Videli smo igrače koji se ne trude, pokazuju veliku dozu nonšalancije i neodgovornosti prema grbu koji nose. Kao i činjenicu da strateg Partizana već ko zna koji meč u nizu promašuje pozicije igračima i pravi izbore koji se kose sa neverovatnim.
Uprkos svemu tome, popularni "parni valjak" i dalje ima tu poslednju šansu – da nekim čudom uradi ono što nikada nije u istoriji, a to je da pobedi neki belgijski klub i na taj način izbori grupnu fazu Lige konferencije.
Srđan Stevanović/Starsport
Ako se to dogodi, mnogi bi problemi u Humskoj bili rešeni (pre svega finansijski) i ova kvazi uprava bi imala paravan da nastavi da radi ono što čini već godinama.
U suprotnom, crno se piše crno-belima. Prodaje i ovo malo kvalitetnih igrača bile bi neminovne, klupski i nacionalni koeficijent bi se zakucao za dno, haos sa isplatama igrača i klupskom (ne)disciplinom još više bi se povećao...
A čelnici kluba? Ne brinite, oni ni tada ne bi maknuli odande gde su pustili korenje.
Srđan Stevanović/Starsport
Aleksandar Stanojević je u prvom mandatu pre 15 godina imao toliko uspeha sa Partizanom, da i dan danas pliva na tom "talasu". Uveo je klub u Ligu šampiona, pobeđivao derbije i osvajao titule.
Istina imao i poraze poput Šamroka, a ubrzo potom je otišao zbog svađe sa tadašnjim rukovodstvom na čelu sa Draganom Đurićem. Ispraćen ogromnom podrškom navijača ispred severne tribine stadiona u Humskoj 1, zakleo se da se neće vratiti u srpski fudbal.
Ali je to ipak učinio posle nepune decenije i nasledio Sava Miloševića u vrlo lošoj situaciji. Ispao je u Evropi od Šarlroa, pa u drugoj godini stigao do osmine finala Lige konferencije.
Tada je u šesnaestini finala Stanojevićev tim prilično lako eliminisao Spartu iz Praga, pobedama u obe utakmice. Danas je češki tim u grupnoj fazi Lige šampiona, a Partizan...
Ipak, u istoj sezoni osvojio je temperamentni stručnjak 98 bodova u Superligi Srbije i to nije bilo dovoljno za titulu, te je ponovo digao ruke. Opet, burnom konferencijom i suzama pred novinarima i navijačima.
A onda, pravo niotkuda, ovog leta se još jednom vratio u svoj klub, ali jasno je – sa manjom energijom nego inače i odlukama koje su dovele Partizan u situaciju u kojoj jeste.
Pre svega, odluka da Nejtan de Medina igra svaku utakmicu na desnom boku. Momak koji nema fudbalski pedigre, koji skoro tri godine nije odigrao dobru utakmicu i koji, aman ljudi, nije desni bek ni po jednom osnovu. Ni po građi, tehnici ili fudbalskoj inteligenciji.
Srđan Stevanović/Starsport
Upravo je zahvaljujući De Medini Partizan ispao od Lugana i ostao bez osigurane grupne faze, a svedočili smo i da su ga sunarodnici iz Genta u prvoj utakmici razorili po toj strani.
Postavlja se pitanje: zašto je Stanojević po svom dolasku doveo DVA desna beka (Marko Lazarević i Vukašin Đurđević), ali ni oni, kao ni Aleksandar Filipović ne dobijaju šansu da rade svoj posao.
Dalje, tumbanja u veznom redu i forsiranje Gajasa Zahida kao zadnjeg veznog. Prosto se videlo da je Norvežanin daleko od gola potpuno bezopasan i tu, između ostalog, i leži razlog zbog kog Partizan nije postigao nijedan gol (NULA) na domaćem terenu u tri evropske utakmice.
To bi, nadaju se "grobari", mogao da promeni dolazak Stefana Kovača. Tačnije, morao bi, jer je neophodno da novajlija iz Čukaričkog počne od starta revanš u Belgiji u paru sa Kervinom Arijagom, a da Zahid bude "plejmejker" zadužen za završni pas.
Srđan Stevanović/Starsport
Tu dolazimo do novog problema, jer su špicevi, kao i ofanzivna podrška sa krila, blago rečeno, katastrofalni ovog avgusta.
Glavna "haubica" Mateus Saldanja igra užasno, a time podjednako, ako ne i više od tima – šteti sebi. Već je video potpis za Fenerbahče, ali je klub hteo više od ponuđenih 8.000.000 evra. Glava nije bila "nameštena" i, kako je vreme odmicalo, Brazilac je tonuo u beznađe neostvarenog transfera.
Tako smo došli do toga da "carini" loptu, ne dodaje je nikome i gleda samo kako da je šutne ka golu. Epilog su komične i sramne situacije, koje je Stanojević "pravdao" činjenicom da je "dobro što uopšte ulazi u šanse".
Srđan Stevanović/Starsport
Njegova zamena, Đorđe Jovanović, takođe ulazi u šanse, ali je još gori u realizacijama istih. Ona u 90. minutu prvog susreta je bila iz edicije stoprocentnih, kakvu Saldanja nije imao.
Krilni napadači? To je tek posebna priča... Jungdžun Goh nije otputovao u Belgiju, što bi zbog njegovih dosadašnjih izdanja, trebalo da bude pojačanje. Ali ne samo njegovih.
Ksander Severina je dečko koji je bio u stanju da pobegne u rodnu Holandiju usred sezone i da se nikome ne javi, a da se posle nekoliko dana i moljakanja putem telefonske veze vrati kao da se ništa nije desilo. Kao malo dete kome se više ne igra u pesku, tako je igrao i u prvoj utakmici sa Gentom.
Usred akcije rivala bi odustajao od defanzivnih zadataka i ostavljao na cedilu iovako očajnog De Medinu, pa je levi bek Genta Alfi Braun radio šta je hteo na "zelenom tepihu" Partizanovog stadiona.
O napadačkoj jalovosti sa njim u timu izlišno je i govoriti. Osim par sporadično dobrih poteza u revanšu protiv Lugana, ne postoji pravi razlog zbog kog bi sebe smeo nazvati starterom Partizana.
Srđan Stevanović/Starsport
Zubairu Ibrahim, novajlija iz Jedinstva sa Uba, takođe ničim nije ubedio da je vredan crno-belog dresa. Ali, za razliku od Severine, ima daleko veći voljni momenat.
Uprkos siromašnim igračkim kvalitetima, ta želja i energija koju pokazuje bi nekada bi mogla da mu se vrati. Ko zna, možda baš ove večeri.
Jedino pravo ohrabrenje bi mogao da bude povratak Alda Kalulua u tim, pod uslovom da je urodilo plodom "hlađenje" iz prethodne sedmice.
Ali, ne kao "lažna devetka" ili polušpic, već isključivo kao krilo. Iznenadi nas, Stanojeviću, pa pogodi prave pozicije svojih igrača.
Srđan Stevanović/Starsport
Nije pogrešno reći da se cela Partizanova sezona svodi na jednu utakmicu i 90 ili 120 minuta fudbala. Svake su evropske kvalifikacije prekretnica, a ovaj revanš za crno-bele posebno.
Liga konferencije je, koliko god bilo manje važno takmičenje od Lige šampiona i Lige Evrope, ostala jedina nada da se navijači iole zainteresuju za klub koji propada.
Koliko je domaće prvenstvo svima u Humskoj postalo manje važno (čitaj: nemoguće za osvojiti), govori i činjenica da je poslednji meč u Superligi odigran 11. avgusta i proćiće najmanje 20 dana do narednog. A tek smo na početku sezone.
Dakle, sve karte se bacaju na Evropu i revanš u kome je potrebno nadoknaditi minus od jednog gola.
Samo zbog ove utakmice je (još uvek) rano za tugu, ali bi upravo ona mogla da nas uveri da za Partizanovu sreću, ipak, kasno je.
Čak četiri tima sa prostora nekadašnje zajedničke države prošla su u nokaut fazu takmičenja Lige konferencije što je ove sezone bio nedokučiv domet domet za hrvatske klubove.
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Zvezda je uspela da savlada oscilacije i dođe do pobede, iako se u jednom momentu smešio Efes scenario. Bilo je dosta vremena da se prebrodi kriza u napadu.
Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) saopštila je da iza sajber napada na registre Ministarstva pravde Ukrajine stoje hakeri povezani sa Glavnom upravom Generalštaba Oružanih snaga Rusije (GRU).
Komentari 14
Pogledaj komentare Pošalji komentar