Svuda je Srbija

I onda, taj trenutak, o kom su sanjali mnogi u Melburnu, koji su posle svega što se dešavalo prošle godine, strahovali da se to možda više i neće dogoditi.

Ali, dogodilo se. Kao da je na teren izašla rok zvezda, začuli su se vrisci kao na koncertima Bitlsa - Novakohisterija je mogla da počne!

Decibeli oduševljenja zaparali su noćno nebo nad Melburnom, jer ne treba zaboraviti, žestoka žega, pa predpotopski pljusak, obeležili su prvi utorak na Australijan openu i pomerili početak njegovog prvog meča.

Možda je i nebo Melburna, da se malo našalimo, bilo besno što Novaka nije moglo da posmatra dve godine, tamo gde je njemu, u teniskom svetu, oduvek bilo najugodnije.

Konstatovano je to i ranije, pa može i sada – najviše su izgubili oni, Australijanci, što nisu mogli da ga gledaju prošle godine. I tačka.

Dok ovo pišem, nekako sa radija dopiru zvuci pesme "Ordinary world", jedne britanske grupe, što im se ime ponavlja dva puta, da ih ne pominjem...

Njihov pevač, možda nije oduvek bio najsjajniji liričar, ali imao je svojih blistavih trenutaka, pa se poneki stihovi ove pesme (Običan svet), nekako uklapaju u ova poslednja australijska zbivanja, koja se tiču Novaka.

"Došavši iz kišnog utorka, na aveniji...", počinje pesma i savršeno otkriva ambijent iz kog je Novak izašao pred publiku u Rod Lejver areni.

I negde dalje, u refrenu, kaže se:

"Ali neću plakati za prošlim

Postoji običan svet

koji nekako moram da nađem

I dok pokušavam da radim na svoj način

u tom običnom svetu

naučiću kako da preživim"...

U tome je stvar. Ta publika je i prošle godine bila ova ista publika, bili su to isti, obični ljudi, tog običnog sveta, koji su samo želeli sebi malo da daju oduška i uživaju u igri tadašnjeg broja jedan, ali im neko nije dao. Politički hir moćnika, ništa drugo.

I Novak je, došavši ponovo na mesto slave i uspeha, uradio jedino što je mogao u skladu sa svojim ljudskim likom, da potisne prošlo u zaborav, kao što pesma kaže, "da ne plače za prošlim". I da raspali novi trenutak teniske sreće u pohodu na (još uvek deluje nestvarno taj broj), deseti Norman Bruks trofej.

A da je naučio da preživljava sve i svašta u tom surovom svetu tenisa, bogami jeste.

Moraće i ovog puta štošta da preživljava, taj zavoj oko leve butine, nikom ne da mira... naročito onom ko voli kako Novak teniski svira.

No, dobro. Karbaljes Baena je dao od sebe što je mogao da ga razvuče po terenu, ne bi li nekako iscedio iz Novaka neku samo njemu naslućenu predaju, ali preračunao se. Potošio, pao na popravni kao i bezbrojni drugi pre njega. Teško je oboroti takvog diva u njegovom koloseumu.

U prvom setu je spašavao brejk lopte, u drugom se sve malo razvuklo, u trećem je bljesnuo udar groma, 28 osvojenih poena od poslednja 32. Pečat šampiona!

Noga, možda nije idealno, ali nije bio idealno ni onaj trbušni mišić 2021. godine, pa je Novak došao do devetog pehara u Australiji.

On dobro zna kad da pojača, kad da stane, kad da se pripazi, verujmo mu i sada.

Un Djokovic trop pressé ? 🤔

Scène étrange ce mardi pour l'entrée en lice du Serbe à Melbourne. Souhaitant aller aux toilettes, Djokovic n'a pas attendu l'autorisation de l'arbitre pour rejoindre les vestiaires. Revenu à temps, il n'a pas été sanctionné. #AusOpen #HomeOfTennis pic.twitter.com/LPvW3rqW0i

— Eurosport France (@Eurosport_FR) January 17, 2023

Ne znam koliko je to primećeno, ali taj trenutak u prvom setu, posle petog gema, kada je Novak morao hitno u toalet, pa se tri puta obratio sudiji u stolici, Oreli Tort, koja ga nije čula. Čuj… nije čula…

Zov prirode je jači od svega drugog, Novak je bukvalno morao da istrči i bez njene dozvole, i vrati se na vreme, iako je Francuskinja pretila da će ga kazniti ako ne počne poen za trideset sekundi.

Možda su neki želeli da ga kazni, ali stigao je na vreme, baš na vreme.

Jasno je da će se i dalje susretati sa ponekim zlobnim pitanjem na konferencijama, od onih istih koji pišu za velike australijske medije, ali i ne trepnu kada kažu da će na Australijan openu navijati za druge, na šta opet imaju pravo.

"Iskreno se nadam da će jedan iz te grupe igrača, Cicipas, Beretini, Fric, Rud, Siner pobediti. Ne uspe li to, ja sam uz tim Rafa skroz. U osnovi sam srećan da uzme bilo ko osim Kirjosa i Đokovića", napisao je jedan poslenik sedme sile iz Melburna.

Neka, ima pravo da se nada.

Ipak, trebalo bi da zna. Novak je vizionar, jer da nije vizionar, ne bi ni bio danas tu gde jeste.

Kada ga pitaju šta to čini, naročito u poslednje dve godine, može mirne duše da kaže: “Ćutim, sledim svoju zvezdu, skidam kamenje sa svojih leđa i na svom putu, koje mi je postavljeno, da bih stigao tamo gde sam namerio”.

A namerio je da stigne u hram teniske istorije, gde će imati počasno mesto, ako Bog da, na samom vrhu.

Da ima pravde, baš taj Australijanac je morao da izvesti kako prisustvuje neviđenim ovacijama Đokoviću po ulasku u arenu.

A nadao su se bučanju, zviždanju, negodovanju, iz takvih političkih žila izrasle su i takve opservacije, ali jedno su zaboravili...

"Dobar Samarićanin za sve Srbe. On na plećima nosi čitavu svoju zemlju, dok se Švajcarska veoma dobro snalazi i bez Federera, a Španci ne osećaju potrebu za Nadalom. Novak i njegovih devet miliona dece, koje treba razonoditi i nahraniti. Čitav narod na svojim ramenima. Svaku pobedu narod slavi. Svaki poraz narod žali. Ostali imaju karijeru, on ima sudbinu. Dok njegovi protivnici ulaze na igralište on prodire u Istoriju", tako piše francuski pisac Patrik Beson, o "monahu dobrotvoru", Đokoviću.

Pročitajte šta je Patrik još pisao, ako niste.

Jer zakon akcije, rađa i zakon reakcije. A ovi urlici oduševljenja, običnog naroda, na tribinama načičkanim srpskim zastavama, koje nisu mogli zabraniti kao ruske, bili su reakcija umesto Novakove, na sve što mu je rađeno da se zaustavi na tom putu ka istoriji.

Možda je strancima to i dalje čudno, možda ne razumeju otkuda smo tako rasejani po kugli zemaljskoj.

Novak to dobro zna, i na krilima te energije sa tribina će nastaviti i u narednih 11 dana.

Nema tu mesta čuđenju, dragi moji. Svuda je Srbija!

Zoran Kecman