraju biti žao, ostaje da se vidi, ali na vidiku nije duga Ten Hagova plovidba mančesterskim kanalom.

Taj kanal u kom je zaglavljen brod Mančester junajteda, uzak je i sve je manje prostora za okret u pravi smer, na pravu plovidbu.

Ten Hag ni posle više od dve godine, ne uspeva da shvati gde je došao, iako da budemo realni, nije imao lak posao. On je u maju 2022. ušao u klub u kojem je vladalo haotično stanje u svim segmentima i u kom se, tek počevši od ove godine, neke krucijalne, bazične stvari, kao što je sređivanje fudbalske hijerarhije, dovode u red.

Ser Džim Retklif je nedavno, u jednom intervjuu, odgovarajući na pitanje zašto su produžili ugovor sa Ten Hagom, rekao da je glavni problem Erika bio u tome "što je radio ono što treba i što ne treba"! Misleći na to da je obavljao i zadatke koje nisu u opisu posla menadžera.

Sada se čini da je problem što mora da radi samo posao menadžera, a tu mu baš nešto i ne ide.

Profimedia

Trofeji u FA kupu i Liga kupu u poslednje dve godine jeftin su pokrivač za sve Junajtedove nedeće - time se ne mogu sakriti ti brojni, sramni porazi, negativni rekordi oboreni protekle sezone kada su sezonu završili kao osmi sa bezbroj povređenih igrača i dvocifrenom brojkom poraza. 

Kako je moguće da Junajted ima toliko povređenih konstantno i kako se dešava da i ove sezone sve ide istom stazom? Da, fudbal je nemilosrdan i svakako da ogroman broj utakmica ostavlja traga na igračima, ali biće da tu ima nešto i do metode rada trenera.

Nemali broj puta se moglo čuti žamor iz svlačionica Junajteda od strane igrača kako ih "Ten Hag ubija" od treninga i kako nemaju svežine. I iza tog brda treba zagledati malo i videti šta je problem. Kao i u medicinskom odseku, gde su već izvršene određene promene.

Ono za šta Ten Hag sigurno nema valjano objašnjenje je sledeće - stil igre. Ne verujem da postoji neko ko u ovom trenutku može da kaže, šta je stil igre Mančester junajteda? 

Ne može, jer nema sistema! Problem je truo sistem kog se Holanđanin uporno drži.

Tih 4-2-3-1 ili kako to sada prevodi u 4-2-2-2 nisu niti će ikad biti Mančester junajted.

Mančester junajted se oduvek kretao u trouglu 4-4-2, 4-3-3 ili 4-5-1. Jaka sredina je bila ključ, a ova sadašnja je haotična.

Kako je moguće da i pored svih šokova koje mu je priredio Kazemiro u protekloj sezoni, Brazilac i dalje ima mesto u timu u sredini terena i uporno ponavlja greške koje je bezbroj puta pravio protekle sezone.

Kako je moguće da Ten Hag veruje da će mu poput kornjače spori Brazilac, uz i dalje neiskusnog Meinua, biti oslonac, kada Bruno Fernandeš krene napred i ostavi hektar nebranjenog prostora iza sebe? 

Rajan Gravenberh je sam pojeo sredinu Mančester junajteda. Holanđanin je bio pravi imperator na centru terena, igrao se sa protivnicima kao da je nastupio protiv školskog tima iz Oldama!

O brzini igre i tranziciji dva tima, ne treba trošiti reči. Ono što je Ten Hag poslao na teren, ako je iza toga stajala ikakva ideja, bilo je kao naručeno za igru Liverpula. Uostalom, takav rebus je godinama unazad nerešev na Old Trafordu, pa su zato padale te "sedmice", "četvorke", "trojke" u najblažem smislu reči. 

Istina je da je Ten Hagov sunarodnik na klupi Liverpula, Arne Slot, došao u klub u kom već postoji filozofija igre, sistem i stil igre i da se samo "slotovao" na svoje mesto. I sve funkcioniše besprekorno, posle samo nekoliko meseci.

Profimedia

Zato što Liverpul ima jasnu ideju šta želi da igra i to radi od petlića i omladinaca do prvog tima.

Mančester junajted, kao što rekosmo, nema ideju, nema više onu fergusonovsku filozofiju, nema identitet. Luta i baulja od formacije do formacije. O tome da u meč ulazi bez klasičnog napadača ne treba trošiti reči.

Da, Rasmus Hojlund je povređen, ali pogledajte dubinu Liverpulove napadačke lepeze (Dijaz, Salah, Žota i na klupi Nunjes i Gakpo), i sve će vam biti jasno. 

Uz to, reklo bi se da ni Ten Hag ne ume da onog što ima na raspolaganju, a našta je potrošio u tri leta veliki novac, iskoristi valjano.

On je i dalje u uverenju da od Mančester junajteda pravi svoj nekadašnji Ajaks!

Pogledajte - gotovo čitava startna poslednja linija na meču sa Liverpulom, potiče iz Ajaksa, s izuzetkom Dioga Daloa!

Ako želi da ostane i uspe tu gde jeste, moraće brzo da shvati da Junajted nije i nikada neće biti Ajaks, prosto jer je Premijer liga nešto drugo u odnosu na Erediviziju. Vreme je da se na "Eksperiment Ajaks" na Old Trafordu, definitivno stavi tačka.

Kako to gotovo da neće biti moguće ako Ten Hag ne ode, situacija je jasna. I na potezu je uprava koja je krajem proleća i početkom leta, oklevala da pritisne obarač.

Koga dovesti? Ko je stručnjak koji bi mogao Mančester junajtedu u ovom trenutku da da definiciju i pravu fizionomiju? Teško je reći, mada je utisak da bilo ko od fanatika sa Stretford enda, imao bolji učinak na klupi od Ten Haga. Jer oni vide gde on greši, dok on i dalje ima maglu pred očima.

Sudbina je htela da se u dva rivalska grada, ovog leta, nađu dve holandske pomorandže. 

Dok jedna već uveliko miriše na nove pobede, ova druga zaudara na trulež. 

I od toga nikad neće biti dobrog soka. Ostaje jedino što je moguće, da je bacite.