Imaju tri domaće serije koje iznova repriziraju i onih od nas još gorih koji ih svaki put gledaju. Jedna je u naslovu, druge dve su nam takođe poznate.
Teško je utvrditi po čemu se taj meč razlikovao od onog protiv Intera ili Monaka. Crveno-beli su u sva tri duela barem u pojedinim delovima meča bili konkurentni i imali rezultat, ali su na sva tri završili sa katastrofom na semaforu.
Još je teže ocenjivati igrače posle takvih mečeva i uspešno pronaći balans između objektivnosti i umerenosti u kritikama u skladu sa igračkim kadrom beogradskog kluba i onim od protivnika.
Da vidimo kako to izgleda nakon poslednjeg u nizu mečeva u Ljutice Bogdana.
Golman i odbrana
Marko Ilić – Krenuo sigurno, pa se stopio sa ostatkom tima. Ostavljali su ga saigrači na vetrometini prečesto, ostavljajući u nekoliko navrata protivničke fudbalere da neometano šutiraju sa ivice šesnaesterca. Bez obzira na to, mogao je da spreči barem jedan gol Barse. Prespora reakcija kod stative pre drugog gola ili pogodak iz peterca kojim bi trebalo da komanduje i ne dopušta takve situacije. Samopouzdanja je imao sve manje sa svakim proteklim minutom. U finišu sprečio pogodak Barse paradom i uspeo da izbegne povredu koja bi napravila još veći problem.
Jong-vu Seol – Izgleda da je atmosfera na stadionu uplašila pre njega nego protivničke fudbalere. Gotovo zbunjeno je Koreanac izgledao po desnom boku, nesnađeno. Bila mu je potrebna pomoć. Odmahivanje rukom nakon što mu je Levandovski prošao iza leđa kod drugog gola, kao da je to tuđa krivica, dodatno su bacili senku na njegovo izdanje. Upada u grupu gotovo svih sa ovog meča koji moraju daleko bolje.
Uroš Spajić i Naser Điga – Štoperski par koji je još jednom dopustio četiri, pet golova. Teško ih je braniti i kad pogledamo protivnike. Važno je naglasiti da je reprezentativac Burkine Faso ipak bio nivo iznad svog kolege u poslednjoj liniji. Imao i jedan prodor koji su sa tribina pozdravili hukom. Nedopustivo je da su gosti u Zvezdinom šesnaestercu radili šta su i kako su hteli pored njih dvojice.
Milan Rodić (do 59. minuta) – Do pogotka Barselone imao je solidno izdanje, nažalost svega tih 10-ak minuta. Za to vreme je uspeo da skupi proigravanje Elšnika za poništen gol, kao i nekoliko važnih defanzivnih akcija. Ipak, bilo je više onog lošeg. Kako je meč odmicao sve gore. "Zaspao", kao i ostatak odbrane kod prvog gola, konstantno bio u zaostatku za protivničkim napadačima i dopustio da mu lopta prođe kroz noge na startu drugog i tako omogućio opasnu šansu za protivnika. Na njegovu sreću i Levandovski je bio iznenađen kako je lopta stigla do njega, te smo videli Poljaku nekarakterističan promašaj.
Rade Krunić – Ponovo je Zvezda skrivila faul u opasnoj zoni. Ona nije bila dovoljna za šut, ali i centaršut je bio dovoljan ovoga puta. Vinovnik je bio baš Krunić, napravivši prvi prekršaj na meču. Iskupio se sa kamatom, asistencijom iz prve za gol Silasa. Borbenost mu niko ne može oduzeti. Ovaj poraz ne ide njemu na dušu, ali nije ni odigrao meč koji će se prepričavati. Čak ni u narednim danima.
Timi Elšnik – Slovenac nije superstar, ali odrađuje posao. Sa svakom novom utakmicom sam sve uvereniji u to da je on Zvezdin Džejms Milner i to ne samo zbog toga što je ponovo bio primoran da igra levog beka. Ako je nešto bilo iole prihvatljivo na ovom meču za domaćina to je bio vezni red, a Elšnik je bio njegov deo veći deo meča. Šteta što je poranio kod poništenog gola i tako nas uskratio za ozvaničenje one polukomične završnice i asistencije samom sebi.
Gelor Kanga (do 72. minuta) – Koliko god je to moguće reći za veterana, bio je iznenađenje u startnih 11 i iako je to sa sobom donelo i neka pitanja, ispostavilo se da je uvrštenje Gabonca bio pun pogodak. Zauzeo je centralno mesto između Elšnika i Krunića i u potpunosti komandovao tim delom terena. Smiren u napetim situacijama, lopta je bila sigurna u njegovim nogama. Vokalni predvodnik i pokretač Zvezde. Drugim rečima, kapiten. Najbolji Zvezdin igrač na ovom meču.
Andrija Maksimović (do 72. minuta) – Kada kažeš da ćeš pokazati trenutno najvećem fudbalskom talentu da si bolji od njega, onda je bolje da to i uradiš pred svojim navijačima. Andrija više nije samo momak koji se sa svojih 17 godina probio u prvi tim, već sada njegov redovan član i ako je već tako red je i da imamo nešto više kritički osvrt ka njegovim nastupima nego što je bilo do sada. Dovoljan je bio jedan potez i "okretanje" Kundea, ponajboljeg desnog beka na svetu, da svoj veliki talenat i pokaže. Ne i da dokaže da je bolji od Jamala, od toga je daleko. Protiv istog tog Kundea je izgubio dva duela iz kojih su gosti stigli do trećeg i četvrtog gola za koje je Francuz pisao asistenciju. Kako god da je odigrao, a nije bio najgori, bilo bi dovoljno za njegove godine, a protiv ovakvog protivnika, da je samo izašao na teren. Nedovoljno snažan za Ligu šampiona.
Silas (do 82. minuta) – Osporavan, biće i u budućnosti tako, ali na svom kontu beleži još jedan gol za crveno-bele u važnoj utakmici. Osim sjajnog ubacivanja i završnice kod gola, primetno je bilo i njegovo spuštanje nisko do poslednje linije gde je pomagao Seolu i praktično više ponovo pokrivao poziciju vingbeka, a ne jednog od dvojice igrača iza napadača. Fizičke predispozicije su tu, nedostaju mu tehničke i kognitivne. Nesvestan situacije u nekoliko navrata, nije na vreme odigravao loptu. Prijem lopte slab za igrača tog nivoa i platežnog ranga.
Šerif Endiaje (do 82. minuta) – Zvezdin "sidraš" je ponovo preuzeo tu ulogu na ovom meču, prisiljen okolnostima i u skladu sa njom odigrao koliko je mogao. Odlagao lopte, dobijao duele, tu i tamo napravio neki problem protivničkoj odbrani, ali onda kada je trebalo nije bio fokusiran. Imao je ogromnu šansu i bio previše neodlučan, pa poslao loptu nebu pod oblake. Osetan pad u drugom poluvremenu. Na klupi ponovo nije bilo Bruna Duartea, te tako ni prirodne zamene za Senegalca. Inače ne bi dočekao kraj utakmice. Previše ofsajd pozicija u kojima su prednjačili Silas i on.
Trener i izmene
Vladan Milojević – Moraće da se pozabavi psihološkim oscilacijama ekipe. To je pod jedan. Svaka Zvezdina utakmica u Evropi gotovo isto izgleda, barem poslednje tri. Dobro se krene, parira se protivniku, ali posle prvog primljenog gola kreće sunovrat. Izuzetak je jedino meč protiv Benfike koji je išao obrnutim tokom. Čestitke što se protiv ovakvog protivnika nije zatvorio i pokušao "bunkerom" da stigne do boda, ali ne i za odlazak u suprotnu krajnost njegovih igrača koji su dopustili Žilu Kundeu (do skoro štoperu) da ima tri asistencije na ovom meču. Poraz je bio neminovan, ali stvari poput te nisu.
Milson (od 59. minuta) – Nastavio tamo gde je Maksimović stao u duelima sa Kundeom. Isprva ih nije dobijao, bek Barselone se opustio, a ovaj to iskoristio i postigao prelep gol. Njegov drugi u ovosezonskoj Ligi šampiona. Malo je upala u oči njegova proslava gola na 5:2. Iz ove perspektive, bilo bi bolje da je on igrao od starta.
Luka Ilić (od 72. minuta) – Neprimetan na terenu. Kao da nije ni ušao.
Dalsio (od 72. minuta) – Za razliku od Ilića, itekako primetan. Samo, bolje da nije bio. Nesrećno postigao autogol, imao još jednu grešku koja je dovela do velike šanse protivnika.
Aleksandar Katai (od 82. minuta) – Premalo vremena za konkretan učinak.
Jegor Prucev (od 82. minuta) – Premalo vremena za konkretan učinak.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Đani Infantino je pre rekao da će FIFA i dalje biti fudbalska video-igra broj jedan i bez Electronic Artsa. Nije baš bio u pravu, ali možda se to promeni sledeće godine.
Komentari 8
Pogledaj komentare Pošalji komentar