Partizan juri LŠ posle sedam godina – nekada je to bilo normalno
Partizan je u prve dve decenije 21. veka bio najuspešniji srpski klub i upisao je mnoga učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona. A onda je usledio dugačak post.
Čak sedam godina u Humskoj nisu maštali o elitnom takmičenju i nije tajna da su do tada gotovo svakog leta bili bezbrižni razmišljajući koga će izvući na žrebu i kako bi mogli do popularnih "zvezdica".
U periodu od 2002. do 2017. godine čak 12 puta je Partizan bio predstavnik Srbije u Nionu na žrebu za najjače evropsko takmičenje.
Čak i onda kada nije bio prvak Srbije, poput sezone 2013/2014. kada je Zvezda izbačena zbog finansijskih problema, Partizan je bio taj koji je jurio elitu.
I stigao je do nje samo dva puta – 2003. godine u epskoj večeri u Njukaslu, te 2010. u Briselu.
Oba puta kroz dramu, produžetke i penale – kako i dolikuje srpskim klubovima u Evropi.
O toj večeri je ispričano mnogo priča, poput vradžbina Tariba Vesta i putovanja u Englesku gde je cela zemlja otpisala tim Lotara Mateusa.
Iz mrtvih ih je podigao Ivica Iliev golom za 0:1, da bi kasnije u penal-seriji promašio šut za pobedu.
Međutim, prisebni su ostali Saša Ilić i Milivoje Ćirković, te je tada nastalo ono čuveno "Ajmo Milivojeeee".
Te davne 2003. mnogo toga je bilo drugačije na evropskoj fudbalskoj sceni. Real Madrid je oformio pravi "drim-tim" i nazvao ga "galaktikosima", koji su lako mogli da stradaju protiv Partizana.
U Madridu je Real slavio golom Raula iz ofsajda, dok je u Beogradu promašen sijaset šansi, da bi najveću u karijeri promašio Saša Ilić, pred potpuno praznim golom i nemoćnim Ikerom Kasiljasem.
Tih godina se na mapi pojavilo novo lice, danas svima poznati Žoze Murinjo. Predvodio je Porto i jedva se izvukao iz Humske sa 1:1, da bi u Portugaliji slavio sa 2:1 i, kasnije te sezone, gle čuda, osvojio Ligu šampiona.
Još jedno ime je zasijalo te godine. Ime mu je Didije Drogba, igrao je za Olimpik Marselj i Partizanu je dao tri gola u jednoj utakmici, te su ga crno-belo baš dobro upamtili.
Imao je i Partizan svog junaka te grupne faze, a to je bio Andrija Delibašić, koji je dao sva tri gola te sezone i ušao u istoriju.
Kleo se Kleo...
Sedam godina je Partizan čekao na novo učešće i dočekao ga 27. avgusta 2010. godine u srcu Evrope, u Briselu.
Favorizovani Anderleht, sa tada 17-godišnjim Romeluom Lukakuom, u Beogradu je izvojevao 2:2 zahvaljujući greškama Radiše Ilića, ali je Partizan imao neverovatnog Kleversona Kordovu Klea.
U revanšu je Brazilac postigao dva gola i doneo 0:2, ali su Žile i Lukaku obezbedili produžetke Belgijancima.
Nekako je ekipa Aleksandra Stanojevića stigla do jedanaesteraca, a onda su igrači Anderlehta tri puta loptu sa 11 metara poslali nebu pod oblake i tako sami "gurnuli" Partizan u Ligu šampiona.
Drugi nastup u LŠ crno-beli ne pamte ni po čemu dobrom, upisana su šest poraza i dva postignuta gola. Oba protiv Arsenala i oba u režiji Klea.
Šahtjor i Braga su bili, u tom momentu, preveliki zalogaji za srpskog prvaka koji je tada upadao u sve veće probleme. Pre svega finansijske.
Nisu penali uvek bili srećni...
Penali su i odnosili Partizanu Ligu šampiona, poput 2005. godine i velike tragedije u Beogradu protiv Artmedije u Beogradu.
Crno-beli su te večeri imali bezmalo 30 šuteva ka golu rivala. Pogađali su prečke i stative, ali ni kroz penal-rulet nisu mogli protiv potpuno anonimnog, ali navijačima Partizana dobro upamćenog, golmana Juraja Čobeja.
Mirisalo je na elitu i 2008. kada je Slaviša Jokanović predvodio juriš na Fenerbahče.
Imao je 2:0 u Beogradu, Turci su izjednačili iz sumnjivog penala i gola iz ofsajda, da bi u Istanbulu bio poništen čist gol Partizanu, odnosno, autogol Dijega Lugana.
Na kraju je sa 2:2 i 2:1 dalje prošao Fenerbahče, iako su svi bili mišljenja da je trebalo biti obrnuto.
Partizanu je grupna faza izmakla za "dlaku" i 2015. Tada je u plej-ofu BATE Borisov mogao da primi barem dva ili tri gola u Belorusiji.
Ali nije, već je slavio 1:0, da bi u revanšu u Humskoj bilo 2:1 za crno-bele.
Kako je tada važilo pravilo gola u gostima, dalje je otišao beloruski tim, a Partizan se zadovoljo Ligom Evrope.
Često je Partizan imao i razočaranja, te ispadanja na ranijim stepenicima, poput bolnih rana protiv kiparskih Apoela i AEL-a, bugarskog Ludogoreca, ranije i Rapida iz Beča i minhenskog Bajerna.
Predstojećeg leta će ga čekati "pakleni" put, ali ne i nemoguć, samo ukoliko se odradi dobar prelazni rok, te sačuva okosnica tima i dovedu prava pojačanja.
Iako je na snazi bojkot navijača, određena groznica će sigurno zahvatiti deo istih.
Ponovo će se maštati o Ligi šampiona, ma koliko god poslednjih godina u Humskoj to čudno zvučalo.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Najstarija crkva u lucernskom naselju, Crkva sv. Petra, postavila je Isusa koji komunicira putem veštačke inteligencije i koji može da razgovara na 100 različitih jezika.
Rusija je na Ukrajinu juče ispalila novu balističku raketu intermedijarnog dometa "Orešnik" (Lešnikovo drvo), saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin. Šta znamo o ovom oružju?
Komentari 28
Pogledaj komentare Pošalji komentar